Dostupni linkovi

logo-print

Zezolucija


Do toga, naravno, nije dovela aktivnost bilo vlasti bilo opozicije, uglavnom udruženih u lagodnom oportunizmu i uzgajanju zaborava, nego haško emitovanje onog amaterskog snimka profesionalnog ubijanja u režiji i izvedbi “Škorpiona”, grupe na sve spremnih asasina koji su išli na ratničke turneje po pozivu, a sve u ime, u organizaciji i uz logističku podršku one države i onog naroda koji bi sada veoma rado da se nekako naprave kako sa njima nemaju baš ništa, ali je, eto, mali problem u tome što niko neće da im poveruje. Valjda zato što, ako ćemo pravo, u toj stvari ne veruju ni samima sebi, ali nemaju kuraži da to javno priznaju.

Prvih se dana nakon emitovanja snimka, koji je šokirao i što je najbizarnije: iznenadio Srbiju, možda nekome učinilo da je to jedan od onih događaja posle kojih više ništa ne može ostati isto. Još uvek je moguće da tako i bude, ali ne sme se prevideti da su vrlo brzo pušteni u pogon svi već uhodani politički, medijski i ostali mehanizmi zataškavanja, relativizacije i ostalih zabašurujućih tehnika čiji je jedini smisao da spreče bilo kakvu istinsku promenu. Iz gotovo svih novina i sa gotovo svih televizija moralne lekcije iznova dele naokolo baš oni koji su u vreme Srebrenice bili na vlasti i koji bi, umesto na uslužna novinarska, imali šta da odgovaraju na stroga i precizna pitanja izvesnih državnih organa. Premijer Koštunica povukao je dobar potez brzim hapšenjem većine aktera onog sramnog filma, ali je nedugo nakon toga ipak proradila njegova čuvena doktrina ignorisanja činjenica i svenivelisanja odgovornosti, zahvaljujući kojoj Skupština Srbije sada priprema predlog rezolucije - nakon što je prethodno vehementno odbacila ozbiljno formulisan predlog nekih nevladinih organizacija i građanskih stranaka - u kojem će biti načelno osuđeni svi zločini na prostoru bivše Jugoslavije (nejasno je zašto onda ne osude sve zločine ikada počinjene igde u svetu u celokupnoj istoriji ljudskog roda), i gde će tek uzgred biti spomenuta i Srebrenica kao jedan od, eto, pomalo neprijatnih primera, ali će i takva naći svoje mesto jedino u paru sa Bratuncem gde su stradali Srbi. Tek da neko u svetu slučajno ne pomisli da je srpska politička klasa digla ruke od nedostojnog izmotavanja sa ozbiljnim stvarima.

Tako to izgleda kada rezoluciju cenzurišu i odobravaju oni, poput socijalista i radikala, koji su zapravo njena tema, to jest bez čijeg delovanja u devedesetima ne bi ni bilo potrebe za bilo kakvim rezolucijama. Srbija je, dakle, na trenutak pogledala strašnoj istini u oči, ali su se već sledećeg trenutka na posao dali svi oni koji žele da je iznova uspavaju.

Kako god bilo, sada je centralno pitanje da li je sve ovo, namerno ili sticajem okolnosti, priprema za konačno privođenje pravdi odbeglog generala Ratka Mladića. Čini se da je napokon i beogradskom političkom establišmentu postalo jasno ne samo da se to mora učiniti, nego i da to mora da bude brzo i bez pardona. U protivnom, Srbija neće iskoračiti iz limba, a konsekvence onog užasnog snimka i drugih optužujućih saznanja biće još teže. Sa njima će, doduše, lako živeti jedan Slobodan Milošević, koji u Hagu netalentovano ali uporno ispisuje tomove svojih usmenih romana, ali ljudi koji sada tvore političku elitu Srbije moraće ipak da ponude nešto bolje od toga, ako žele da Srbija, uz neslavnu nedavnu prošlost, dobije šansu i za dostojniju budućnost.
XS
SM
MD
LG