Dostupni linkovi

logo-print

Šta ti je sve to trebalo?


U srpskoj policiji nisu mogli da nam kažu da li će Mirilu biti garantovana bezbednost. Savetovano nam je da se sa takvim pitanjima obratimo putem pismene molbe.

Portparol Tužilaštva za ratne zločine Bruno Vekarić izjavio je za Radio Slobodna Evropa da odluku o eventualnom obezbeđivanju sigurnosti svedoka može doneti upravo samo policija:

„Po pitanju pomenutog gospodina Mirilova, samo Tužilaštvo sa njegovom zaštitom i sklanjanjem na neko sigurno mesto u principu nema ništa. Za nas je procesno-pravno izuzetno bitan njegov iskaz u svojstvu svedoka i to je jedino što u ovom trenutku sa pozicije Tužilaštva za ratne zločine mogu da vam kažem. Mi mu nismo dali zaštitu jer je, znači, mi ne dajemo, nego je daje MUP Republike Srbije.“

Fond za humanitarno pravo pismom je obavestio šefa srpske policije Dragana Jočića da se Mirilo i još neki građani Šida ne osećaju bezbedno. Sve zbog dovođenja u vezu sa video kasetom na kojoj su zabeleženi snimci egzekucije srebreničkih civila, a koji su prikazani tokom procesa protiv Slobodana Miloševića pred Haškim sudom. Direktorka Fonda Nataša Kandić:

„Međutim, nije bilo nikakve reakcije. Ja se jedino nadam sada da je, ipak, situacija neposredne ugroženosti nekih ljudi otklonjena, zato što je došlo do hapšenja pripadnika ,Škorpiona‘ koji su učestvovali u zločinu u Srebrenici, zato što mislim da se u ovom trenutku čak ni oni koji su iza njih i u velikom strahu ne bi usudili da preduzimaju neke mere odmazde, osvete u vezi sa onim što je sada izneto. Inače, mesecima se govorilo o toj video kaseti. Međutim, vlasti nikada ništa nisu preduzimale, do onog trenutka kada su bile primorane, a to je kada je ovde snimak pokazan.“

Nataša Kandić je izjavila i da Mirilo nije u inostranstvu, već u zemlji, na sigurnom. Srpski ministar pravde Zoran Stojković kaže da se radi brzo. On podseća da je protiv sedmorice bivših pripadnika ,Škorpiona‘ pokrenut postupak, dok su četvorica u pritvoru:

„Verujte, ja nemam novih informacija. Policija radi, Tužilaštvo radi, a kao što vidite, vrlo brzo se radi. Mislim da sve što bude urađeno, biće i brzo procesuirano.“

I mada policijskih komentara nema, nekadašnji šef beogradske policije Marko Nicović, naglašava da bi nadležni morali da zaštite Miriloa i članove njegove porodice. Ali da bi ovaj, po određenoj proceduri morao i da zatraži obezbjeđenje:

„Treba da traži zaštitu jer mu je ugrožen život, jer mu prete, jer postoji opasnost za njega i za njegovu porodicu, i tada je policija obavezna da reaguje. Posebno sad, zato što je taj slučaj izazvao veliku medijsku pažnju, i policija bi trebala da reaguje pre nego što se desi neki neprijatan epilog čitavog ovog slučaja.“

Podsećamo, Mirilo je još poslednjih dana aprila ove godine preko medija tvrdio da mu se preti zbog sumnje da ima saznanja o kaseti na kojoj je snimljeno streljanje srebreničkih civila. Tada je izjavio da je 1991. godine načelnik u šidskom Odeljenju unutrašnjih poslova bio Nedeljko Makijević, koji je danas šef Operativne službe istog OUP-a. Mirilo je kazao da odatle dolaze pretnje, kao i da se oni koji ih upućuju pozivaju na bivšeg šefa Državne bezbednosti Srbije Jovicu Stanišića.

„Pripadnik ,Škorpiona‘ kaže da nisam ja upitanju, da nije u pitanju moja odgovornost, već da je u pitanju odgovornost mnogo važnijih ljudi, i mnogo važniji ljudi od mene u državi su odlučili da to bude sankcionisano, da to ,izdajstvo‘ bude kažnjeno.“

Policija je tada demantovala sve navode o, kako je bilo navedeno u saopštenju, „navodnoj ugroženosti Jovana Mirila iz Šida“.

*****

Institut za istraživanje zločina protiv čovječnosti i međunarodnog prava, u saradnji sa Univerzitetom Sjeverna Karolina iz Šarlote, a povodom desetogodišnjice genocida u Srebrenici, organizovat će Međunarodnu naučnu konferenciju o genocidu nad Bošnjacima. Konferencija je najavljena za period od 11. do 15. jula u Potočarima i Sarajevu.

Na desetogodišnjicu genocida u Srebrenici ove će se godine prvi put sa naučnog aspekta analizirati uzroci, posljedice i odgovornost za stradanje podrinjskih Bošnjaka. Akademik Muhamed Filipović:

“Taj narod treba da zna istinu. A istinu mu neće reći političari koji su do ramena, do guše uključeni u tu tragediju, na jedan, drugi ili treći način - bilo da su isplanirali i izvršili genocid, bilo da su ga odobravali, bilo da nisu poduzeli ništa protiv njega. To znači potrebu da nauka kaže šta se tamo zbilo, a ne kakve političke marionete koje dođu ovdje nakon svega što se zbilo, pa kažu: ’Ako je neki pojedinačni pripadnik srpske nacije izvršio neki pojedinačni akt i nanio štetu nekom predstavniku drugih naroda, ja se izvinjavam.’ E, da oprostiš, jebem mu ja takvo izvinjenje.”

Proteklih deset godina mnogo je laži o tome šta se dešavalo u Srebrenici otišlo u eter, navodi sociolog Ismet Dizdarević:

“I sad se stalno šire laži o tome šta se stvarno desilo u Srebrenici, a naravno, te laži šire oni kojima nije stalo do naučne istine. Postoji jedna opasnost od zaborava.”

U poimanju razmjera zločina na području Srebrenice neće mnogo uticati dokazi koje posljednjih dana objavljuje Haški tribunal, poput snimaka zločina paravojne jedinice “Škorpioni”, naglašava historičar Smail Čekić.
Onima koji žele vidjeti, dodaje, odavno je jasno kakav je genocid počinjen nad Srebreničanima:

“Pola stoljeća nakon što su Evropa i svijet rekli:’Nikad više holokausta, genocida, konclogora i drugih oblika zločina protiv čovječnosti i međunarodnog prava’, u Srebrenici je izvršen genocid. To je, pored ostalog, prvi genocid i historiji koji je prenosila televizija.”

Naučnici tvrde kako će se i ovogodišnja ceremonija obilježavanja desete godišnjice srebreničkog stradanja, koju organizuju zvanične institucije, pretvoriti u političku manipulaciju. Istovremeno, samo od Kantona Sarajevo Institut za istraživanje zločina protiv čovječnosti dobio je pomoć za održavanje naučnog skupa o stradanju u Srebrenici. Akademik Filipović:

“Pretpostavljam da će različiti političari i drugi doći u Srebrenicu da bi uzeli svoj dio otužne slave brige oko Srebrenice, oko žrtava, oko naroda koji nije dobio ništa osim jednog groblja. Svi su potrčali da naprave monumetalno, veliko groblje, a tamo ljudi nemaju šta da jedu. Ja sam bio ljetos. Ovoj zemlji treba najviše istina o nama samima. Činjenica, to će pokazati naučna istraživanja, da su ti ljudi u Srebrenici bili ostavljeni na milost i nemilost, da niko nije pokušao ni da im vojnički pomogne, niko nije pokušao da u međunarodnom političkom propagandnom ili diplomatskom prostoru stvori problem Srebrenice.”

Za stradanje Srebreničana mnogo je suodgovornih, tvrdi Filipović, a posebno, kaže, tu je Holandija, koja je odbila pomoći organizovanje naučnog skupa o Srebrenici. Filipović takvo odbijanje tumači strahom od istine, a to je da su holandski vojnici nadgledali zaštićenu zonu Ujedinjenih naroda u Srebrenici, jula 1995. godine i da su suuodgovorni za zločin.

Udruženja žena koje okupljaju preživjele Srebreničanke i njemačko društvo za ugrožene narode iz Getingena već su zatražili da se na desetu godišnjicu ubistva 7.500 hiljada civila i progona desetina hiljada, Srebrenica proglasi distriktom u Bosni i Hercegovini. Hatidža Mehmedović:

“Nije skinuto nikad to ime sa Srebrenice - zaštićena enkalava. Hoćemo da joj se vrati njezino ime i da bude Srebrenica zaštićena i da ima Sreberenica poseban status, da nije Srebrenica napuštena ciglana.”

Na Međunarodnoj konferenciji u Potočarima i Sarajevu od 11. do 15. jula, kako je najavljeno, bosanskohercegovački institut za istraživanje zločina protiv čovječnosti i Univerzitet Sjeverna Karolina okupit će oko 50 historičara, sociloga i drugih eksperata za pitanja zločina i genocida iz cijelog svijeta.
XS
SM
MD
LG