Kako je našem radiju rečeno u Ministarstvu unutrašnjih poslova Srbije uhapšeni su Slobodan Medić, komandant paravojne formacije Škorpioni, i pripadnici te jedinice Aleksandar Medić, Pero Petrašević i Aleksandar Vukov. U bekstvu su, navode u policiji, Milorad Momić, Slobodan Davidović i Branislav Medić i za njima se traga. Njih sedmorica osumnjičeni su za ubistvo šestorice srebreničkih Bošnjaka koje je na video snimku prikazano u Haškom tribunalu, i kako je za naš program rekla Jasna Janković, iz srpskog Tužilaštva za ratne zločine za ratni zločin protiv civilnog stanovništva preti im maksimalna kazna zatvora od 20 godina.
“Zločin se dogodio jedan kilometar od sela Trnovo u blizini ski centra Jahorina. Sve su žrtve identifikovane i sve su sa područja Srebrenice. Radi se o četiri maloletna lica i dva lica ispod 30 godina. Pre nego što su likvidirane, sve žrtve bile su na svirep način mučene i maltretirane.”
Bruno Vekarić, portparol Tužilaštva:
“Ja se nadam da će svi dokazi i elementi koje je Tužilaštvo izložilo dovesti do optuženja ovih lica. S obzirom da i akcija i istraga i dalje traju, ne znači da ovaj zahtev neće biti proširen na još neka lica.”
Prema podacima organa od trojice pripadnika Škorpiona koji su u bekstvu dvojica se najverovatnije nalaze u inostranstvu. Četvorica privedenih uhapšeni su 1. juna u nekoliko odvojenih i efikasnih akcija srpske policije u okolini Šida.
* * * * *
Snimak brutalnih zločina koji su počinjeni u okolini Srebrenice je evidentni dokaz da su pojedine jedinice iz Srbije bile umešane u ubistva zarobljenika i na ratištima Bosne i Hercegovine. Snimak je izazvao burne reakcije javnosti i političkih čelnika u Srbiji.
Gotovo sve najznačajnije političke partije izrazile su neskriveno zgražavanje nad potresnim snimcima egzekucije civila, uključujući i republičkog premijera, Vojislava Koštunicu, koji je osudio ono što se događalo u okolini Srebrenice:
''Snimak iz sudnice Haškog tribunala svedoči o jednom brutalnom, bezdušnom i sramnom zločinu počinjenom na civilama.''
Mada je od zločina u Srebrenici prošla čitava decenija, a od smene režima Slobodana Miloševića više godina, predsednik Srbije Boris Tadić tek je nakon šokantnih prizora ubistva izrazio spremnost da se pokloni ovim žrtvama:
''Te slike su dokaz monstruoznih zločina koji su izvršeni tokom rata na tom prostoru. Izvršeni su u naše nacionalno ime. Zločin nikad nije kolektivni. Monstruozni ljudi, izvršioci ovih zločina, moraju da budu zatvoreni. Kao što sam bio u Žitomisliću i u Gradini, spreman sam i da odem u Srebrenicu, da se poklonim nevinim žrtvama.''
Indikativno je da je predsednička inaguracija Borisa Tadića održana prošle godine upravo 11. jula, na dan kada se obeležava srebrenički masakr. Tadić je tada u izjavi za naš program to pravdao kao puku koincidenciju. Funkcioner vladajuće Demokratske stranke Srbije Đorđe Mamula ima i druge rezerve oko Tadićeve želje da prisustvuje ovogodišnjoj komemoraciji u Potočarima:
''Posle Villi Brant-a, veoma je teško biti Villi Brant. Smatram da najveći legitimitet ima gospodin Marović, predsednik Saveta ministara državne zajednice Srbije i Crne Gore, budući da je on već bio u Hrvatskoj i u Bosni i Hercegovini i izvinio se njihovim građanima i u ime nas, koji smo bili protiv ratova i koji nikakve veze, kao građani Srbije i Crne Gore, nemamo sa zločinima. Gospodin Tadić je bio u Sarajevu, ali se vrlo nespretno izvinio. Za njegovu inaguraciju prošle godine, 11. jula, njegov tim i on se nisu setili da je 11. jula godišnjica zločina u Srebrenici. U tom kontekstu njegov odlazak bi ostavio veoma loš utisak.''
Klimi sveopšteg osuđivanja masakra u Srebrenici pridružili su se na kraju i oni koji su donedavno imali radikalno drugačije stavove. Generalni sekretar Srpske radikalne stranke Aleksandar Vučić kaže da njegova partija osuđuje svaki zločin koji je počinjen na prostoru bivše Jugoslavije, sumnjajući u iskrenost Tadićeve želje za izvinjenjem:
''Svaki ubica i zločinac mora za svoje individualne zločine da odgovara. U tom smislu spremni smo da osudimo sve one koji su na bilo koji način inspirisali ili učestvovali u takvom zločinu. Boris Tadić nije ni predsednik Bosne i Hercegovine, ni Republike Srpske, ali zanimljivo je da svaki put, radi sticanja poena na međunarodnom planu, pominje samo Srebrenicu, a ne pominje Sarajevo, u kome je ubijeno desetine hiljada Srba, kao da tamo nije bilo zločina. Ali to je njegov lični izbor. U svakom slučaju, treba osuditi zločine u Srebrenici i reći da svi koji su umešani u taj zločin moraju da odgovaraju. ''
Ne samo što političke partije imaju rezerve prema najavi o izvinjenju, nego kritike na račun odnosa državnih čelnika prema ratnim zločinima, pre svega premijera Vojislava Koštunice i predsednika Borisa Tadića, dolaze i od strane civilnog sektora.
Koordinator nevladine organizacije «Žene u crnom» Staša Zajević, koja već deset godina odlazi na komemoraciju u Potočare, kaže da su osude srebreničkog masakra od strane visokih funkcionera Srbije zakasnele:
''Osude zločina su trebale doći i prije deset godina, odmah nakon počinjenog zločina. Naravno da je ovo neki znak ohrabrenja. Sa stanovišta civilnog društva, to je više nego sporno zato što su i jedan i drugi, posebno Koštunica, predstavljali deo onog što se zove institucionalno organizovano poricanje zločinačke prošlosti.''
Da li će ovo kasno, ali ipak jasno, osuđivanje zločina u Srebrenici konačno uticati na konstantno poricanje ratnih zlodela u srbijanskoj javnosti, upitali smo Stašu Zajević, koordinatora organizacije Žene u crnom:
''Bitno je da se sa jednog institucionalnog mesta napravi stav prema tom genocidu, jer bi to bilo veoma važno za javno mijenje u ovoj zemlji, koje više ceni sve ono što se govori preko vlasti, a ne ceni kada se to čini sa neinstitucionalnog mesta, prvenstveno sa stanovišta civilnog društva. Da smo mi u civilnom društvu imali minimalnu institucionalnu moć da se razotkriju zločini počinjeni u naše ime, onda bi situacija u ovoj zemlji bila daleko drugačija.''
*****
Ukoliko Tadić i ostali establišment Srbije žele zbilja da učine nešto, onda neka uhapse Mladića i Karadžića, kaže jedna Srebreničanka u reakciji na izjavu predsjednika Srbije Borisa Tadića da je spreman doći u Srebrenicu i pokloniti se nevinim žrtvama.
Hatidža Mehmedović izgubila je dva sina i supruga u srebreničkom masakru. Desetu godinu ne zna ništa o njima, ali je smogla snage da se vrati u ovaj grad i sada je na čelu udruge Srebreničke majke, koje se bore za otkrivanje pune istine o dešavanjima u Srebrenici. Reagirajući na izjavu predsjednika Srbije Borisa Tadića, da je spreman doći u Srebrenicu i pokloniti se nevinim žrtvama, ona kaže: neka dođe, samo ako će to uraditi iskreno.
“Onaj ko je spreman, stvarno spreman, kao čovjek, kao roditelj, nije samo Tadić nego bilo koji čovjek, ako se stvarno misli izviniti kao čovjek, a ne samo da se promoviše u Srebrenici - bujrum, neka dođe. Svaki zločin nek izađe na vidjelo, da se sudi kome se treba suditi i da se privede Srebrenica kraju, da se više ne manipuliše ni Srebrenicom, ni srebreničkim žrtvama. Znadete da su se nebo i zemlja zakleli da se ništa ne može sakriti.”
«To je cinično od gospodina Tadića», kaže predsjednica Društva za ugrožene narode u BiH Fadila Memišević, jer, «imao je priliku i prošle godine, na devetu godišnjicu od masakra da to uradi, jer je bio pozvan».
“On je tada imao inauguraciju, baš na taj dan kada se obilježavala srebrenička tragedija. Sada, pod pritiskom međunarodne zajednice, Srbija je spremna apsolutno na sve. Smatram da bi to bio jedan samo formalni gest. Ukoliko Tadić i ostali establišment Srbije žele zbilja da učine nešto, onda neka uhapse Mladića, neka uhapse Karadžića. To će biti najbolji dokaz spremni na nove procese i da su spremni da priznaju genocid i zbilja na taj način će se pokloniti žrtvama.”
Isti stav ima i načelnik općine Srebrenica Abdurahman Malkić:
“Izjava Tadićeva će naići sigurno na negativne reakcije od porodica nastradalih. I sam sam takav, ali kao javna ličnost svakako podržavam njegov dolazak. Ko god i kad god, što kažu Bosanci, dođe tobe, dobro je.”
Obiteljima žrtava i preživjelim Srebreničanima bilo koja vrsta izvinjenja predstavlja samo ispraznu retoriku, koja može povećati ionako duboke i trajne frustracije obitelji žrtava u Srebrenici, kaže predsjednik Helsinškog komiteta za ljudska prava Republike Srpske Branko Todorović:
“Svakako je ohrabrujuće da gospodin Tadić izražava spremnost da dođe i Srebrenicu i da se pokloni nevinim žrtvama i na neki način uputi izvinjenje ili zatraži, možda, oprost za sve ono što se desilo na ovim prostorima. Ali, istovremeno, taj gest bi otvorio jedno ključno, suštinsko pitanje, a to je da li je gospodin Tadić, država, koju vodi faktički, dovoljno učinila na hapšenju onih ratnih zločinaca koji su direktno odgovorni za te strašne zločine, za mnoge druge zločine, ako ih određene službe i dalje skrivaju najvjerovatnije u Srbiji. Prema tome, dok su Karadžić i Mladić na slobodi, jednostavno bilo koja vrsta izvinjenja na neki način predstavlja samo jednu ispraznu retoriku. Tamo nisu ubijene neke hiljade imaginarnih brojeva, nego su ubijeni ljudi, mladi ljudi, nedužni ljudi, civili.”
“Zločin se dogodio jedan kilometar od sela Trnovo u blizini ski centra Jahorina. Sve su žrtve identifikovane i sve su sa područja Srebrenice. Radi se o četiri maloletna lica i dva lica ispod 30 godina. Pre nego što su likvidirane, sve žrtve bile su na svirep način mučene i maltretirane.”
Bruno Vekarić, portparol Tužilaštva:
“Ja se nadam da će svi dokazi i elementi koje je Tužilaštvo izložilo dovesti do optuženja ovih lica. S obzirom da i akcija i istraga i dalje traju, ne znači da ovaj zahtev neće biti proširen na još neka lica.”
Prema podacima organa od trojice pripadnika Škorpiona koji su u bekstvu dvojica se najverovatnije nalaze u inostranstvu. Četvorica privedenih uhapšeni su 1. juna u nekoliko odvojenih i efikasnih akcija srpske policije u okolini Šida.
* * * * *
Snimak brutalnih zločina koji su počinjeni u okolini Srebrenice je evidentni dokaz da su pojedine jedinice iz Srbije bile umešane u ubistva zarobljenika i na ratištima Bosne i Hercegovine. Snimak je izazvao burne reakcije javnosti i političkih čelnika u Srbiji.
Gotovo sve najznačajnije političke partije izrazile su neskriveno zgražavanje nad potresnim snimcima egzekucije civila, uključujući i republičkog premijera, Vojislava Koštunicu, koji je osudio ono što se događalo u okolini Srebrenice:
''Snimak iz sudnice Haškog tribunala svedoči o jednom brutalnom, bezdušnom i sramnom zločinu počinjenom na civilama.''
Mada je od zločina u Srebrenici prošla čitava decenija, a od smene režima Slobodana Miloševića više godina, predsednik Srbije Boris Tadić tek je nakon šokantnih prizora ubistva izrazio spremnost da se pokloni ovim žrtvama:
''Te slike su dokaz monstruoznih zločina koji su izvršeni tokom rata na tom prostoru. Izvršeni su u naše nacionalno ime. Zločin nikad nije kolektivni. Monstruozni ljudi, izvršioci ovih zločina, moraju da budu zatvoreni. Kao što sam bio u Žitomisliću i u Gradini, spreman sam i da odem u Srebrenicu, da se poklonim nevinim žrtvama.''
Indikativno je da je predsednička inaguracija Borisa Tadića održana prošle godine upravo 11. jula, na dan kada se obeležava srebrenički masakr. Tadić je tada u izjavi za naš program to pravdao kao puku koincidenciju. Funkcioner vladajuće Demokratske stranke Srbije Đorđe Mamula ima i druge rezerve oko Tadićeve želje da prisustvuje ovogodišnjoj komemoraciji u Potočarima:
''Posle Villi Brant-a, veoma je teško biti Villi Brant. Smatram da najveći legitimitet ima gospodin Marović, predsednik Saveta ministara državne zajednice Srbije i Crne Gore, budući da je on već bio u Hrvatskoj i u Bosni i Hercegovini i izvinio se njihovim građanima i u ime nas, koji smo bili protiv ratova i koji nikakve veze, kao građani Srbije i Crne Gore, nemamo sa zločinima. Gospodin Tadić je bio u Sarajevu, ali se vrlo nespretno izvinio. Za njegovu inaguraciju prošle godine, 11. jula, njegov tim i on se nisu setili da je 11. jula godišnjica zločina u Srebrenici. U tom kontekstu njegov odlazak bi ostavio veoma loš utisak.''
Klimi sveopšteg osuđivanja masakra u Srebrenici pridružili su se na kraju i oni koji su donedavno imali radikalno drugačije stavove. Generalni sekretar Srpske radikalne stranke Aleksandar Vučić kaže da njegova partija osuđuje svaki zločin koji je počinjen na prostoru bivše Jugoslavije, sumnjajući u iskrenost Tadićeve želje za izvinjenjem:
''Svaki ubica i zločinac mora za svoje individualne zločine da odgovara. U tom smislu spremni smo da osudimo sve one koji su na bilo koji način inspirisali ili učestvovali u takvom zločinu. Boris Tadić nije ni predsednik Bosne i Hercegovine, ni Republike Srpske, ali zanimljivo je da svaki put, radi sticanja poena na međunarodnom planu, pominje samo Srebrenicu, a ne pominje Sarajevo, u kome je ubijeno desetine hiljada Srba, kao da tamo nije bilo zločina. Ali to je njegov lični izbor. U svakom slučaju, treba osuditi zločine u Srebrenici i reći da svi koji su umešani u taj zločin moraju da odgovaraju. ''
Ne samo što političke partije imaju rezerve prema najavi o izvinjenju, nego kritike na račun odnosa državnih čelnika prema ratnim zločinima, pre svega premijera Vojislava Koštunice i predsednika Borisa Tadića, dolaze i od strane civilnog sektora.
Koordinator nevladine organizacije «Žene u crnom» Staša Zajević, koja već deset godina odlazi na komemoraciju u Potočare, kaže da su osude srebreničkog masakra od strane visokih funkcionera Srbije zakasnele:
''Osude zločina su trebale doći i prije deset godina, odmah nakon počinjenog zločina. Naravno da je ovo neki znak ohrabrenja. Sa stanovišta civilnog društva, to je više nego sporno zato što su i jedan i drugi, posebno Koštunica, predstavljali deo onog što se zove institucionalno organizovano poricanje zločinačke prošlosti.''
Da li će ovo kasno, ali ipak jasno, osuđivanje zločina u Srebrenici konačno uticati na konstantno poricanje ratnih zlodela u srbijanskoj javnosti, upitali smo Stašu Zajević, koordinatora organizacije Žene u crnom:
''Bitno je da se sa jednog institucionalnog mesta napravi stav prema tom genocidu, jer bi to bilo veoma važno za javno mijenje u ovoj zemlji, koje više ceni sve ono što se govori preko vlasti, a ne ceni kada se to čini sa neinstitucionalnog mesta, prvenstveno sa stanovišta civilnog društva. Da smo mi u civilnom društvu imali minimalnu institucionalnu moć da se razotkriju zločini počinjeni u naše ime, onda bi situacija u ovoj zemlji bila daleko drugačija.''
*****
Ukoliko Tadić i ostali establišment Srbije žele zbilja da učine nešto, onda neka uhapse Mladića i Karadžića, kaže jedna Srebreničanka u reakciji na izjavu predsjednika Srbije Borisa Tadića da je spreman doći u Srebrenicu i pokloniti se nevinim žrtvama.
Hatidža Mehmedović izgubila je dva sina i supruga u srebreničkom masakru. Desetu godinu ne zna ništa o njima, ali je smogla snage da se vrati u ovaj grad i sada je na čelu udruge Srebreničke majke, koje se bore za otkrivanje pune istine o dešavanjima u Srebrenici. Reagirajući na izjavu predsjednika Srbije Borisa Tadića, da je spreman doći u Srebrenicu i pokloniti se nevinim žrtvama, ona kaže: neka dođe, samo ako će to uraditi iskreno.
“Onaj ko je spreman, stvarno spreman, kao čovjek, kao roditelj, nije samo Tadić nego bilo koji čovjek, ako se stvarno misli izviniti kao čovjek, a ne samo da se promoviše u Srebrenici - bujrum, neka dođe. Svaki zločin nek izađe na vidjelo, da se sudi kome se treba suditi i da se privede Srebrenica kraju, da se više ne manipuliše ni Srebrenicom, ni srebreničkim žrtvama. Znadete da su se nebo i zemlja zakleli da se ništa ne može sakriti.”
«To je cinično od gospodina Tadića», kaže predsjednica Društva za ugrožene narode u BiH Fadila Memišević, jer, «imao je priliku i prošle godine, na devetu godišnjicu od masakra da to uradi, jer je bio pozvan».
“On je tada imao inauguraciju, baš na taj dan kada se obilježavala srebrenička tragedija. Sada, pod pritiskom međunarodne zajednice, Srbija je spremna apsolutno na sve. Smatram da bi to bio jedan samo formalni gest. Ukoliko Tadić i ostali establišment Srbije žele zbilja da učine nešto, onda neka uhapse Mladića, neka uhapse Karadžića. To će biti najbolji dokaz spremni na nove procese i da su spremni da priznaju genocid i zbilja na taj način će se pokloniti žrtvama.”
Isti stav ima i načelnik općine Srebrenica Abdurahman Malkić:
“Izjava Tadićeva će naići sigurno na negativne reakcije od porodica nastradalih. I sam sam takav, ali kao javna ličnost svakako podržavam njegov dolazak. Ko god i kad god, što kažu Bosanci, dođe tobe, dobro je.”
Obiteljima žrtava i preživjelim Srebreničanima bilo koja vrsta izvinjenja predstavlja samo ispraznu retoriku, koja može povećati ionako duboke i trajne frustracije obitelji žrtava u Srebrenici, kaže predsjednik Helsinškog komiteta za ljudska prava Republike Srpske Branko Todorović:
“Svakako je ohrabrujuće da gospodin Tadić izražava spremnost da dođe i Srebrenicu i da se pokloni nevinim žrtvama i na neki način uputi izvinjenje ili zatraži, možda, oprost za sve ono što se desilo na ovim prostorima. Ali, istovremeno, taj gest bi otvorio jedno ključno, suštinsko pitanje, a to je da li je gospodin Tadić, država, koju vodi faktički, dovoljno učinila na hapšenju onih ratnih zločinaca koji su direktno odgovorni za te strašne zločine, za mnoge druge zločine, ako ih određene službe i dalje skrivaju najvjerovatnije u Srbiji. Prema tome, dok su Karadžić i Mladić na slobodi, jednostavno bilo koja vrsta izvinjenja na neki način predstavlja samo jednu ispraznu retoriku. Tamo nisu ubijene neke hiljade imaginarnih brojeva, nego su ubijeni ljudi, mladi ljudi, nedužni ljudi, civili.”
