Ciglu kupljenu u Srbiji Radonja Mašković pokušava u svom automobilu prebaciti u Crnu Goru. Za 200 komada cigle granica je ipak postala neprolazan zid, iako je vrijedna svega dvadesetak eura. Neprecizno regulisan promet robe značio je za početak dva sata uzaludnog čekanja, nakon čega je Radonja donio odluku da o svom problemu progovori, ali i da ukoliko ne uspije proći cigle simbolično zazida na srpsko-crnogorski granični prijelaz:
«Uzeli smo ciglu kod Prijepolja. Vrijednost cigle je dvades' eura. Natovarili smo u malo auto, u pikapa, za dva, tri kvadrata da se ozida nešto i naša carina je napravila problem. Tražili su neku dokumentaciju za koju niko pojma nema. Traže dozvolu za gradnju. Imamo fiskalni račun. Sve imamo. Plaćen je porez, ali oni neće da nas puste ovdje na carinu. I mi hoćemo da platimo taj PDV, ali neće da nas puste».
RSE: Što kažu?
MAŠKOVIĆ: Ništa ne kaže posebno, samo «Ne možeš da prođeš. Vrati se dolje i prijatno». Zvali smo carinu, glavni carinski terminal u Podgorici i oni su nam rekli da je to smiješno, da oni nemaju objašnjenje za to.
RSE: Što ćete sa ovom ciglom ako ne dozvole da prođe?
MAŠKOVIĆ: Ništa. Vratićemo je u Prijepolje ili mogli bi da zidamo zid ovdje.
Carinici na punktu Dobrakovo kažu da ne mogu davati izjave za javnost. Telefonom to saopštava njihov šef koji nas upućuje na Podgoricu. Vrijeme teče i čekanje sa ciglom ulazi u svoj treći sat.
RSE: Na punktu novi pokušaji. Stojite, čekate, uporni ste.
MAŠKOVIĆ: Evo, još čekamo, još nemamo prolaz. Carinik je rekao da stanemo tu. Par kvadrata. Ja ne znam o čemu se radi. Evo i dalje čekamo.
RSE: Korak po korak. Dva metra ste prešli ovaj terminal. Što je sad u pitanju?
MAŠKOVIĆ: Prešli smo terminal i stavili su nas na čekanje još uvijek. Pojma nemam šta sad rade. Izvršili su detaljnu provjeru.
RSE: Ima li nade da cigla uđe u Crnu Goru?
MAŠKOVIĆ: Nadamo se. Četvrti sat čekamo ovdje. Vidjećemo sad dolje što će biti.
Sat je peti i cigla je doputovala.
RSE: Evo nas nazad, prema Bijelom Polju sa ciglama. Jeste li srećni?
MAŠKOVIĆ. Svečano su nas pustili. Bez ikakvog objašnjenja. Stvarno mi nije jasno šta sam ja čekao to. Ko će meni to da objasni?
RSE: I cigla će biti u bijelopoljskom zidu, a ne na granici?
MAŠKOVIĆ: Tačno tako. Da li će za sve biti ovako.
Hepiend priče o Radonjinoj cigli kojom ipak nije započet srpsko-crnogorski zid jedva su dočekali i zidari:
RSE: Kakva je cigla?
ZIDAR: Dobra.
RSE: Jeste li čekali dugo?
ZIDAR: Jesmo, bogomi. Čekali smo je dosta. Jedva.
RSE: Evo je u bijelopoljskom zidu.
ZIDAR: Jest' stigla.
RSE: Kakva je ova cigla?
ZIDAR: Dobra. Dobro pečena, dobra cigla, jedino ne može doć' 'vamo da nema problema. Evo je stiže u zid.
«Uzeli smo ciglu kod Prijepolja. Vrijednost cigle je dvades' eura. Natovarili smo u malo auto, u pikapa, za dva, tri kvadrata da se ozida nešto i naša carina je napravila problem. Tražili su neku dokumentaciju za koju niko pojma nema. Traže dozvolu za gradnju. Imamo fiskalni račun. Sve imamo. Plaćen je porez, ali oni neće da nas puste ovdje na carinu. I mi hoćemo da platimo taj PDV, ali neće da nas puste».
RSE: Što kažu?
MAŠKOVIĆ: Ništa ne kaže posebno, samo «Ne možeš da prođeš. Vrati se dolje i prijatno». Zvali smo carinu, glavni carinski terminal u Podgorici i oni su nam rekli da je to smiješno, da oni nemaju objašnjenje za to.
RSE: Što ćete sa ovom ciglom ako ne dozvole da prođe?
MAŠKOVIĆ: Ništa. Vratićemo je u Prijepolje ili mogli bi da zidamo zid ovdje.
Carinici na punktu Dobrakovo kažu da ne mogu davati izjave za javnost. Telefonom to saopštava njihov šef koji nas upućuje na Podgoricu. Vrijeme teče i čekanje sa ciglom ulazi u svoj treći sat.
RSE: Na punktu novi pokušaji. Stojite, čekate, uporni ste.
MAŠKOVIĆ: Evo, još čekamo, još nemamo prolaz. Carinik je rekao da stanemo tu. Par kvadrata. Ja ne znam o čemu se radi. Evo i dalje čekamo.
RSE: Korak po korak. Dva metra ste prešli ovaj terminal. Što je sad u pitanju?
MAŠKOVIĆ: Prešli smo terminal i stavili su nas na čekanje još uvijek. Pojma nemam šta sad rade. Izvršili su detaljnu provjeru.
RSE: Ima li nade da cigla uđe u Crnu Goru?
MAŠKOVIĆ: Nadamo se. Četvrti sat čekamo ovdje. Vidjećemo sad dolje što će biti.
Sat je peti i cigla je doputovala.
RSE: Evo nas nazad, prema Bijelom Polju sa ciglama. Jeste li srećni?
MAŠKOVIĆ. Svečano su nas pustili. Bez ikakvog objašnjenja. Stvarno mi nije jasno šta sam ja čekao to. Ko će meni to da objasni?
RSE: I cigla će biti u bijelopoljskom zidu, a ne na granici?
MAŠKOVIĆ: Tačno tako. Da li će za sve biti ovako.
Hepiend priče o Radonjinoj cigli kojom ipak nije započet srpsko-crnogorski zid jedva su dočekali i zidari:
RSE: Kakva je cigla?
ZIDAR: Dobra.
RSE: Jeste li čekali dugo?
ZIDAR: Jesmo, bogomi. Čekali smo je dosta. Jedva.
RSE: Evo je u bijelopoljskom zidu.
ZIDAR: Jest' stigla.
RSE: Kakva je ova cigla?
ZIDAR: Dobra. Dobro pečena, dobra cigla, jedino ne može doć' 'vamo da nema problema. Evo je stiže u zid.
