Dostupni linkovi

logo-print

Da li će francusko ''ne'' utjecati na Balkan?


U srcu briselske administracije zastava Evropske unije bila je spuštena na pola koplja i prije nego su sinoć u 22 sata zatvorena i posljednja glasačka mjesta u Francuskoj. Iako evropski lideri tvrde da se igra nastavlja, protekla noć bila je ona u kojoj su se snovi evropske političke elite sukobili sa netrpeljiivošću javnosti, piše danas Financial Times.

Odbijanje Ustava signal je da će širenje i ujedinjavanje Evrope biti naglo zaustavljeno, upozorava New York Times.

Gardian pak prenosi riječi poljskog ministra vanjskih poslova, Pawela Svieboda, koji tvrdi da se radi o porazu Francuske, ali ne i ideje o jedinstvenoj Evropi.

Javnost u jednoj od utemeljica ideje o velikoj Evropi kaznila je svoje političare prvenstveno zbog ekonomskih i socijalnih reformi koje su dovele do pada zaposlenosti i radničkih prava, a stvorile strah da bi otvaranje tržišta rada i jeftinijoj radnoj snazi iz novih članica moglo dodatno otežati položaj francuskog radnika. Nakon objave ishoda referenduma, građani su sa zadovoljstvom dočekali rezultat. Žaku Širaku nije preostalo ništa drugo osim da kaže:

''Francuska je demokratski izrazila svoje mišljenje. Odbacili ste Evropski ustav i to je vaša suverena odluka koju poštujem.''

Predsjednik Evropske komisije, Žoze Manuel Barozo, otvoreno je rekao kako je ishod francuskog referenduma stvorio problem za Evropu:

''Francuska je važna članica Evrospke unije i njen osnivač. Ne možemo zamisliti Evropu bez Francuske. Treba nam određeno vrijeme kako bi o svemu razmislili.''

Predsjedavajući Evrospke unije, luksemburški premijer Žan Klod Junkers, sada poziva Nizozemsku da odluči neovisno od ishoda francuskog referenduma.

Njemački kancelar Gerhard Schroedera priznaje da je farncuski ishod korak natrag u ustavnom uređenju Evrope, no ne i njegov kraj.

Financial Times prenosi uvjerenja nekih članova Evropske komisije i Evropskog parlamenta koji spekuliraju da bi Sporazum o Evropskom ustavu mogao biti revidiran nakon francuskih predsjedničkih izbora 2007. godine. No, pravog odgovora još uvijek nema.

* * * * *

Dužnosnici u Bruxellesu ističu da sada nije vrijeme za traženje krivca. Priznaju ipak da razlozi za francusko "ne" moraju biti pozorno raspravljeni.


Analitičar Dick Leurdyk iz nizozemskog Instituta za međunarodne odnose ističe:

"Nalazimo se u sasvim novom političkom okruženju. Rasprave o Evropi više nikada neće biti onakve kakve su bile još do jučer. Proces ujedinjenja Evrope do ovog trenutka je bio proces za političke elite u Evropi, a sada će o tom procesu odlučivati obični građani i ubuduće će imati značajnije demokratsko obilježje".

Predstavnici Unije tvrde da proces proširenja neće stati, no ovaj analitičar je sasvim drugačijeg mišljenja i upozorava da je ekspanzija prema Istoku očito preplašila Francuze, a još više mogući idući val proširenja kojem teže Ukrajina, Moldavija, zemlje Zapadnog Balkana i Turska.

"Jedan od strahova koji je sada došao na vidjelo je i činjenica da su se ljudi uplašili brzine proširenja. Dobili smo deset novih članica. Unija je porasla na dvadesetpetoricu, i izgleda da je to bio jedan od razloga zbog kojeg su Francuzi rekli ne. To je i tema rasprave koja se sada vodi u Nizozemskoj".

Marius Vahl, iz Centra za evropske studije u Bruxellesu, tvrdi da je glavni razlog odbijanja Ustava strah od ulaska Turske u Evropsku uniju. Međutim, francusko "ne" , ali i odluka njemačkog kancelara Schroedera da provede prijevremene izbore, bi mogli odgoditi početak pristupnih pregovora Unije sa Turskom koji su planirani za 3. listopad. No, i Turska je, izgleda, svjesna novih okolnosti:

"Utisak je da Turska posljednjih nekoliko mjeseci ne nastavlja sa svojim reformskim procesima", ističe ovaj analitičar.

Francusko odbijanje Ustava čiji je tvorac upravo bivši francuski predsjednik, Valery Giscard D'Estaing, i novi koraci Unije, naći će se na dnevnom redu predstojećeg summita dvadestpetorice. Naime, u samom ustavnom sporazumu navodi se da će čelnici EU-a razmotriti što dalje ako ga, do listopada 2006., ratificiraju četiri petine zemalja članica, a barem jedna zemlja u tom procesu "naiđe na poteškoće".

Nitko, međutim, ne predviđa mogućnost novih pregovora o Evropskom ustavu. Premda Ustav nije prošao u Francuskoj, Evropska unija nastavit će funkcionirati prema trenutno važećem Ugovoru iz Nice, koji je odobren 2000. godine.

Mnogi ipak sa zebnjom iščekuju i rezultate referenduma u Nizozemskoj, a analitičari upozoravaju da bi i ovo francusko "ne" moglo naštetiti vanjskopolitičkoj poziciji Evropske unije, osobito u odnosu prema Sjedinjenim Državama i Rusiji. No, osim političke, tu je i ekonomska neizvjesnost i pitanje što će biti sa eurom čija je vrijednost posljednjih mjeseci stalno rasla u odnosu na američki dolar.

* * * * *

Francusko NE evropskom ustavu neće se bitnije odraziti na približavanje BiH evroatlantskim integracijama, preovlađujuće je mišljenje u ovoj zemlji. Ipak, prema riječima potpredsjednika Komisije za vanjsku politiku u Zastupničkom domu državnog parlamenta, Milorad Živkovića, ovo NE ide u prilog skepticima i protivnicima evropskih integracija, kojih u BiH ima prilično.



Predstavnici postojeće vlasti u BiH i međunarodne zajednice jedinstveni su u ocjeni kako odbijanje Francuza da podrže evropski ustav neće bitno uticati na približavanje BiH evroatlantskim integracijama. Bosanskohercegovački ministar vanjskih poslova, Mladen Ivanić, kaže kako referendum u Francuskoj može otvoriti pitanje unutrašnje organizacije Evropske unije, ali neće imati posljedice po BiH:

“Tim prije što smo mi tek na samom početku približavanja, tek treba da počnemo pregovore o stabilizaciji i pridruživanju, pa da onda realizujemo to što se dogovori, pa tek onda otvorimo pregovore o članstvu, pa onda dobijemo datum. Prema tome, to je jedan dovoljno dug vremenski period u okviru kojeg će, sasvim sigurno, Evropa riješiti svoje probleme. Ne mislim da će to imati nekih neposrednih, negativnih uticaja na blizinu pristupanja BiH Evropskoj uniji.”

Prema riječima direktora Direkcije za evropske integracije u BiH, Osmana Topčagića, u narednom periodu neće biti promjene zvanične politike Evropske unije prema zemljama koje su potencijalni kandidati za priključenje:

“Mislim da rezultat jučerašnjeg referenduma najbolje pokazuje da je i Evropska unija, kako se često kaže, pokretna meta, da se situacija u samoj Evropskoj uniji mijenja i da onda to znači za nas, prije svega, da moramo da sve ono ono što činimo u procesu približavanja - u ovoj fazi prema sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju, a kasnije i prema punopravnom članstvu - moramo da radimo mnogo brže i vjerovatno još intenzivnije da lobiramo za naše interese u strukturama Evropske unije i u samim državama članicama.”

Potpredsjednik Komisije za vanjsku politiku Zastupničkog doma državnog parlamenta, Milorad Živković:

“Ja mislim da po načinu kako mi razmišljamo u BiH i kako se ponašamo, po brzini po kojoj provodimo reforme i ispunjavamo tih 16 prioriteta u procesu sabilizacije i pridruživanja, mi smo toliko daleko od Evropske unije da nas ovaj, po meni veoma ozbiljan događaj i korak unazad za čitavu Evropsku uniju, posebno ne ubrzava, niti usporava na tom pravcu. Mada, isto tako moram da kažem da on daje, takav događaj, jedan argument više skepticima i protivnicima evropskih integracija, kojih kod nas ipak ima u jednom priličnom procentu, da Evropska unija još uvijek nije tako jedinstvena i tako monolitna kako se tu, ustvari, želi prikazati.”

Šef delegacije Evropske komisije u BiH, Majkl Hemfris, izjavio je za naš radio kako su vrata Evropske unije i dalje otvorena za prijem novih članica:

“Nadam se da referendum u Francuskoj neće uticati na približavanje zemlje evroatlantskim integracijama. Bosna i Hercegovina je u Evropi, mi smo dio Evrope. Na osnovu Rimskog sporazuma, BiH je potencijalni kandidat za članstvo.”

Hemfris također ističe kako i institucije i građani BiH treba da pokažu istinsku spremnost za priključenje. U suprotnom, kaže Hemfris, Evropska unija će imati potpuno drugačiji stav kada je riječ o Bosni i Hercegovini, ali ta odluka neće imati nikakve veze s odlukom Francuske.

* * * * *

Savetnik srpskog premijera Aleksandar Simić, u izjavi za naš program kaže da će Evropska unija, nakon neuspeha referenduma u Francuskoj, pažljivo razmotriti buduće poteze. On naglašava da se u tom smislu za Srbiju neće menjati definisani uslovi i politika kada je u pitanju saradnja sa Haškim tribunalom kao ključnim uslovom daljih evro integracija.


„Mislim da to njima nije na dnevnom redu, to sigurno nije njihov prioritet i u tom pogledu mislim da mi ne možemo očekivati promene.“

Tačno se zna koje uslove Srbija i Crna Gora mora da ispuni da bi jednog dana postala članica EU, ističe u izjavi za Radio Slobodna Evropa ministar odbrane Srbije i Crne Gore Prvoslav Davinić i podvlači:

„U krajnjoj liniji kad dođe na dnevni red i naš ulazak u Evropsku uniju, naravno i tada bi došla u pitanje ta saradnja sa Hagom, ali ćemo mi, ja sam uveren, sva ta pitanja rešiti daleko pre toga.“

A povodom neuspeha referenduma u Francuskoj, predsednik Srbije Boris Tadić kaže da je teško zamisliti Evropu bez Balkana i Srbije kao centralne zemlje, ali i dodaje:

„Sad treba videti da li će ovaj referendum uticati na određeno produžavanje integracionog procesa svih balkanskih zemalja. To je ovog trenutka teško predvideti.“

Ministar spoljnih poslova Belgije Karol de Hunt, koji se nalazi u poseti Srbiji i Crnoj Gori, takođe ne očekuje da će francusko „ne“ evropskom ustavu imati uticaja na pregovore državne zajednice i Evropske unije:

„Ne vidim da će to imati direktan uticaj na pregovore koje Srbija namerava da vodi sa EU po pitanju Sporazuma o udruživanju i asocijaciji. Mislim da ćemo uzeti u obzir negativne rezultate i kritike koje smo čuli u Francuskoj i da će se oni odraziti na evropsku integraciju u celini, u svim zemljama.“

Francusko odbijanje evropskog ustava ukazuje na probleme koje nosi članstvo u Evropskoj uniji, smatra zamenik predsednika Srpske radikalne stranke Tomislav Nikolić i podvlači da je reč o organizaciji koja želi da poništi čitave narode i njihovu tradiciju i istoriju:

„Mislim da je ovo pouka političarima u Srbiji koji su prodali dušu, i sve bi nas prodali samo da uđemo u Evropsku uniju, i pokazatelj da u toj Evropskoj uniji nema meda i mleka. I ako nas jedne godine budu primili, deset godina nakon toga nećemo moći da se zapošljavamo u njihovim državama.“

S druge strane, šef dipomatije Srbije i Crne Gore Vuk Drašković smatra da događaji u Francuskoj neće uticati na tempo približavanja državne zajednice EU i u tom smislu naglašava:

„Ovo je poruka i našim antievropskim snagama ovde da se nimalo ne raduju i da ne izvlače pogrešne zaključke.“

* * * * *

Kako će se neuspjeh odraziti na odnose Evropske unije prema zemljama Balkana, konkretno na političke prilike u Crnoj Gori?


“Neuspjeh referenduma u Francuskoj dugoročno nije dobar rezultat, jer će usporiti evropske integracije, ali taj proces neće biti u potpunosti zaustavljen. Pored toga značiće i nešto manje aktivnu ulogu Evropske unije prema regionu, a time i prema Crnoj Gori”, izjavio je za naš radio profesor i politički analitičar Srđan Darmanović, komentarišući uticaj odbijanja Ustava Evropske unije od strane Francuske na dalje odnose evropskih institucija prema zemljama zapadnog Balkana:

“Treba ipak možda reći da neuspjeh referenduma u Francuskoj pomalo je odraz i odnosa biraca prema svojoj sadašnjoj Vladi, ali i odraz toga da je briselska administracija, čini mi se, pomalo već pretjerela u svojoj ulozi nekoga ko najbolje zna i shvata šta pojedinim evropskim zemljama treba i da su Francuzi to izvjesno otuđenje i ponekad arogantni stav briselske administracije kaznili dosta oštro i sa posljedicama koje se za sada ne mogu sagledati. Što se nas tiče ovim je donekle oslabljena pregovaračka pozicija Havijera Solane, koji je uprotivnom trebao da bude ministar Inostranih poslova Unije i njen potpredsjednik, ali sada treba vidjeti koliko će Evropska unija govoriti jednim glasom nakon svega ovoga o našim regionalnim pitanjima. Ja mislim da čak i da je taj Ustav prošao da je bilo prošlo vrijeme najtežih pritisaka prema Crnoj Gori po pitanju njenog statusa, a mislim da ovako pogotovo taj pritisak neće biti toliko koordiniran, niti sinhronizovan i da će Evropska unija, naravno, biti aktivna, ali da će odluka, kao što sam i uvijek smatrao, biti ovdje na nama”.

Dragan Šoć, koji je u opozicionoj Narodnoj stranci zadužen za međunarodnu komunikaciju, ne očekuje da će doći do bilo kakve promjene odnossa Evropske unije prema zemljama zapadnog Balkana nakon neusvajanja evropskog Ustava u Francuskoj. Šoć je neuspjeh referenduma u Francuskoj ocijenio neprijatnom političkom činjenicom i zastojem, ali ne i korakom nazad u podizanju nivoa integrativnih procesa:

“Ne bih rekao da Evropa nije bila pripremljena na to i siguran sam da oni imaju alternative. Rekao bi da onaj stepen integracije koji je Evropa postogla siguno neće biti ugrožen. Posebno neće biti ugrožen njihova definisana politika prema drugim regionima i ne očekujem da će doći do bilo kakvih bitnih promjena u odnosu prema zapadnom Balkanu, odnosno Jugoistočnoj Evropi i kada se radi o nama. To je već nešto oko čega postoji konsenzus, nešto što je definisano i tu se sigurno neće ništa promijeniti”.

“Neuspjeh referenduma u Francuskoj usporiće proces evropskih integracija za nove članice kao što su Rumunija i Bugarska, a ostaviće posljedice i na zemlje zapadnog Balkana”, smatra portparol Socijaldemokratske partije Branislav Radulović:

“Što se pak Crne Gore tiče odavde može biti samo jedna pouka, a to je da tako velike odluke treba prepustiti građanima na fer i demokratskom referendumu. I pored svih uticaja koji su vršeni na Francusku, prije svega iz susjednih država, posebno od strane Njemačke Vlade, samog predsjednika Francuske sa molbom da Francuzi glasaju za evropski Ustav pokazalo se da je volja građana u nekom drugom smjeru. Ovo treba biti pouka i nama u Crnoj Gori i drugima na strani da, prije svega treba omogućiti građanima da se slobodno izjasne i jedino iskustvo iz svega ovoga slijedi da Crna Gora mora imati demokratski, fer referendum da bi znali što je volje crnogorskih građana jednako kao što je sve, ipak neprijatno iznenadila volja francuskih birača”.

* * * * *

Hrvatski političari i eksperti nisu previše uzbuđeni zbog jučerašnjeg francuskog "ne" Evropskom ustavu. Kako nije nevjerojatno da se takav trend nastavi, za Hrvatsku je najbolje da požuri sa ispunjavanjem svojih obaveza, dok problem Evropskog ustava ne postane evropska tema broj jedan.


Ideja o ujedinjenju Evrope nije ugrožena, ali je rezultat jučerašnjeg referenduma povod da se svi ozbiljno zamisle, kazao je hrvatski premijer Ivo Sanader novinarima tijekom posjete Šangaju:

''Želio bih da se Evropska unija ne umori od proširenja. Hrvatska je kandidat i mi uskoro očekujemo otvaranje pregovora. Tražiću da se ovakav rezultat francuskog referenduma ne odrazi negativno na hrvatsko pristupanje Uniji.''

Predsjednik hrvatskog Sabora, Vladimir Šeks, kaže kako francusko ''ne'' Evropskom ustavu ne bi trebalo korespondirati sa politikom proširenja Unije, ali:

''Ako bude i nizozemsko – ne -, onda će to imati stanovite reperkusije jednog preslojavanja i biti će refleks jednog zamora u Evropskoj uniji koje će tražiti jedno novo propitivanje Evrospke unije kao cjeline, uključujući i proširenje. Vrlo brzo ćemo vidjeti da li će se francusko – ne - odraziti na politiku proširenja Evropske unije jer je i Hrvatska kandidat za Evropsku uniju.''

Hrvatskoj je ovo signal da ne smije odugovlačiti, kaže direktor zagrebačkog Instituta za međunarodne odnose, doktor Mladen Staničić:

''Ishod francuskog referenduma će tek posredno utjecati na hrvatsko približavanje Evropskoj uniji. Ukoliko Hrvatska na vrijeme ispuni ovo što se od nje traži, znači kompletnu suradnju sa Hagom, odmah zatim, već za mjesec dana, bi smo mogli dobiti datum pregovora. Što se bude duže odugovlačilo, situacija koja je nastala u Francuskoj bi mogla doprinjeti kvarenju opće atmosfere koja bi mogla utjecati na tijek i tempo hrvatskog puta prema Evropskoj uniji i dobivanju datuma pregovora.''

Profesor evropskih integracija na Zagrebačkom sveučilištu, doktor Damir Grubiša, kaže kako francusko neizglasavanje Ustava ne bi smejlo utjecati na dalje funkcioniranje, niti na tijek proširenja Evropske unije:

''Bez obzira što Ustav nije prihvaćen u jednoj zemlji, on mora proći proceduru svih 25 zemalja da bi se vidjeli dalji koraci. Ako Ustav ne bude prihvaćen od strane nekih zemalja, onda ostaje na snazi Ugovor iz Nice. Ugovor iz Nice je taj koji određuje način funkcioniranja sadašnje Evropske unije. Po pravničkoj interpretaciji nikakvih problema ne bi smjelo biti. Naravno da postoji psihološki element, a to je da su političari uznevjereni i reagiraju s previše nervoze na tu činjenicu koja nije ugodna za same političare u Francuskoj.''

* * * * *

Francusko ''ne'' Evropskom ustavu može imati uticaja i na procese na Kosovu i njihovu dinamiku, smatraju analitičari i predstavnici institucija Kosova.


Profesor Fakulteta političkih nauka u Prištini, Enver Hoxhaj, smatra da će upravo u vremenu kada će se Kosovo baviti utvrđivanjem konačnog statusa, Evropska unija biti prinuđena da se bavi sama sobom:

''Položaj Evropske unije u odnosu na druge učesnike će biti slabiji, što znači da će usporiti dinamika. Mogu se stvoriti preduslovi da pitanje Kosova, i drugi problemi na Balkanu, ne budu značajno pitanje za Evropsku uniju i u isto vreme spoljnu politiku Evropske unije pretvoriti u unutrašnju politiku, odnosno usredsrediti je na stvaranje političkog jedinstva i izgradnju institucija unutar Evrospke unije''.

Portaprol vlade Kosova, Daut Dauti, takođe smatra da francusko ''ne'' može negativno da se odrazi na Balkan, ali i na Kosovo, pošto zemlje Balkana imaju za glavni cilj integraciju u Uniji. On istovremeno smatra da će napredak i širenje zajednice posle ovog francuskog ''ne'' stagnirati:

''Pomisliće se da se Evropska unije neće predstaviti kao jak i jedinstven subjekt. Bilo je velikih nada da će u bliskoj budućnosti biti raznih uključivanja u Uniju, proširujući Uniju prema istoku i prema jugu, ili u produbljivanju institucionalnog aspekta. Sada će se sigurno u regionu javljajti pesimistička osećanja.''

Profesor Hoxhaj veruje da visoki predstavnik Evropske unije za spoljnu politiku i bezbednost, Javier Solana, neće promeniti politički kurs Evropske unije prema Kosovu, ali će biti smanjenja dinamika.

''Možda neće biti promena u političkom kursu, već može biti smanjena dinamika, iako je teško reći da li je glas na referendumu bila poruka francuskog naroda prema Evropskoj uniji, kao jednoj super državi u stvaranju, ili glas protiv samog francuskog predsednika''.

Nezavisno od mogućih promena kursa Evropske unije prema rešavanju kosovskog pitanja, analitičari i predstavnici institucija smatraju da je uloga Sjedinjenih Država uvek bila vodeća i da ona zbog pozicije jedine supersile može doprineti dinamiziranju procesa oko Kosova.

* * * * *

Negativan ishod referenduma u Francuskoj je loša vest za sve zemlje koje pretenduju da postanu članice Evropske unije, među kojima je i Makedonija, kažu politički analitičari.


Profesor Biljana Vankovska, ekspert za evroatlanske integracije:

''U narednom periodu Evropska unije će se morati pozabaviti sobom. Prvo pitanje je da li će ostale države nastaviti proces ratifikacije, a to će prolongirati period u kome će, najverovatnije, oni kupovati vreme. Ono što je važno to je da je ovaj Ustav bio inspirisan potrebom da se nađe funkcionalniji način delovanja Unije zbog enormno povećanog broja članica i populacije. Sve ovo je uticalo da mehanizam za donošenje odluka bude veoma složen.''

Što se tiče Makedonije, kaže ona, najznačajnija posledica koja se može očekivati je mogućnost za odlaganje procesa eventualnog prijema naše zemlje u evropsku porodicu:

''Znajući iskustvo Turske, verujem da će se u takvoj situaciji naći više država, među kojima je i Makedonija. Faza od zemlje kandidata do punopravne članice može da traje i neizvesno dugo.''

Istovremeno, u makedonskoj vladi su optimisti. Iako će Evropskoj uniji trebati vremena za unutrašnju konsolidaciju, veruju da se to neće odraziti na kašnjenje odgovora Unije na makedonski upitnik koji je bio najavljen za novembar. Dragan Tilev iz vladinog sektora za evrointegracije:

''Ne očekujemo usporavanje ni sa strane službi Evropske unije, iako, ruku na srce, ne možemo zanemariti jednu ovako veliku i važnu političku činjenicu. Unija će morati da se koncentriše i sredi stvari unutar sebe, da bi proces proširenja mogao da se odvija prema željenoj dinamici i očekivanim tempom.''

Bez obzira na moguće negativne posledice francuske odluke, Makedonija nastavlja sa reformama u procesu evrointegracije, decidni su u makedonskoj vladi.
XS
SM
MD
LG