Dostupni linkovi

logo-print

Planiran povratak pet hiljada ljudi na Kosovo


Na Kosovu je povratak raseljenih lica i dalje veliki problem. Desetine hiljada Srba, koji su Kosovo napustili posle ulaska međunarodnih mirovnih snaga, juna 1999. godine, se još uvek nalazi van svojih domova. Predstavnik generalnog sekretara UN Kofi Annana, za ljudska prava i raseljene osobe Walter Kalin pozvao je u Prištini vlasti Kosova da rade na povratku.

Kosovo još uvek nije rešilo problem povratka raseljenih lica. Na Svetski dan izbeglica, predstavnici Ujedinjenih nacija pozvali su institucije Kosova da se više angažuju na ovom pitanju. Predstavnik generalnog sekretara UN za ljudska prava i raseljene osobe Walter Kalin razgovarao je sa predsednikom i premijerom Kosova Ibrahimom Rugovom i Bajramom Kosumije, zatraživši od njih da se pitanje raseljenih što pre reši:

“U svetu ima oko 25 miliona raseljenih osoba, zato je neophodno da zajedničkim radom osiguramo da se svako što pre vrati svojoj kući, te da se prevaziđu sve moguće prepreke. Kada je Kosovo u pitanju, nadam se da će ubuduće biti veći broj povratnika nego što je to bio slučaj do sada.”

Portparol Vlade Kosova Daut Dauti kaže da je u ovom procesu bilo uspeha, ali i navodi zbog čega nije došlo do potpunog povratka:

“Uspeh nije potpun iz političkih, psiholoških i ekonomskih razloga. Postoji saglasnost institucija Kosova, UNMIK-a i UNHCR-a da je potrebno pružiti veću pomoć raseljenim licima, koja se nalaze unutar teritorije Kosova.”

Sekretar u Ministarstvu za povratak Vlade Kosova Mihajlo Šćepanović kaže za naš radio kako su glavni problemi u procesu povratka raseljenih lica osećaj straha i nedostatak novčanih sredstava:

“Najveći problem je bezbednost, ali kad kažem bezbednost, to ne znači da će ljudi biti ubijeni čim kroče na tlo odakle su otišli. Međutim, najveći problem je kod ljudi u samim razmišljanjima: ko će njih da odbrani kada se budu vratili svojim kućama. Najveći problemi su nedovoljno kontaktiranje, nedovoljna komukacija sa ljudima koji su van teritorije Kosova. Znači, da razgovaramo sa tim ljudima, da ih dovedemo da oni pogledaju kuće, da sublimiraju svoje utiske i onda ipak da shvate da im je ipak najbolje da se vrate tamo odakle su došli. Inače problemi su i u sredstvima i u novcu zatim u tempu izgradnje porušenih kuća”.

Prema rečima Šćepanovića, Ministarstvo planira da ove godine vrati oko 5.000 ljudi. Iz budžeta, koji iznosi 8,8 miliona evra, finansiraće se izgradnja novih kuća, odnosno 30.000 kvadratnih metara stambenog prostora za povratnike:

“Planovi Ministarstva u ovoj godini su povratak 4.500 do 5.000 raseljenih. Mi ćemo za 30.000 kvadratnih metara stambenog prostora utrošiti 8,8 miliona evra iz našeg budžeta. Ukoliko budemo imali veći dotok novca, odnosno veće beneficije, mi smo spremni da vratimo i do 25.000 ljudi. Znači, pre svega, ipak je novac najveći problem”.

Šćepanović iznosi procenu da bi između 30 i 50 miliona evra bilo dovoljno za finansiranje čitavog procesa povratka raseljenih lica.

U međuvremenu, postoje različite procene o tome koliko je raseljenih osoba sa Kosova. Cifre se kreću između 60.000 i 200.000, u zavisnosti od izvora. Prema podacima Vlade, sa Kosova je raseljeno nešto više od 70.000 ljudi. Portparol Vlade Daut Dauti kaže da je to procena nezavisnih organizacija.

Inače, Radna grupa vlasti Prištine i Beograda za resavanje pitanja povratka složila se na nedavnom sastanku da se u okviru popisa stanovništva, koji se planira naredne godine, izvrši i registracija izbeglica i raseljenih lica sa Kosova.
XS
SM
MD
LG