Jose Manuel Barroso, predsednik Evropske komisije izjavio je da će na Samitu pasti odluka da li će se Evropa oporaviti od dvostrukog ustavnog debakla ili će tonuti u permanentu krizu i paralizu. Identifikujući nedostatak poverenja kao glavni faktor koji je doveo do poraza Evropskog ustava na referendumima u Francuskoj i Holandiji, čelnik izvršnog organa EU je predložio pauzu za razmišljanje u procesu ustavnih ratifikacija, ocenivši da je neophodno dati evropskim građanima šansu za debatu o budućnosti kontinenta i izbeći mogući scenario "kontaminacije" budućih referenduma već viđenim u Francuskoj i Nizozemskoj.
Predlog da se napravi prekid za refleksiju još pre Barrosa uputio je u utorak britanski premijer Tony Blair u Parizu:
"Mislim da bi imalo smisla da se složimo, da posle 'ne', izrečenog u Francuskoj i Nizozemskoj, Evropi treba dati nekoliko meseci pauze da razmisli i kroz diskusiju dođe do saznanja svojih potreba i pravca u kojem želi dalje da ide".
Na evropsku ustavnu krizu, kao da ona sama nije dovoljno preteća, nadovezala se ovih dana i evropska budžetska kriza. To će biti i najtvrđi orah na Samitu i veliko je pitanje da li će se usaglasiti budžet za period 2007-2013.
Na dnevnom redu dvodnevnog samita EU biće dva pitanja: kako odgovoriti na francusko-nizozemsko 'ne' Ustavu, gde se očekuje zaključak lidera da zemlje članice treba da nastave proces ratifikacije tempom koji same odrede, uz implicitno prihvatanje realnosti da taj proces neće biti okončan do prvobitnog roka – novembra 2006. godine.
Velika Britanija, Danska, Irska i Poljska su u grupi zemalja koje će najverovatnije odložiti na neodređeno vreme svoje planirane referendume.
Ustavna povelja može oživeti jedino ako Francuska i Holandija u nekom trenutku u budućnosti ponište svoje već izrečeno 'ne', što se, prema rečima jednog ambasadora u EU, neće dogoditi u sledećih pet godina, a možda i nikada.
Drugo pitanje, koje je samo uvećalo dozu poniženja projektu evropskog sjedinjenja jeste neuspeh da se postigne sporazum o narednom sedmogodišnjem budžetu Unije.
Tu se glavna koplja lome između Unije i Velike Britanije. Jean-Claude Juncker, predsedavajući EU i Summita još se nada da je sporazum moguć, nakon što je ponudio sedmogodišnji budžet od 870 milijardi evra. Barroso je apelovao na Veliku Britaniju, koja se ukopala u svojim pozicijama, ne odustajući od sume od pet milijardi evra, koju godišnje dobija iz evropskog budžeta. Da bi se shvatila pozadina priče, treba podsetiti da je London ovu evropsku budžetsku injekciju dobio još 1984. godine trudom Margaret Thatcher, kao rezultat procene da je relativno siromašna Engleska osamdesetih godina dobijala veoma malo novca iz bogatih evropskih poljoprivrednih fondova.
Barroso kaze da je britanska situacija bitno promenjena u odnosu na osamdesete godine i da je sada na spisku 10 novih zemalja koje su mnogo siromašnije nego Britanija.
London je dao neke indikacije da bi mogao da prihvati zamrzavanje sadašnje budžetske sume koju dobija, ali zauzvrat insistira da se smanje evropske subvencije za poljoprivredu, koje iznose 40 odsto aktuelne budžetske potrošnje Unije. To je odmah izazvalo oštro protivljenje Francuske, koja je najveći primalac evropskih subvencija za poljoprivredu.
Predsedavajući Unije, Jean-Claude Juncker, koji mandat uskoro predaje britanskom kolegi, izjavio je još pre početka Summita da je prilično siguran da se na sastanku neće postići deal oko budžeta, a danas je i nemački kancelar Gerhard Schroeder reako da ne gaji nade da će EU lideri na Summitu postići dogovor o tom pitanju. Ovo će najverovatnije značiti da će se budžetsko pitanje odložiti do finskog predsedništva Unijom krajem 2006 godine, a konsekvenca toga biće da će siromašnije zemlje doživeti povećanja pomoći iz evropskog budžeta tek za dve ili više godina.
Predlog da se napravi prekid za refleksiju još pre Barrosa uputio je u utorak britanski premijer Tony Blair u Parizu:
"Mislim da bi imalo smisla da se složimo, da posle 'ne', izrečenog u Francuskoj i Nizozemskoj, Evropi treba dati nekoliko meseci pauze da razmisli i kroz diskusiju dođe do saznanja svojih potreba i pravca u kojem želi dalje da ide".
Na evropsku ustavnu krizu, kao da ona sama nije dovoljno preteća, nadovezala se ovih dana i evropska budžetska kriza. To će biti i najtvrđi orah na Samitu i veliko je pitanje da li će se usaglasiti budžet za period 2007-2013.
Na dnevnom redu dvodnevnog samita EU biće dva pitanja: kako odgovoriti na francusko-nizozemsko 'ne' Ustavu, gde se očekuje zaključak lidera da zemlje članice treba da nastave proces ratifikacije tempom koji same odrede, uz implicitno prihvatanje realnosti da taj proces neće biti okončan do prvobitnog roka – novembra 2006. godine.
Velika Britanija, Danska, Irska i Poljska su u grupi zemalja koje će najverovatnije odložiti na neodređeno vreme svoje planirane referendume.
Ustavna povelja može oživeti jedino ako Francuska i Holandija u nekom trenutku u budućnosti ponište svoje već izrečeno 'ne', što se, prema rečima jednog ambasadora u EU, neće dogoditi u sledećih pet godina, a možda i nikada.
Drugo pitanje, koje je samo uvećalo dozu poniženja projektu evropskog sjedinjenja jeste neuspeh da se postigne sporazum o narednom sedmogodišnjem budžetu Unije.
Tu se glavna koplja lome između Unije i Velike Britanije. Jean-Claude Juncker, predsedavajući EU i Summita još se nada da je sporazum moguć, nakon što je ponudio sedmogodišnji budžet od 870 milijardi evra. Barroso je apelovao na Veliku Britaniju, koja se ukopala u svojim pozicijama, ne odustajući od sume od pet milijardi evra, koju godišnje dobija iz evropskog budžeta. Da bi se shvatila pozadina priče, treba podsetiti da je London ovu evropsku budžetsku injekciju dobio još 1984. godine trudom Margaret Thatcher, kao rezultat procene da je relativno siromašna Engleska osamdesetih godina dobijala veoma malo novca iz bogatih evropskih poljoprivrednih fondova.
Barroso kaze da je britanska situacija bitno promenjena u odnosu na osamdesete godine i da je sada na spisku 10 novih zemalja koje su mnogo siromašnije nego Britanija.
London je dao neke indikacije da bi mogao da prihvati zamrzavanje sadašnje budžetske sume koju dobija, ali zauzvrat insistira da se smanje evropske subvencije za poljoprivredu, koje iznose 40 odsto aktuelne budžetske potrošnje Unije. To je odmah izazvalo oštro protivljenje Francuske, koja je najveći primalac evropskih subvencija za poljoprivredu.
Predsedavajući Unije, Jean-Claude Juncker, koji mandat uskoro predaje britanskom kolegi, izjavio je još pre početka Summita da je prilično siguran da se na sastanku neće postići deal oko budžeta, a danas je i nemački kancelar Gerhard Schroeder reako da ne gaji nade da će EU lideri na Summitu postići dogovor o tom pitanju. Ovo će najverovatnije značiti da će se budžetsko pitanje odložiti do finskog predsedništva Unijom krajem 2006 godine, a konsekvenca toga biće da će siromašnije zemlje doživeti povećanja pomoći iz evropskog budžeta tek za dve ili više godina.
