Panevropski naftovod je prvi regionalni integracioni poduhvat u jugostočnoj Evropi, koji bi trebao da se sprovede kroz partnersvo pet država. Ovaj naftovod bi snabdevao rafinerije centralne Evrope, počev od Trsta, koji je ulazna tačka transalpskog naftovoda, preko Srbije i Hrvatske i sa mogućnošću produženja do Venecije i povezivanja sa italijanskim naftovodom.
Američki konzorcijum “Hil” je uradio studiju, prema kojoj bi izgradnja naftovoda bila završena do 2011. godine i vredela bi oko 2,4 milijarde dolara. Kapacitet snabdevanja nafte bio bi oko 60 miliona tona godišnje. Srpski vicepremijer Miroljub Labus veruje da je sada presudan momenat u donošenju odluke o započinjanju izgradnje panevrospkog naftovoda:
“Ceo projekat je tehnički izvodljiv, ekonomski je atraktivan, mi verujemo da treba dalje da se nastavi sa njegovom impementacijom. Jednim delom bi išao trasom naftovoda koji već postoji, drugim delom bi bio izgrađen. Još uvek nije doneta odluka koji će kapacitet naftovoda da bude, to će da se odluči u zavisnosti od tražnje. Ovo je takođe primer javnog i privatnog partnerstva, a na javnom sektoru, da tako kažem, je ponovo primer regionalnog partnerstva, jer pet zemalja je ovde uključeno i mi verujemo da će se on realizovati kao što je predviđen i da će negde 2011-2012. prva nafta poteći ovom naftovodom.”
Srbija, ali i zemlje regiona, od budućeg naftovoda imaće velike koristi, jer će pored priključivanja domaćih rafinerija na naftovod države naplaćivati i takse za prolaz nafte. Pomoćnik ministra energetike, pomorstva i rudarstva u Vladi Hrvatske Željko Tomšić je ipak podsetio da je zbog snažnih ekoloških protesta ovaj naftovod zaobišao Omišalj, time što se, uključenjem Italije, naftovod završava u Trstu.
“Ako govorimo o značaju projekta za Hrvatsku, on ima, da tako kažem, trostruku važnost. S jedne strane prvo je ekonomska važnost, budući da će doneti određene koristi Hrvatskoj. Drugo je ekologija, koja je za nas izuzetno važna s obzirom da Hrvatska, kao turistička zemlja, želi u svakom slučaju zaštiti Jadran i ovaj projekt, kako je danas zamišljen, sa snabdijevanjem sjeverne Italije, srednje Evrope. Dakle, potpuno izbjegavanje prometa Jadranom ili bitno smanjivanje, u svakom slučaju, ponovo je velik interes Hravtske. Vi znate da mi, inače, imamo veliki otpor prema izlazu kroz Jadran i cjelokupnom riziku transporta nafte, s obzirom na naš turizam, tako da je ovo izuzetno značajan za nas projekt.”
Đurđe Žebeljan, iz slovenačkog Ministarstva privrede, takođe ukazuje na ekološki aspekt izgradnje naftovoda:
“Slovenija ima pogled na taj projekat sa dva vidika - sa vidika okoline, kao mediteranska država, zbog problematike baznih voda i čistog Jadrana. U drugoj strani, deo naftovoda koji prolazi kroz Sloveniju će prolaziti kroz jako osetljivo područje, i s obzirom na to treba, kao što je bilo u prezentaciji kazano, da se još dodatno oceni gde je optimalna trasa, pre svega zbog toga da bude što manji uticaj na okolinu. Jer, vi znate da Slovenija ima više nego 20 posto kompletno svoje područje pokriveno sa naturom 2000. A kao treća stvar, isto važno - Slovenija kao članica Evropske unije je jako zainteresovana da je Evropska unija opskrbljena sa naftom po konkurentnim cjenama i tako, što bi rekli, nafta koja nije iz OPEC-a.”
Detaljna analiza učešća svih zemalja u projektu panevropskog naftovoda uslediće narednih godina, dok je u Rumuniji već završena sa pozitivnom ocenom. Kroz Rumuniju će prolaziti 649 kilometara naftovoda, 208 kroz Srbiju, 423 kilometra kroz Hrvatsku, 29 kroz Sloveniju, i kilometar u Italiji. Projekat panevropskog naftovoda finansira Evropska unija, a započet je u septembru 2002. kada su pomenute države potpisale međudržavni sporazum o transportu nafte i gasa ka Evropi.
Američki konzorcijum “Hil” je uradio studiju, prema kojoj bi izgradnja naftovoda bila završena do 2011. godine i vredela bi oko 2,4 milijarde dolara. Kapacitet snabdevanja nafte bio bi oko 60 miliona tona godišnje. Srpski vicepremijer Miroljub Labus veruje da je sada presudan momenat u donošenju odluke o započinjanju izgradnje panevrospkog naftovoda:
“Ceo projekat je tehnički izvodljiv, ekonomski je atraktivan, mi verujemo da treba dalje da se nastavi sa njegovom impementacijom. Jednim delom bi išao trasom naftovoda koji već postoji, drugim delom bi bio izgrađen. Još uvek nije doneta odluka koji će kapacitet naftovoda da bude, to će da se odluči u zavisnosti od tražnje. Ovo je takođe primer javnog i privatnog partnerstva, a na javnom sektoru, da tako kažem, je ponovo primer regionalnog partnerstva, jer pet zemalja je ovde uključeno i mi verujemo da će se on realizovati kao što je predviđen i da će negde 2011-2012. prva nafta poteći ovom naftovodom.”
Srbija, ali i zemlje regiona, od budućeg naftovoda imaće velike koristi, jer će pored priključivanja domaćih rafinerija na naftovod države naplaćivati i takse za prolaz nafte. Pomoćnik ministra energetike, pomorstva i rudarstva u Vladi Hrvatske Željko Tomšić je ipak podsetio da je zbog snažnih ekoloških protesta ovaj naftovod zaobišao Omišalj, time što se, uključenjem Italije, naftovod završava u Trstu.
“Ako govorimo o značaju projekta za Hrvatsku, on ima, da tako kažem, trostruku važnost. S jedne strane prvo je ekonomska važnost, budući da će doneti određene koristi Hrvatskoj. Drugo je ekologija, koja je za nas izuzetno važna s obzirom da Hrvatska, kao turistička zemlja, želi u svakom slučaju zaštiti Jadran i ovaj projekt, kako je danas zamišljen, sa snabdijevanjem sjeverne Italije, srednje Evrope. Dakle, potpuno izbjegavanje prometa Jadranom ili bitno smanjivanje, u svakom slučaju, ponovo je velik interes Hravtske. Vi znate da mi, inače, imamo veliki otpor prema izlazu kroz Jadran i cjelokupnom riziku transporta nafte, s obzirom na naš turizam, tako da je ovo izuzetno značajan za nas projekt.”
Đurđe Žebeljan, iz slovenačkog Ministarstva privrede, takođe ukazuje na ekološki aspekt izgradnje naftovoda:
“Slovenija ima pogled na taj projekat sa dva vidika - sa vidika okoline, kao mediteranska država, zbog problematike baznih voda i čistog Jadrana. U drugoj strani, deo naftovoda koji prolazi kroz Sloveniju će prolaziti kroz jako osetljivo područje, i s obzirom na to treba, kao što je bilo u prezentaciji kazano, da se još dodatno oceni gde je optimalna trasa, pre svega zbog toga da bude što manji uticaj na okolinu. Jer, vi znate da Slovenija ima više nego 20 posto kompletno svoje područje pokriveno sa naturom 2000. A kao treća stvar, isto važno - Slovenija kao članica Evropske unije je jako zainteresovana da je Evropska unija opskrbljena sa naftom po konkurentnim cjenama i tako, što bi rekli, nafta koja nije iz OPEC-a.”
Detaljna analiza učešća svih zemalja u projektu panevropskog naftovoda uslediće narednih godina, dok je u Rumuniji već završena sa pozitivnom ocenom. Kroz Rumuniju će prolaziti 649 kilometara naftovoda, 208 kroz Srbiju, 423 kilometra kroz Hrvatsku, 29 kroz Sloveniju, i kilometar u Italiji. Projekat panevropskog naftovoda finansira Evropska unija, a započet je u septembru 2002. kada su pomenute države potpisale međudržavni sporazum o transportu nafte i gasa ka Evropi.
