Dostupni linkovi

logo-print

Egipćani i Romi u Crnoj Gori


Oni su, svakako, najugroženiji slučaj kosovskih raseljenika koji su utočište pronašli u Crnoj Gori, a za koje rješenje nemaju ni međunarodne humanitarne organizacije, niti republičke ili lokalne vlasti. Povratak na Kosovo koji im je više puta nuđen, a nedavno u Beranama i od strane Vlade Kosova, oni kategorično odbijaju, tvrdeći da za njih tamo ne postoji bezbjednost.

U kućici veoma sličnoj nekoj u kojoj bi se lijepo mogla igrati djeca, trinaestogodišnji Musa Meta priprema mjesto gdje će prespavati noć. Kuću od najlona je zapravo napravio njegov otac, nakon što su se iselili iz drvene barake iz kolektivnog smještaja Riversajd za koji je bilo nemoguće pronaći nekoga spremnog da im plati krov nad glavom. Musa Meta je za šest godina koliko je u Beranama završio sa vrlo dobrim šest razreda osnovne škole i puno naučio, ali nije znao da zmije bježe od vatre i dima sve dok nije morao krčiti močvaru pored Lima, kako bi pomogao ocu u gradnji najlon kućice:

«Ispred vatre ponoći hladno, u kući bolje».

RSE: Zašto je ova vatra ovolika?

META: Zato da pobegnu zmije. Od dima pobegnu.

RSE: Je li tebe strah od zmija?

META: Kako da nije.

RSE: Ti si onda kukavica.

META: Nisam ja kukavica. Kako da nije. A kad ujede?

RSE: Gdje ćeš da pišeš domaći?

META: U šatoru.

RSE: Vedro nebo, gledaš kroz najlon.

META: Nije dobro.

RSE: Ne voliš da gledaš zvijezde?

META: Volim, ali ne pod šatorima, bolje u kući.

«Zvjezdice sa zastave Evropske Unije u godini u kojoj je započela evropska romska dekata ne vide je više od dvjesto Roma i Egipćana u Beranama», kaže Bajram Šalja, dok oni po pirvi put u svom životu noć dočekuju pod vedrim nebom:

«A mi brojimo mnogo zvezda i nadamo se da će neka da bude srećna za nas. Makar jedna od njih. Mi Evropu ne viđamo, ali da li nas viđa Evropa. Mi se samo molimo Bogu da neko se samiluje nad nama i da reši ovaj stambeni problem».

«U Beranama je oko 2500 kosovskih raseljenika, a samo su Egipćani i Romi sasvim zaboravljeni», kaže i Sadrija Šalja. Jedina konkretna ponuda za rješavanje njihovog pitanja stigla je od Slaviše Petkovića, ministra za povratak u Vladi Kosova. «Njegovu ponudu da se vrate svojim kućama na Kosovo oni ne smiju prihvatiti», kaže Sadrija:

«Cela javnost zna i cela Evropa da nikakva sigurnost, bezbednost na Kosovu ne postoji. Povratak na Kosovo nećemo. Ne što nećemo, nego ne smijemo, jer taj koji nas je klao je na slobodi i to je neki dodatni strah na nas ušao».

«Egipćani i Romi za svoju sadašnju nevolju i noć pod najlonima ne krive nikog», kaže Bajram Šalja i oni pomoć očekuju od bilo koga:

«Svaka čast. Oni su nas dočekali bolje ne može biti. Dali nam prvi 'leb i so, ali još bi veća bila zahvalnost sa naše strane ako bi se rešio ovaj slučaj u korist ove dece. A što se tiče povratka to stalno spominju. Nek se ponovo vraćaju Srbi i Crnogorci. Nećete valjda da Kosovo dobije nezavisnost preko naših leđa i preko naše žrtve».

A dok se čeka rješenje Egipćani i Romi će se boriti ne samo protiv zmija. U naselju, u močvari pokraj Lima, kažu Bajram Šalja i Zejnel Beća, s nadom da će neko čuti njihove riječi:

«Postoje i ljuti mravi i ne ljuti. Ove komarce, ovo je poznato da smo između dve vode, da ovo zemljište totalno leži na vodi. Poznato je svima šta znači u šavarinu živeti».

«Nije ljudski. Prvo da ti kažem to je neko provociranje dece što su pod najlonom, što sam doveo kod lekara od te hladnoće, ima bronhitis. Velika bruka za sve».
XS
SM
MD
LG