Severna Koreja je sebe u februaru proglasila nuklearnom državom i povukla se iz pregovora šestorke o svom atomskom programu. Ovih dana je, međutim, Pjongjang poslao prve signale da je spreman da se pregovorima vrati. Tu spremnost severnokorejskog režima potvrdio je i Washington, ali nije saopštio kada bi razgovori mogli početi. U pripremi nastavka multilateralnih pregovora Sjedinjene Države očekuju ključnu posredničku ulogu Seula i Pekinga
Nakon signala da je Severna Koreja spremna da se vrati pregovorima šestorke o svom nuklearnom programu, Vašingtonu je nasušno potrebna pomoć Kine i Južne Koreje kao posrednika. To je i smisao samita između američkog predsednika Georgea Busha i severnokorejskog šefa države Roh Moo-hyuna u petak u Washingtonu.
"Roh Moo-hyun je u poslednje vreme davao izjave u kojima je isticao ulogu Seula kao faktora ravnoteže u regionu, što su neki interpretirali kao distanciranje od Sjedinjenih Država, tako da će na samitu, pored pitanja Severne Koreje, korejski gost morati da poradi i na poboljšanju odnosa između Seula i Vašingtona", kaže kolegi Robertu McMahonu u Vašingtonu Mitchell Reiss, nekadašnji direktor u State departmentu sa dugogodišnjim iskustvom u oblasti servernokorejskog nuklearnog programa.
Uopšte uzev, dodaje Reiss, “Južna Koreja i Kina ne dele stav Sjedinjenih Država o hitnosti rešavanja severnokorejskog atomskog pitanja, što predstavlja dodatni problem".
Južna Koreja je jedna od šest država koje učestvuju u pregovorima sa Servernom Korejom. U grupi su još Kina, Rusija, Japan i Sjedinjene Države. Analitičari vide Seul i Peking kao ključne igrače, jer imaju najviše uticaja na Pjongjang. Ove dve zemlje se, međutim, protive ekonomskim sankcijama i drugim oštrim merama protiv režima u Severnoj Koreji i obe apeluju na Sjedinjene Države da budu fleksibilne i strpljive.
Michaele Flournoy, visoka zvaničnica Ministarstva odbrane u Clintonovoj administraciji, sada ekspert u Centru za strateške i međunarodne studije, kaže da Bushova administracija mora jasno da kaže šta će Severna Koreja dobiti zauzvrat ako stavi tačku na svoj nuklearni progam i da šestorka mora da pokaže jedinstven stav kako Pjongjang ne bi profitirao iz razlika u stavovima pojedinih članica. I Michaele Flournoy veruje da će Juzna Koreja i Kina igrati ključnu ulogu u pripremi nastavka pregovora, ali ukazuje na jednu distinkciju:
"Sjedinjene Države su ključni igrač u tom smislu što će Severna Koreja zasnivati svoju računicu pre svega na onome što veruje da će biti namere Vašingtona. Ali Južna Koreja i Kina će biti ključni igraci u tom smislu što će pomoći da Sjedinjene Države u tim pregovorima budu kredibilne, jer mi to sami, bez njihovog posredovanja, ne možemo biti, bilo da šaljemo negativne ili pozitivne signale.”
Americki eksperti veruju da je Pjongjang proizveo dovoljno plutonijuma za najmanje sest nuklearnih bombi i da postoji opasnost da rezim niklearni materijal proda drugim zemljama ili teroristickim grupama. Bushova administracija je ove nedelje ponovila svoju odlucnost za diplomatski put, ali je dodala da je u igri i opcija da se pitanje Severne Koreje preda Savetu bezbednosti ako ta zemlja ne odustane od svog nuklearnog programa. Peking i Seul protive se i tom koraku. Pojedini analiticari, medju kojima je i Lee Dong-bok, iz Centra za strateske i medjunarodne studije, veruju da je ova pretnja i naterala Pjongjang da prihvati povratak razgovorima, ali da je to samo diplomatski trik da se kupi vreme a da se i dalje nastavi razvijanje nuklearnog programa.
Nakon signala da je Severna Koreja spremna da se vrati pregovorima šestorke o svom nuklearnom programu, Vašingtonu je nasušno potrebna pomoć Kine i Južne Koreje kao posrednika. To je i smisao samita između američkog predsednika Georgea Busha i severnokorejskog šefa države Roh Moo-hyuna u petak u Washingtonu.
"Roh Moo-hyun je u poslednje vreme davao izjave u kojima je isticao ulogu Seula kao faktora ravnoteže u regionu, što su neki interpretirali kao distanciranje od Sjedinjenih Država, tako da će na samitu, pored pitanja Severne Koreje, korejski gost morati da poradi i na poboljšanju odnosa između Seula i Vašingtona", kaže kolegi Robertu McMahonu u Vašingtonu Mitchell Reiss, nekadašnji direktor u State departmentu sa dugogodišnjim iskustvom u oblasti servernokorejskog nuklearnog programa.
Uopšte uzev, dodaje Reiss, “Južna Koreja i Kina ne dele stav Sjedinjenih Država o hitnosti rešavanja severnokorejskog atomskog pitanja, što predstavlja dodatni problem".
Južna Koreja je jedna od šest država koje učestvuju u pregovorima sa Servernom Korejom. U grupi su još Kina, Rusija, Japan i Sjedinjene Države. Analitičari vide Seul i Peking kao ključne igrače, jer imaju najviše uticaja na Pjongjang. Ove dve zemlje se, međutim, protive ekonomskim sankcijama i drugim oštrim merama protiv režima u Severnoj Koreji i obe apeluju na Sjedinjene Države da budu fleksibilne i strpljive.
Michaele Flournoy, visoka zvaničnica Ministarstva odbrane u Clintonovoj administraciji, sada ekspert u Centru za strateške i međunarodne studije, kaže da Bushova administracija mora jasno da kaže šta će Severna Koreja dobiti zauzvrat ako stavi tačku na svoj nuklearni progam i da šestorka mora da pokaže jedinstven stav kako Pjongjang ne bi profitirao iz razlika u stavovima pojedinih članica. I Michaele Flournoy veruje da će Juzna Koreja i Kina igrati ključnu ulogu u pripremi nastavka pregovora, ali ukazuje na jednu distinkciju:
"Sjedinjene Države su ključni igrač u tom smislu što će Severna Koreja zasnivati svoju računicu pre svega na onome što veruje da će biti namere Vašingtona. Ali Južna Koreja i Kina će biti ključni igraci u tom smislu što će pomoći da Sjedinjene Države u tim pregovorima budu kredibilne, jer mi to sami, bez njihovog posredovanja, ne možemo biti, bilo da šaljemo negativne ili pozitivne signale.”
Americki eksperti veruju da je Pjongjang proizveo dovoljno plutonijuma za najmanje sest nuklearnih bombi i da postoji opasnost da rezim niklearni materijal proda drugim zemljama ili teroristickim grupama. Bushova administracija je ove nedelje ponovila svoju odlucnost za diplomatski put, ali je dodala da je u igri i opcija da se pitanje Severne Koreje preda Savetu bezbednosti ako ta zemlja ne odustane od svog nuklearnog programa. Peking i Seul protive se i tom koraku. Pojedini analiticari, medju kojima je i Lee Dong-bok, iz Centra za strateske i medjunarodne studije, veruju da je ova pretnja i naterala Pjongjang da prihvati povratak razgovorima, ali da je to samo diplomatski trik da se kupi vreme a da se i dalje nastavi razvijanje nuklearnog programa.
