Dostupni linkovi

logo-print

Trenutno su najbolji Evropljani novoprimljene članice EU


Naš gost je Erhard Busek, specijalni koordinator Pakta za stabilnost Jugoistočne Evrope.

O posledicama ubedljivog NE evropskom ustavu izrecenog u Francuskoj i Holandiji na dalju rundu sirenja Evropske Unije, odnosno, na prijem balkanskih zemalja u klub 25-orice razgovarali smo sa g-dinom Erhardom Busekom, specijalnim koordinatorom Pakta za stabilnost jugostocne Evrope. Najpre smo pitali da li je posle referenduma u Nizozemskoj, gde se oko 62 odsto gradjana izjasnilo protiv evropske ustavne povelje ovaj dokument mrtav ili nije.

"Da li dokument koji je odbacila vecina gradjana u Francuskoj i Nizozemskoj jos uvek moze predstavljati temeljni evropski akt – veliko je pitanje, kaze Erhard Busek. "Da Evropi treba ustav i da je ponudjena ustavna u tom smilsu predstavljala pocetak – to je izvan svakog pitanja, izvan svake sumnje. Ono, medjutim, sto nedostaje a sto je ozbiljno upozorenje sefovima zemalja i vlada svih 25 zemalja clanica jeste cinjenica da gradjani u dvema drzavama taj dokument nisu prihvatili. Iz toga se mora izvuci lekcija", upozorava nas sagovornik. "Jedna od njih je da se mora mnogo vise raditi kako bi se ljudima bolje objasnili temelji na kojima ce pocivati Evropska unija, sto, naravno, nije samo zadatak politike nego i kulture, privrede, nauke, medija itd. S druge strane", kaze Busek, "smatram da sada ne treba padati u bilo kakvu histeriju. Radi se o jednom kontinuiranom procesu i rastu koji zahteva vise vremena".

RSE: U zemljama Zapadnog Balkana – u Rumuniji, Bugarskj, Srbiji, Makedoniji – posle francuskog i holandskog referenduma rastu strahovi da ce se na putu njihovih evrointegracija pojaviti nove obaveze i uslovi i da ce se taj proces usporiti.

BUSEK: To lako moze biti slucaj, posebno u svetlu cinjenice da sada vlade u kojima referendum nije prosao pokusavaju da objasne razloge tog neuseha. Da su neki od tih uzroka vezani za same vlade veoma se nerado priznaje, pa se pribegava drugim objasnjenjima – da je sirenje Evropske unije islo previse brzo, da je otislo predaleko itd. Takve izjave i objasnjenja ne treba uzimati u ozbiljno razmatranje, ali dogadja se, nazalost, da se unutrasnje-politicki problemi zemalja i vlada pokusavaju tako racionalizovati – pa se moze cuti, recimo, da Rumunija i Bugarska treba jos da sacekaju na prijem u Uniju ili cak da Evropaka unija vise i ne treba da se siri. Treba svemu ovome dati malo vise vremena, a ja zemljama Balkana mogu samo da preporucim da sto intenzivnije rade na evroatlantskim integracijama. Trenutno su bolji Evropljani zapravo novoprimljene clanice Unije i one koje zele da to postanu".

RSE: Na Balkanu se tradicionalno veoma umesno koriste sve slabosti i problemi unutar evropskog kluba. Ima onih u Srbiji i Republici Srpskoj koji se nadaju da ce nakon neuspeha referenduma u dvema vaznim clanicama-osnivacima EU, popustiti paznja Brisela preme Balkanu, pa tako oslabiti i pritisci na Beograd i Banjaluku za izrucenje Karadzica i Mladica.

BUSEK: Razume se da izvesne grupacije pokusavaju da izvuku profit iz ove situacije. Ipak, i njima i svima drugima treba jasno poruciti da im bez Evrope nema buducnosti. Ako ne ispune uslove koji se od njih traze, nece izgubiti samo sansu za uclanjenje u Evropsku uniju nego i sansu da ostali razvijeni svet pokaze interes da sa njima saradjuje, bilo da su u pitanju politicki, socijalni, ekonomski ili kulturni kontakti. Zivimo u jednom globalizovanom svetu, svidjalo nam se to ili ne. Upuceni smo na susede, na regionalnu saradnju. Svi mi. Izvuci se iz takvog procesa, iz takvog sveta – zaista nista pozitivno ne moze doneti.

RSE: Da li ce Evropa, nakon dva neuspela referenduma, da se vise okrene sama sebi i da zaboravi Balkan?

BUSEK: To ce se sasvim sigurno dogoditi, ali to ne treba da cudi jer to vlade i moraju da urade kada im se dogode takvi rezultati, a mora to da uradi i Evropa kao celina. To, medjutim, nije razlog da zemlje Balkana ne nastave da sprovode neophodne reforme. Uostalom, sada vise i nisu u fazi kad ocekuju pomoc spolja, vec u fazi koju bih oznacio izrazom "regionalno vlasnistvo". Hocu da kazem da zemlje regiona moraju same da preuzmu odgovornost za svoju buducnost, sto ce automatski biti korak dalje na putu evropskih integracija".
  • 16x9 Image

    Branka Trivić

    Diplomirala na Fakultetu političkih nauka u Beogradu, na Odseku za međunarodne odnose. Radila kao novinar i urednik u Informativnom i Kulturnom programu Radio-televizije Beograd od 1983. do 1992. Za RSE radi od decembra 1993. godine.

XS
SM
MD
LG