Jedini legitimni postupak zvaničnog Beograda u političkom smislu, bio bi da se zadržao na stavu po kojem se iznosi uverenje da Crnogorci, koji imaju državljanstvo Crne Gore, a žive u Srbiji, treba da učestvuju na referendumu u Crnoj Gori. Evropska unija bi tada odredila standarde za taj referendum. Vuk Drašković, šef diplomatije Srbije i Crne Gore, u razgovoru za naš program ističe:
''Pravljenje spiskova je mene podsetilo na one spiskove iz Hrtkovaca i razne druge. To je opasno i posledice mogu da budu nesagledive. Svi primerci spiskova, sastavljenih u potaji, moraju da budu uništeni, uključujući i onaj dostavljen Briselu.''
Zanimljivo je da, sve dok crnogorsko rukovodstvo nije oštro reagovalo, nazivajući pravljenje ovakvih spiskova demografskim inženjeringom, i optužujući Koštunicu da ovim vraća u opticaj model koji je bio 'uzrokom rata na Balkanu, a to su demografske promene na silu', javnost u Srbiji nije znala odakle spiskovi, niti ko je inicijator. Onda se oglasio, akademik Matija Bećković ispred Pokreta za zajedničku evropsku državu Srbiju i Crnu Goru. On je otkrio da se Pokret obratio premijeru zato što je, 'prema Ustavnoj povelji, neophodna saglasnost Crnogoraca, koji žive u Srbiji, kod utvrđivanja normi za budući referendum.'' Vuk Drašković, posebno se osvrće upravo na fakat da inicijativa potiče od ove nevladine organizacije:
''Neverovatno je još nešto - da pripadnici jedne nevladine organizacije sada ističu da su oni načinili taj spisak. Odakle? Ko je na tom spisku? Ko im je dao podatke? Jesu li oni išli po Srbiji i pitali ljude: odakle ste? I prebrojavali ih. Ili je nekakva policija, neka služba bezbednosti, bila njima na usluzi?''
I pored toga što su ovakav potez premijera oštro kritikovali predsednik državne zajednice Svetozar Marović, predsednik Crne Gore Filip Vujanović i šef diplomatije Vuk Drašković, Vlada Srbije, prema rečima Srđana Đurića, smatra da ništa nije sporno u dostavljanju ovog spiska i da se radi o 'osnovnom ljudskom i demokratskom pravu', što bi, prema njegovim rečima, trebalo da podrži i predsednik Srbije i Crne Gore Svetozar Marović.
Ovakav stav Vlade zapravo je stav Demokratske stranke Srbije, jer se G17 plus zalaže za koncept nezavisne Srbije, a SPO osuđuje Koštuničin potez. Portparol DSS-a, Andreja Mladenović, upravo to, nedvosmisleno, kaže:
''Tu nema ništa sporno. Nema nikakvog govora o prekršaju ustavnih nadležnosti. Predsednik Vlade je, potpuno opravdano, predao spisak građana Srbije i Crne Gore, koji imaju nameru da učestvuju u referendumu o izjašnjavanju. Tu nije ništa sporno.''
Stav predsednika Srbije, Borisa Tadića, nije do kraja jasan. On nije osudio potez premijera, što je od njega tražio crnogorski predsednik Filip Vujanović, ali nije ga ni podržao. Savetnik za ustavna pitanja predsednika Srbije, Zoran Lutovac, izjavio je nešto što se može tumačiti dvojako:
''Svakako da postoji legitimno pravo državljana Crne Gore, koji su nastanjeni u Srbiji, da se bore za svoje pravo, bez obzira što u Ustavnoj povelji to nije predviđeno. Drugo je sasvim pitanje - da li je primeren način na koji je to učinio predsednik Vlade u Beogradu.''
Naravno, nameće se pitanje kome bi u ovom trenutku, kada su otvorena već mnoga žarišna pitanja, od Kosova i saradnje sa Hagom do hapšenja generala Mladića, odgovaralo da se otvori i ova, bolna tema? Da li otvoreniji sukob sa Crnom Gorom u ovom času za Vladu Srbije može predstavljati neku vrstu dimne zavese, kojom neko, ponovo igrajući na kartu navodnog patriotizma, pere ruke od niza nepopularnih poteza po svoje biračko telo, na koje je, pod pritiskom Evropske zajednice, primoran? Upravo o tome, Vuk Drašković kaže:
''Neko kao da želi da i Srbiju i Crnu Goru gurne u jedan tunel, kako se ne bi nalazila prava, najbolja i brza rešenja da se izađe iz dva postojeća tunela, koja se nalaze pred državom, a to je: ispunjavanje i poslednjih obaveza prema Haškom Tribunalu i učestvovanje u bici za Kosovo. Odnosno, učestvovanje u raznim grupama i institucijama sistema i forsiranje srpsko-albanskog dijaloga u okviru naše državne strategije - 'više od autonomije, manje od nezavisnosti.' To su dva ključna problema koji su pred nama. A ne može, niti sme, Srbiji biti problem Crna Gora ili obrnuto.''
''Pravljenje spiskova je mene podsetilo na one spiskove iz Hrtkovaca i razne druge. To je opasno i posledice mogu da budu nesagledive. Svi primerci spiskova, sastavljenih u potaji, moraju da budu uništeni, uključujući i onaj dostavljen Briselu.''
Zanimljivo je da, sve dok crnogorsko rukovodstvo nije oštro reagovalo, nazivajući pravljenje ovakvih spiskova demografskim inženjeringom, i optužujući Koštunicu da ovim vraća u opticaj model koji je bio 'uzrokom rata na Balkanu, a to su demografske promene na silu', javnost u Srbiji nije znala odakle spiskovi, niti ko je inicijator. Onda se oglasio, akademik Matija Bećković ispred Pokreta za zajedničku evropsku državu Srbiju i Crnu Goru. On je otkrio da se Pokret obratio premijeru zato što je, 'prema Ustavnoj povelji, neophodna saglasnost Crnogoraca, koji žive u Srbiji, kod utvrđivanja normi za budući referendum.'' Vuk Drašković, posebno se osvrće upravo na fakat da inicijativa potiče od ove nevladine organizacije:
''Neverovatno je još nešto - da pripadnici jedne nevladine organizacije sada ističu da su oni načinili taj spisak. Odakle? Ko je na tom spisku? Ko im je dao podatke? Jesu li oni išli po Srbiji i pitali ljude: odakle ste? I prebrojavali ih. Ili je nekakva policija, neka služba bezbednosti, bila njima na usluzi?''
I pored toga što su ovakav potez premijera oštro kritikovali predsednik državne zajednice Svetozar Marović, predsednik Crne Gore Filip Vujanović i šef diplomatije Vuk Drašković, Vlada Srbije, prema rečima Srđana Đurića, smatra da ništa nije sporno u dostavljanju ovog spiska i da se radi o 'osnovnom ljudskom i demokratskom pravu', što bi, prema njegovim rečima, trebalo da podrži i predsednik Srbije i Crne Gore Svetozar Marović.
Ovakav stav Vlade zapravo je stav Demokratske stranke Srbije, jer se G17 plus zalaže za koncept nezavisne Srbije, a SPO osuđuje Koštuničin potez. Portparol DSS-a, Andreja Mladenović, upravo to, nedvosmisleno, kaže:
''Tu nema ništa sporno. Nema nikakvog govora o prekršaju ustavnih nadležnosti. Predsednik Vlade je, potpuno opravdano, predao spisak građana Srbije i Crne Gore, koji imaju nameru da učestvuju u referendumu o izjašnjavanju. Tu nije ništa sporno.''
Stav predsednika Srbije, Borisa Tadića, nije do kraja jasan. On nije osudio potez premijera, što je od njega tražio crnogorski predsednik Filip Vujanović, ali nije ga ni podržao. Savetnik za ustavna pitanja predsednika Srbije, Zoran Lutovac, izjavio je nešto što se može tumačiti dvojako:
''Svakako da postoji legitimno pravo državljana Crne Gore, koji su nastanjeni u Srbiji, da se bore za svoje pravo, bez obzira što u Ustavnoj povelji to nije predviđeno. Drugo je sasvim pitanje - da li je primeren način na koji je to učinio predsednik Vlade u Beogradu.''
Naravno, nameće se pitanje kome bi u ovom trenutku, kada su otvorena već mnoga žarišna pitanja, od Kosova i saradnje sa Hagom do hapšenja generala Mladića, odgovaralo da se otvori i ova, bolna tema? Da li otvoreniji sukob sa Crnom Gorom u ovom času za Vladu Srbije može predstavljati neku vrstu dimne zavese, kojom neko, ponovo igrajući na kartu navodnog patriotizma, pere ruke od niza nepopularnih poteza po svoje biračko telo, na koje je, pod pritiskom Evropske zajednice, primoran? Upravo o tome, Vuk Drašković kaže:
''Neko kao da želi da i Srbiju i Crnu Goru gurne u jedan tunel, kako se ne bi nalazila prava, najbolja i brza rešenja da se izađe iz dva postojeća tunela, koja se nalaze pred državom, a to je: ispunjavanje i poslednjih obaveza prema Haškom Tribunalu i učestvovanje u bici za Kosovo. Odnosno, učestvovanje u raznim grupama i institucijama sistema i forsiranje srpsko-albanskog dijaloga u okviru naše državne strategije - 'više od autonomije, manje od nezavisnosti.' To su dva ključna problema koji su pred nama. A ne može, niti sme, Srbiji biti problem Crna Gora ili obrnuto.''
