Dostupni linkovi

logo-print

Dvadesetpetorica na teškim iskušenjima


Dzon Palmer, direktor Centra za Evropsku politiku u Briselu smatra ishod referenduma u Francuskoj odrazava sumnje u evropski projekat. Ovaj ekspert uocava odredjene kontradikcije u ponasanju francuskih biraca :
“Dio onih koji su glasali”ne” su protiv Unije i njenog razvoja. Medjutim, vecina u frontu odbijanja su zapravo Francuzi koji podrzavaju Uniju zeleci da ona bude ambicioznija, ali da ima i naglasenu socijalnu notu, da bude manje orijentisana trzistu, a vise socijalnoj solidarnosti i ekoloski odrzivom razvoju.

Filip Vajt urednik u istrazivackom odjeljenju britanskog magazina ”Ekonomist” u francuskom odbijanju Ustava Evropske unije nalazi i unutrasnje i spoljne faktore.

“ Kada govorimo o domacim ciniocima, tu su veoma nepopularna vlada, usporena privreda i nezaposlenost u porastu. Znacajan broj biraca s ljevice zeljeli su da kazne predsjednika Siraka. Drugi vazan momenat je da su biraci zeljeli da iskazu nezadovoljstvo onim sto smatraju neoliberalnom, anglo-saksonskomm dimenzijom evropskog ustava.”

Dokument je do sada ratifikovan u parlamentima 9 zemalja clanica, Spanci su ga podrzali na referendumu zimus, a Francuzi odbili proslog vikenda. Predstoji izjasnjavanje u preostalih 14 drzava Unije. Uz velike izglede da i Holandjani u srijedu glasaju protiv, celnici Evropske unije na samitu sredinom juna morace da hitno ponude neka rjesenja. Dzon Palmer:
“Neke zemlje ukljucujuci i Britaniju bi vise voljele da se odustane od ratifikacije i da se potom odluci kako dalje. Rasprava ce biti dugotrajna i teska i trebace nekoliko godina za dogovor da se Ustav Evropske unije ili predstavi u novoj formi, ili da se ocuvaju neki esencijalni elementi dokumenta kako bi se upravljalo Unijom od 25 clanica uz njeno dalje sirenje.”

Filip Vajt smatra da je trenutno vecinsko raspolozenje medju 25-oricom da se nastavi ratifikacija Ustava koji treba da Evropu priblizi njenim gradjanima, ali kako istice to nije kraj problema.

“Nevolja je sto u slucaju da se proces nastavi, a biraci u jos cetiri ili pet zemalja kazu ne, postaje nejasno kakva je uopste svrha ratifikacije. Da bi stupio na snagu ustav mora biti prihvacen u svih 25 zemalja clanica Unije. Nema sanse da ce Francuzi organizovati drugi referendum. Ja smatram da je uprkos vecinskom raspolozenju da se ratifikacija nastavi Ustav mrtav.”

Francuski biraci odbacijuci Ustav 25-orice ucinili su zivot Tonija Blera podnosljvijim uocavaju analiticari s obje strane La Mansa. Filip Vajt napominje da je pozicija britanskog premijera olaksana samo na domacem planu.

“ Francusko ne znaci da je njegova pozicija kod kuce sigurna, ali ce njegov polozaj na vanjskom planu biti tezak. Francusko- britanski odnosi ce biti pogorsani, jer ce Sirak vjerovatno okriviti Britance za francusko ne. On ce kazati da je za percepciju o Ustavu kao neo-liberalnom anglo-saksonskom dokumentu kriv Toni Bler.”

U prvim komentarima francuskog referenduma celnici Evropske unije pozurili su da umire strahovanja Turske i ostalih aspiranata na clanstvo da ce se postupak prosirenja nastaviti bez zastoja. Ima medjutim i eksperata koji bez uvijanja kazu da ce turske ambicije biti prva zrtva fijaska Ustava u Francuskoj. Dzon Palmer:

“Ima neke istine u tome i postoji element straha da prosirenje ide prebrzo i predaleko. Morate ipak znati da kada pristupni pregovori s Turskom i ostalim zemljama Balkana otpocnu, ti pregovori nece biti kratkotrajni vec ce za njih trebati 10 do 15 godina. Pred nama je dakle dug put do konacne odluke o prosirenju. Ne ocekujem da ce se takva odluka donijeti prije kraja naredne dekade.”

Strahovanja u vezi sa politickim stetama turskom clanstvu u Uniji dijeli i Filip Vajt.

“Pitanje Turske nema nikakve veze sa Ustavom 25-orice, ali je prilikom izjasnjavanja u Francuskoj bilo itekako prisutno u pozadini. Francuska je odlucna da odrzi referendum o prijemu Turske u Uniju kada za to dodje vrijeme. Sami pregovori su desetogodinji proces i kako stvari trenutno stoje nema izgleda da Francuzi podrze ukljucenje Turske.”

Ostavimo li po strani sudbinu ove velike zemlje, kakvi su izgledi zapadnog Balkana na putu evropskih integracija?

Filip Vajt: “Mislim da je to skakljivo pitanje. Bice tesko da Unija koja je primila Sloveniju i primice Hrvatsku, izostavi Bosnu i Hercegovinu, Makedoniju i Srbiju i Crnu Goru. Smatram da problem jeste slozen, ali isto tako sam uvjeren da se te zemlje mogu absorbovati u Uniju posebno ako Bugarska i Rumunija postanu punopravne clanice. Bilo bi tesko imajuci u vidu faktor geografije i kulture da se pomenute zemlje ostve izvan granica 25-orice.”

Ako u uskomesanoj debati izazvanoj francuskim referendumom ima saglasnosti medju analiticarima u Evropi i Sjedinjenim Drzavama onda se to odnosi na procjenu da zajednicka evropska valuta nece biti uzdrmana najnovijim politickim potresom.

Dzon Palmer: “Mozda ce euro izgubiti na vrijednosti u odnosu na dolar, ali to nije lose jer je dolar preslab. Americka ekonomija sa svojim masivnim budzetskim i trgovinskim deficitom ucinila je euro prejakim pa postoji rizik za izvoz roba iz Evrope. Ne predvidjam nikakav slom eura koji ostaje medju najbitnijim okosnicama Unije.”
XS
SM
MD
LG