Dostupni linkovi

logo-print

Presudnu riječ imaće Evropska unija


Za Socijalističku narodnu partiju naredna godina je godina evropskih integracija i redovnih parlamentarnih izbora, a što se tiče referenduma, presudnu riječ imaće Evropska unija, rekao je u intervjuu za Radio Slobodna Evropa predsjednik Socijalističke narodne partije Predrag Bulatović. Naglasivši da će SNP maksimalno uvažiti stavove Evropske unije, lider najjače opozicione stranke kaže da je spreman da, zarad očuvanja zajedničke države, prevaziđe krupne ideološke i druge razlike sa ostatkom opozicije.

RSE: Na posljednjem sastanku lidera opozicije ste zaključili da je eliminisana svaka mogućnost razgovora vlasti i opozicije o eventualnom referendumskom izjašnjavanju. Zašto odbijate dijalog sa vlastima o referendumu?

BULATOVIĆ: Poznato je da je Ustavnom poveljom koja je u izvornom tekstu usvojena sklopljen jedan kompromis. Krhki, ali kompromis između vlasti i opozicije u Crnoj Gori, da se ove godine održe neposredni izbori. Ja znam da je Evropska unija posredovala i bila garant Beogradskog sporazuma i da je srbijanska strana, takođe to potpisala i Skupština Srbije usvojila, ali taj sporazum je narušila Demokratska partija socijalista i Milo Đukanović iz političkih interesa opstanka na vlasti, a pod firmom navodnog državno-pravnog statusa. Zbog rušenja tog koncenzusa mi kažemo u SNP-u da je 2006.godina evropskih integracija i godina lokalnih i redovnih parlamentarnih izbora i zato na pozive vlasti da se priča o referendumu mi odgovaramo ovakvim stavom da ne želimo oko referenduma da govorimo. Međutim, za Socijalističku narodnu partiju to je ključno, najvažnija je pozicija Evropske unije, šta o tome misli Evropska unija i naš stav je, takođe, da ćemo slijediti tim povodom, vezano za referendum, stavove Evropske unije, njihove preporuke, zaključke kao i stavove i standarde OEBS-a.

RSE: Da li to znači da ćete, ukoliko se, kao što su najavile evropske institucije poput OEBS-a, Savjeta Evrope, Venecijanske komisije, opet svako sa svog aspekta, uključe u monitoring i proces određivanja uslova za referendum i Vi promijeniti mišljenje ili rizikujete da ostanete po strani od čitavog tog procesa?

BULATOVIĆ: Pa, rizika postoji više za svakoga. Jedan od najvećih rizika jeste što referendum predstavlja ne samo demokratsko nego i bezbjednosno pitanje, a to postaje onda ako Demokratska partija socijalista i vlast krenu jednostrano referendumom. Dakle, to je za mene najvažnije pitanje: da li je vlast spremna da jednostrano, suprotno stavovima i preporukama Evropske unije krene u jednostrani referendum i to je najveći rizik za bezbjednost. Za Socijalsitičku narodnu partiju je najvažnije šta kaže Evropska unija, jer Evropska unija je ta koja će na kraju dati paraf, da li će uopšte referenduma biti ili ne. Ne pada mi napamet da partiju koja ide putem evopskih reformi sukobljavam sa Evopskom unijom. Ono što sasvim sigurno jeste da Socijalistička narodna partija neće ići suprotno stavovima Evopske unije. U ovom trenutku, naglašavam, Evropska unija jasno stavlja do znanja da je 2006.godina godina evropskih integracija, veoma jasno saopštava da je državna zajednica Srbija i Crna Gora država sa kojom će da pregovara o pridruživanju i da je to najbolji okvir i za Srbiju i za Crnu Goru za njene integracije. Zašto bi Socijalistička narodna partija koja se zalaže za državnu zajednicu pomagala drugačijim stavom Demokratsku partiju socijalista u njenim separatističkim namjerama. Mi smo veoma spokojni i mirni, jer slijedimo stavove Evropske unije.

RSE: S obzirom da ste dogovorili zajedničko djelovanje sa beogradskim dijelom Pokreta za očuvanje zajedničke države, da li je u koliziji činjenica da će čelnici tog, dakle beogradskog ogranka Pokreta, na njihov zahtjev razgovarati sa crnogorskim vlastima o referendumu, a kompletna opozicija, uključujući i Vašu partiju, odbijate taj razgovor?

BULATOVIĆ: Ja moram da kažem da ako bi se tako posmatralo, onda bi to ispalo malo komplikovano i malo da se ne možemo snaći. Međutim, imajući u vidu i Srbiju i Crnu Goru i našu državu, koje su u jednom politički nenormalnom stanju sve je moguće, ali što se SNP-a tiče mi vodimo jasnu i konzistentnu politiku. Mi smo sa beogradskim Pokretom razgovarali i dali im jasnu podršku u jednom pitanju i sa njima možemo da razgovaramo oko jednog pitanja, a to je prava državljana Crne Gore u Srbiji na eventualnom referendumu ako ga bude. Mi mislimo da ga neće biti, jer čelnici toga Pokreta ne razgovaraju o referendumu iduće godine, nego razgovaraju, koliko sam shvatio, o njihovim pravima na eventualnom referendumu o državnom statusu i logično je.

RSE: Što je ipak priča o referendumskim uslovima?

BULATOVIĆ. Ali o jednom referendumskom uslovu koji se tiče njihovih prava, što se tiče standarda, ljudskih prava, to su rekao bih, principi evropski i međunarodni. Ja ne ulazim u to. Ja im samo dajem podršku da to svoje pravo ostvare. Socijalistička narodna partija je jedan značajan akter na političkoj sceni od koga u značajnoj mjeri zavisi da li može biti ili ne referendumskog procesa. Od Pokreta u Beogradu to ne zavisi i oni se time neće baviti. I da se veoma jasno pozicioniramo, ako bi Socijalistička narodna partija ušla u raspravu o referendumskom procesu, referendum bi bio izvjestan i bilo bi ga. Socijalistička narodna partija je svjesna te svoje pozicije i pošto DPS jednostrano nameće svoju volju mi imamo naš politički stav. Uostalom, nas posebno u ovom trenutku ne interesuju stavovi bilo kojih nevladinih organizacija, pa ni nekih drugih političkih partija. Mi želimo unutar SNP-a do kraja da zaokružimo naše političke stavove. Ko hoće da te stavove slijedi neka ih slijedi, ko neće njegovo je pravo. Ono što posebno želim da naglasim jeste da, kada je u pitanju očuvanje zajedničke države spremni smo da prevaziđemo krupne ideološke i druge razlike sa partijama na bloku za zajedničku državu i da se projektno, oko tog pitanja, nađemo po potrebi.

RSE: Upravo ste rekli da se zalažete za pravo glasa na referendumu crnogorskih državljana koji žive u Srbiji. Koliko je logično da ljudi koji žive po 20, 30, 40 godina u Srbiji i tamo ostvaruju svoje biračko pravo i koji su vezali svoju životnu sudbinu za Srbiju, odlučuju o sudbini građana koji žive u Crnoj Gori, bez obzira kojoj naciji pripadaju?

BULATOVIĆ. Tu se može prići na taj način i da se izvede jedna vrsta zaključka. Međutim, kao ozbiljna partija koja pretenduje da sjutra bude vlast u Crnoj Gori, a kada ste vlast morate da vodite račune ne samo o svojim građanima, nego i o državljanima. Svaka država vodi računa o svojim državljanima. Zašto se mi zalažemo i prihvatamo da se to njihovo pravo ostvari? Pa, zato što bi eventualnom nezavisnošću Crne Gore ti ljudi koji su državljani Crne Gore postali stranci u Srbiji i Država Crna Gora kada bi bila eventualno nezavisna morala bi da vodi računa o tim ljudima i bila bi obavezna da vodi računa o tim ljudima, jer oni ne postaju državljani Srbije. Oni ostaju stranci u Srbiji i to je fakat i to je pitanje koje ćemo mi sa punom ozbiljnošću da postavimo kada za to dođe vrijeme na sve relevantne adrese.

RSE: Ali ostaju građani Srbije sa svim svojim pravima i obavezama, bez obzira ukoliko Crna Gora proglasi samostalnost oni ostaju građani Srbije.

BULATOVIĆ: Oni postaju stranci u Srbiji, jer su oni državljani Crne Gore koja je nezavisna i podliježu režimu istom kao i državljani drugih država koji sada žive u Srbiji i Crnoj Gori. To je suština čitave stvari i zbog toga se mi brinemo o tom problemu, jer to će sjutra biti, ako se ozbiljno ne razmotri problem Države Crne Gore i danas treba da bude problem Države Crne Gore.

RSE: ’92.godine ste se zalagali za ovaj princip da državljani glasaju na referendumu i tada se odlučivalo da li će Crna Gora živjeti zajedno sa Srbijom ili ne.

BULATOVIĆ. To je bilo prije trinaest godina. U ovih trinaest godina se mnogo stvari promijenilo: političke i druge okolnosti. Valjda imam pravo i ja da u datim okolnostima promijenim politički stav i mislim da je ovo vrijeme da se ipak o stvarima pokušava zrelije politički razmišljati od istih aktera koji su i onda bili na političkoj sceni. To pitanje sa punom ozbiljnošću stavljam na dnevni red i treba ga razmotriti.
1992.godine, na žalost, je bilo vrijeme raspada Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije. Na žalost, moram da kažem, da je referendum tada realizovan u jednom ratnom okruženju. Realizovan je u okolnostima koje su bile date u tom vremenu, a ono kada se tiče tog refernduma, moram da kažem da je 66% građana Crne Gore, odnosno 270 hiljada od 420 hiljada koji su upisani u birački spisak, glasalo za Saveznu Republiku Jugoslaviju i to je ipak respektabilan broj.

RSE: Vratiću se na sastanak lidera opozicije. Na tom sastanku ste konstatovali da je: “crnogorski režim jednostrano počeo kampanju koja je podigla tenzije do tačke koja može dovesti do ozbiljnih problema sa nesagledivim posljedicama”. S obzirom da ste Vi lider opozicione stranke ovo je jedna vrlo mračna prognoza. Na čemu temeljite jedan ovako pesimističan stav o bezbijednosti Crne Gore u slučaju referenduma?

BULATOVIĆ. Ja taj stav potpuno drugačije čitam od Vaše konstatacije. Vi kažete da je to jedna mračna prognoza, a ja kažem da je to jedno ozbiljno upozorenje vlasti da ništa ne treba raditi jednostrano. To je poziv vlastima da ne idu u jednostranu referendumsku kampanju. To je poziv da se vratimo poštovanju Ustava, Ustavne povelje, evropskih principa i to nije nikakva prognoza. To je sad samo poziv, odnosno konstatacija da, ako krenemo jednostranim putem, bilo ko, a u ovom slučaju je to uradila vlast, onda pitanje referenduma nije demokratsko, nego bezbjedonosno pitanje i zbog ozbiljnosti toga puta i kao predsjednik najjače opozicione partije, sa punom savješću i odgovornošću sam potpisao takvo jedno saopštenje i ja očekujem jedno adekvatno reagovanje vlasti da se vratimo u demokratske okvire.
  • 16x9 Image

    Slavica Brajović

    Za Radio Slobodna Evropa radi od početka 1997. godine, a na mjestu šefa podgoričkog biroa je od juna 2000., kad je startovala i polusatna emisija Radija Slobodna Evropa o događajima u Crnoj Gori.

XS
SM
MD
LG