Dostupni linkovi

logo-print

Budžetska groznica


Malo je verovatno da će šefovi vlada i država članica Evropske unije postići sporazum o budžetu zbog dubokih podela u stavovima, naročito među starijim članicama, Velike Britanije i Francuske. Prema načelnom planu, budžet Evropske unije za period 2007. - 2013. godina trebao bi biti na nivou od 1,06% evropskog bruto nacionalnog proizvoda, odnosno 870 milijardi eura.

London i Pariz su se sukobili, jer Britanija traži da se nastavlja povrat novca iz budžeta putem poznatog Britanskog rabata, a Francuska traži da i dalje ostane na snazi zajednička poljoprivredna politika, preko koje, upravo ona, dobiva najviše novaca. Britanski premijer Toni Bler je najavio da neće popustiti u stavovima i već je odbio luksemburški kompromis, kojim se predviđalo zamrzavanje britanskog popusta, istovremeno plaćanje subvencija poljoprivrednicima, prema važećim propisima do 2013. godine. Predsedavajući Evropskom unijom, Luksemburg, je debatu o budžetu već ocenio nemogućom misijom. Stoga su Šveđani, odnosno premijer Joran Person, predložili da se pitanje budžeta odloži za najmanje godinu dana. Evropski lideri su, u noći između četvrtka i petka, odlučili da zamrznu proces usvajanja Ustava, u svetlu negativnih rezultata referenduma u Francuskoj i Holandiji. Premijer Luksembuga, Žan Klod Junker, je ovu odluku nazvao periodom razmišljanja, objašnjavanja i debate:

''Neće biti boljeg ugovora, niti novih pregovora o njemu. Evropa mora pažljivije da sluša svoje građane. Oni su zabrinuti i ne možemo da se pravimo kao da se ništa nije dogodilo. Došlo je vreme da im se obratimo i da objasnimo šta radimo i šta želimo da postignemo.''

Junker je priznao da Evropska unija nema „plan B“ za Ustav, ali je najnoviji plan nazvao „D“.
„D“ znači, debata i dijalog, rekao je predsedavajući unijom. Predsednik Evropske komisije, Jose Manuel Baroso, je poručio da Evropa neće stati. Nastupiće period razmišljanja, ali, mi ćemo i dalje raditi, rekao je:

''Radilo se o veoma komplikovanom pitanju i stoga je konsenzus bio nemoguć. Zamrzavanje procesa je najbolja moguća odluka u ovom trenutku. Ovo je samo potvrda da ne postoji alternativa ovom nacrtu ustava.''

Prvi Evropski ustav se neće ratifikovati do 1.novembra 2006. godine, kako je načelno bilo dogovoreno. Ovom odlukom evropskih lidera postavlja se pitanje daljeg proširenja Evropske unije, planiranog i prema zapadnom Balkanu. Iako je sa samita upućena poruka da će se održati obećanje sa solunske agende, da budućnost Evropskih zemalja regiona leži u Evropskoj uniji, pojedini lideri su javno ukazali na to da bi trebalo razmisliti o dinamici i obimu proširenja. Međutim, većina je ostala pri uverenju da ipak treba ispoštovati obaveze koje su preuzete, u slučaju Turske i Hrvatske, jer su pristupni pregovori sa njima već zakazani.
XS
SM
MD
LG