Dostupni linkovi

logo-print

Da li danas ima poštenja i stida u Srbiji?


RSE: Jedan vaš kolega po tajkunstvu, gospodin Bogoljub Karić, je tema dana pošto je uspio da bez izbora uđe u srpski Parlament. Uzeo je jednog od poslanika Srpske radikalne stranke koji se kune da ga Bogoljub nije kupio, nego je prešao na njegovu stranu iz nekih, samo njemu poznatih, razloga. Demokratska stranka Srbije je najoštrije reagovala, kao i većina u Parlamentu, koja je bojkotovala ovog Radikala. Šta vi kažete na sve to?

DRAKULIĆ: Moram da podržim ono što je moja stranka danas izjavila. Mislim da takvo ponašanje nije u redu. Smatram da nije kriv samo gospodin Karić, jer je u pitanju tumačenje zakona vezano za poslanike u Skupštini. Tumačenje Ustavnog suda je bilo da mandati pripadaju pojedincima i to je dovelo do toga. Mislim da hitno moramo da promenimo taj zakon u smislu da mandati pripadaju partijama. Na taj način bi se sprečila ova katastrofa koja može opet da se desi u Parlamentu. To znači da sutra onaj koji bude imao više para može da kupi i što više poslanika, a to nije dobro. Ni sam postupak gospodina Karića nije u redu. Ako je hteo da uzme nekog poslanika, onda je taj poslanik prvo trebao da raščisti sa svojom partijom. To je stav naše stranke. Nikada ne bi smo uzeli poslanike iz druge stranke pre nego što bi taj raščistio sa svojom strankom.

RSE: Da imate mogućnost da osnujete svoju stranku, da li bi ste se bavili takvim trgovinama?

DRAKULIĆ: Nikada se ne bih bavio takvim trgovinama. Kroz normalan parlamentarni proces bih došao do svojih poslanika i trudio bih se da na taj način održim broj poslanika u Skupštini. Nikada ne bih trgovao sa drugim poslanicima.

RSE: Ima mnogo onih koji misle da je zakon nakaradan. Pokazalo se da sa tim zakonom nešto nije kako treba, obzirom da se ovo ne dešava prvi put. Da li ste razočarani, ili očarani, time što je novcem moguće sve kupiti? Poslanici su ipak ljudi, ali dolazimo do toga da je novcem zaista moguće kupovati i ljude na najotvoreniji način.

DRAKULIĆ: Današnji događaj ne bih kvalifikovao. Pitanje je da li je čovek prešao iz nekih svojih motiva u drugu stranku. Treba analizirati motive zbog kojih je taj poslanik prešao iz jedne stranke u drugu.

RSE: Iz kojih bi mogao da pređe?

DRAKULIĆ: Možda mu se više nije dopadalo da ostane u toj stranci. Ne bih spekulisao. Ne treba kupovati poslanike novcem. To nikada ne bih uradio.

RSE: Da li vam se više dopada priča da novcem možete kupiti sve, ili da su nevinost i radost dovoljni?

DRAKULIĆ: Bilo bi glupo da kažem da me novac ne interesuje, ali me ne interesuju u onom smislu u kome neki karakterišu ljude kao što sam ja. Imam relativno skromne prohteve, što se mojih ličnih želja tiče. Imam malo vremena da trošim taj novac. Sve što stvaramo kompanijom, reinvestiramo. To je i razlog zašto smo ušli u Srbiju sa dosta para. Želeli smo da pokrenemo određene sisteme za koje mislimo da mogu jako dobro da rade. Mislim da ima jako mnogo dobrih firmi u Srbiji koje mogu da se pokrenu. Šteta je danas da ne rade.

RSE: Ovde je u potpunosti zavladalo potrošačko društvo i novac se javlja kao vrhovni gospodar i vrhovni arbitar. Onima koji ga imaju, takvo društvo može da odgovara, jer možete da budete još bogatiji. Imala sam čudno zadovoljstvo da moj gost bude i Ljubiša Rajić, kojeg izuzetno uvažavam, i koji je, govoreći vrlo kritički o domaćim tajkunima, rekao da među njima, osim dva izuzetka, ne postoji niko koji je sa tolikim novcem uspeo da ima ugled, niti da postane elita, niti da bude bilo šta od toga. U pozitivne primere ubrojao je vas i rekao da vi pripadate eliti. Da li se osećate kao deo elite, ili kao pobratim gospodina Bogoljuba Karića, od koga se niste ogradili?

DRAKULIĆ: Svako radi sa svojim novcem onako kako misli da treba da radi. Mislim da radim sasvim ispravno, da novac ne trošim na gluposti. Ušli smo u veliki rizik u Srbiju. Ušli smo srcem. U želji da pokrenemo ovu privredu što pre, dosta smo para ovde investirali. To treba ceniti. Radi se o firmama koje su bile u užasno teškoj situaciji, i još su uvek, sa zastarelom tehnologijom, sa velikim dugovima, sa ogromnom radnom snagom koja ne treba takvoj proizvodnji. Mislim da radimo ispravne stvari jer želimo da pomognemo Srbiji, da izvučemo neke sisteme koji su godinama dobro radili i koji mogu još uvek dobro da rade. Ne vozim neka luksuzna kola, niti imam obezbeđenje. Vozim se sam po ovom gradu, osim pre podne kada imam vozača iz firme. Skromno živim. Treba da živim onako kako živi prosečan građanin u Srbiji.

Milovan Janković iz Danske: ''Deset godina radim u Danskoj i precizno znam koliko sam uplatio poreza državi, koliko regiji, a koliko opštini, koji je moj doprinos. Odnos prema meni zavisi od moga doprinosa društvu u kojem živim. Netransparentnost koja postoji kod nas je jedan od razloga što se ima negativan odnos. Imate li precizne podatke koliko ste doprineli Republici Srbiji, koliko budžetu Republike Srbije, koliko opštini, a koliko regiji?''

DRAKULIĆ: Kako da ne. Isto kao što vi imate podatke o tome koliko ste uplatili poreza, sigurno da i mi imamo jako precizne podatke koliko je svaka od naših osam firmi u Srbiji platila poreza. Radi se o ogromnim sumama. Samo jedna naša firma je platila preko deset miliona dolara za porez prošle godine.

RSE: Što onda Dinkić govori da ne plaćate porez?

DRAKULIĆ: Dinkić priča gluposti. Bezobrazluk je prozivati nekoga da ne plaća porez. On bi morao da ima jako dobru evidenciju o tome ko plaća porez, a ko ne. Tačno je da smo tražili oproštaj dela poreza kod Sevojna, jer od momenta kada smo predali dokumentaciju da privatizujemo Sevojno, do momenta kada smo u njega ušli, ono nije plaćalo deo poreza. Od momenta kada smo obračunali koliko ta firma vredi, preko ponude, do samog procesa kupovine je prošlo šest meseci. Za to vreme, ljudi u Sevojnu su digli sebi plate, a nisu plaćali poreze. Kada smo ušli u firmu imali smo jedan sasvim drugačiji odnos vrednosti te firme od momenta kada smo napravili procenu. Tražili smo od države da nam taj porez oprosti jer nas to košta za milion dolara više. Na žalost, država je to odbila. Mi smo to prihvatili i platili tu firmu za milion eura skuplje.

RSE: Tako stoje stvari sa osam firmi koje imate?

DRAKULIĆ: Da. Ne mogu da vam kažem na pamet koliko je svaka od tih osam firmi platila poreza, ali su te cifre ogromne, imajući u vidu kolika su poreska opterećenja u Srbiji. Ona su stravična. Ako nastavimo sa takvim porezima, privreda u Srbiji to neće moći da izdrži.

RSE: Već dugo je u medijima prisutna polemika između vas i gospodina Dinkića. Kako je moguće da je sve čisto u vezi sa tim porezom, a gospodin Dinkić, koji je ministar finansija, izlazi sa podacima da ne plaćate porez? U nekoj normalnoj državi to bi bila jako teška kleveta, ukoliko to tvrđenje nije tačno.

DRAKULIĆ: Bilo bi najgore da sada tužim ministra finansija, iako je on rekao notornu laž da Zoran Drakulić ne plaća porez. Nije Zoran Drakulić vlasnik firme Sevojno. Vlasnik te firme je naša firma sa Kipra. Mi smo vlasnici svega 35 posto te firme. Kada bi smo hteli da tužimo gospodina Dinkića, bila bi to katastrofa. Mislim da nemamo ništa od toga da ga tužimo. Tvrdim da to što je rekao nije istina, a on neka dokazuje. On ima mehanizme da to naplati. Zašto nije potegao za tim mehanizmima? Može da nas blokira istoga dana ako ne plaćamo porez. To su mehanizmi koje oni koriste. Ako on dokaže da mi ne plaćamo porez, ja ću njemu javno da se izvinem.

Mirjana Pešić: ''Hvala gospodinu Drakuliću što pripada Demokratskoj stranci Srbije. Da li će biti malo više radnih mesta u toku godinu do dve dana?''

DRAKULIĆ: To je ono što pokušavam da pospešim sa nekim svojim kritikama. Mislim da nemamo neku strategiju razvoja srednjih i malih preduzeća u Srbiji. U takvim preduzećima bi trebao da se zaposli gro ljudi, pa i ovih mladih koji su završili fakultet, kao i veliki broj ljudi koji su izgubili posao. Potrebni su nam programi i ogromne investicije iz inostranstva da bi pokrenuli ovu privredu. Ako toga ne bude, perspektiva je jako loša. Ne želim da pričam da je nešto dobro, ako to nije dobro. Svojim kritikama i savetima želim to da pospešim kako bi mladi ljudi dobili posao.

RSE: To je bio i deo vaše kampanje kada ste se kandidovali za gradonačelnika. I vaš tim je sastavljen od najmlađih ljudi u DSS-u.

DRAKULIĆ: Ta naša kampanja je bila pod imenom da zaposlimo Beograd i celu Srbiju. Na žalost, i posle skoro godinu dana nakon kampanje, ništa se mnogo nije pomerilo. Nadam se da će taj proces da krene. Mislim da stvari mogu jako brzo da se okrenu u pozitivnom pravcu, samo da svi radimo na tome.

RSE: Jedna ovdašnja novinarka je ovih dana dosta kritikovala Mlađana Dinkića. Rekla je: ''U toku je rat između Zorana Drakulića i Mlađana Dinkića. Mi sada kao treba da se opredelujemo između biznismena koji je parama kupio pola Srbije i sada rešio da nam svima pomogne, da i mi uspemo u životu i između Dinkića koga nije sramota da, uprkos što je nastavak pregovora sa MMF-om u dramatičnoj fazi, kada su štrajkovi na sve strane i kada dvostruko više građana ove zemlje veruje da će u budućnosti živeti lošije nego danas, taj genije za vožnju nama svima kaže da se ponosi uspesima Ministarstva finansija''.

DRAKULIĆ: Zoran Drakulić je mogao i da ne kupi ta preduzeća u Srbiji i verovatno bi danas bio mirniji i mirnije bi spavao. Da li je to rešenje? Mislim da Srbija treba da ima hiljade Zorana Drakulića. To bi bio znak da je Srbija uspela i da je krenula napred.

RSE: Onda ne bi ste bili elita.

DRAKULIĆ: I ne želim da bude elita. Bolje da bude hiljade i hiljade takvih ljudi kao što sam ja i da ulažu u ovu Srbiju. Tada bi smo bili na jednom sasvim drugom mestu poput Norveške ili Danske.

''Kojoj banci bi ste poverili svoj depozit?''

DRAKULIĆ: Mislim da su danas većina banaka u Srbiji silne banke i da se više nikada neće ponoviti ono što se desilo u prethodnom periodu, da štediše imaju problema sa svojim depozitima. Možete da budete sigurni u gotovo sve banke u Srbiji i da nemate nikakvih problema. Ako ne verujete toliko bankama koje su još uvek državne banke, imate toliko stranih banaka i možete da budete sto posto sigurni u svoje depozite.

Mirjana: ''Govorim kao bivši član DSS-a. Prosto me začuđuje da vi sa vašom svešću i pameću, koja je evidentna, pripadate toj stranci i dozvoljavate da vas ti ljudi, u neku ruku, degradiraju, jer tu ima jako malo valjanih ljudi. U njoj ima jako mnogo onih koji su komunjare. Oni su nesposobni, glupi, prizemni i žele kroz stranku da benifitiraju. Zašto ste sa njima?''

DRAKULIĆ: To je duga priča koja datira od momenta kada se podelila Demokratska stranka i kada sam podržao onaj deo koji je bio uz gospodina Koštunicu. Posle toga jedno vreme nisam bio u zemlji. Vratio sam se posle promena u Srbiji. Uključio sam se u taj život za lokalne izbore u Beogradu. Mislim da ima jako mnogo izvanrednih ljudi u DSS-u, upravo onih koji nisu dobili šansu. Moja je želja da napravimo ozbiljnu stranku. Mislim da u prvi plan treba da istaknemo širi krug ljudi koji imaju kvalitete. Nadam se da ćemo u tome da uspemo. Ako ne uspemo, ceo projekt će pasti u vodu, na žalost.

Blagoje: ''Ne mogu da shvatim kako je moguće da jednog čoveka kao što je Jočić postavite za ministra unutrašnjih poslova? Hajde i da mu oprostimo grehe iz mladosti, ali ovo njegovo bahato ponašanje i ignorisanje javnosti prosto vređa. On ignoriše novinare, a tako ignoriše i nas građane. Odvratne su njegove izjave o Legiji. Njegovo sastajanje sa Legijom u vreme kada je kršio zakon, nadam se da će da pokrene postupak protiv njega. Svima u lice nam pljuje. Očajan sam. Koju poruku daje građanima tim postupcima? Molio bih da u stranci o tome povedete računa. Nemojte, molim vas, da nas toliko ponižavate i da se tako bahato ponašate preko predstavnika sličnih njemu.''

DRAKULIĆ: Niti sam u vladi, niti sam nadležan da govorim o delatnostima gospodina Jočića. Mi u stranci nismo imali nikakve primedbe na njegov rad. Imam dosta pozitivne signale vezane za rad gospodina Jočića. Ne bih to da komentarišem.

RSE: Da li je bilo nešto u Jočićevem radu od ovoga što je navedeno, a što se vama nije dopalo?

DRAKULIĆ: Da li mislite da Jočić nije dostupan novinarima? Možda i nije ali zbog obilja posla koji ima ne stiže redovno da komunicira sa novinarima.

RSE: Kolege su se žalile. Ja nisam imala prilike s njim da razgovaram.

DRAKULIĆ: I ja sam to čuo. Mi ćemo mu sigurno preporučiti da odredi jedan dan u nedelji za razgovor sa novinarima. Mislim da je u prethodnom periodu svoga političkog delovanja bio jedan od ljudi koji je bio dostupan novinarima.

RSE: Kada bi ste bili mandatar vlade, resor policije nije nešto što bi ste menjali?

DRAKULIĆ: Ne bih da komentarišem.

RSE: Zar vam nije neobično da dva slušaoca misle da treba da se distancirate od stranke u kojoj ste?

DRAKULIĆ: Ne želim da se distanciram od stranke. Mislim da je i to deo neke demokratije. Ljudi su različiti, a ja ću biti takav kakav jesam. Nadam se da će me stranka kao takvog prihvatiti. Nadam se da ću dobiti dobru podršku na budućim izborima za potpredsednika. Ako je ne dobijem, nastaviću da radim na isti način. Mislim da to doprinosi demokratiji u Srbiji i da primedbe koje dajem idu u pravom pravcu.

Jakšić iz Beograda: ''Primetio sam da od svih biznismena koji postoje kod nas jedini vi u sebi imate dozu stida. To znači da imate nečeg ljudskog u sebi. Slažem se sa prethodnicima jer mislim da ste pogrešili stranku. Jedino koga još cenim iz DSS-a, a koji je na javnoj sceni, je Popović. Proročki ću da vam kažem da nećete ostati dugo u toj stranci, nego ćete naći stranku koja je primerenija vašem biću i karakteru.''

DRAKULIĆ: Koja je to stranka?

RSE: Primetili ste da čovek ima stida, a ja takvu stranku ne znam.

''Po meni je to Demokratska stranka.''

RSE: Vi ste član Demokratske stranke, zar ne?

''Imam dovoljno godina da ne može niko da me prevari. Član sam te stranke, mada imam puno primedbi na sadašnje rukovodstvo i na sadašnje stanje u stranci. Mislim da u DS-u postoji najveći korpus kvalitetnih ljudi koji imaju drugi način ponašanja. U predizbornoj kampanji ste, kao i ostali, govorili o izgradnji stanova od 500 eura, a znamo da je danas kvadratni metar stana na Vračaru 2500 eura. Gde se izgubila ta metematika koju su imali onda? Da li znate gde se sada nalazi gospodin Prohazka i da li ste zajedno radili na Kipru.''

DRAKULIĆ: Radili smo zajedno. Tako sam počeo i to je bilo moje prvo inostranstvo. Radio sam u Genexovoj firmi na Kipru.

''Znam da su početkom devedesetih svi ljudi iz Genexa i iz Inexa bili u državnoj bezbednosti. Da li ste pobegli iz Srbije zato što su kod Miloševića svi oni bili pohranjeni u jednom kompjuteru?''

DRAKULIĆ: Možda sam ja odneo taj kompjuter na Kipar.

''Da li ste se toga uplašili? Ko god se bavio biznisom morao je da ima specijalnu dozvolu od vlasti i svaki je morao biti pohranjen u jedinstvenu datoteku? Da li ste pobegli od toga?''

DRAKULIĆ: Prvi put za taj kompjuter čujem. Nisam radio za državnu bezbednost. To su neka stara vremena. Kada je počela naša spoljna trgovina, posle rata, 1946. godine, kadrovi su regrutovani iz tih sredina zbog neke bezbednosti. Kasnije, nove generacije, nisu imale nikakve veze sa državnom bezbednosti.

I dalje tvrdim da postoje stanovi koji mogu da se rade od 550 eura. Govorim o građevinskoj ceni. Normalno da takvi stanovi ne mogu da se rade u centru grada jer je to jako skupa lokacija. Razlika između građevinske cene i tržišne cene postoji. Svi oni koji grade pokušavaju što više da zarade. Vračar je atraktivna lokacija i još uvek uspevaju to da naplate. Mislim da će vrlo brzo doći do pada cene kvadratnog metra u Beogradu. Biće više gradnje, ali mi moramo da se izborimo da dobijemo što jeftinije zemljište da bi građani došli do što jeftinijih stanova. Sve zavisi od lokacije.

RSE: Što je sada ''in'' pitanje oko državne bezbednosti i Genexa?

DRAKULIĆ: To je stara priča da su Inex, Genex i ostale spoljno trgovinske kuće, koje su nastale posle rata, nastale od kadrova iz državne bezbednosti. To je verovatno jedno vreme bilo tačno. Posle rata su hteli sačuvati imovinu namenjenu izvozu.

Otišao sam iz Srbije 1993. godine posle sahrane jednog mog druga koji je radio u miliciji. Posle svega što sam video da se događa u Beogradu, rekao sam sebi da neću ući u Srbiju dok ne padne režim Miloševića. Od novembra 1993. godine do novembra 2000. nisam ušao u Srbiju. Nisam se do tada vraćao jer sam se sam sebi zakleo. Nadao sam se da će to mnogo kraće trajati. Bezbednost može da vas nađe i u inostranstvu.

Žarko iz Podgorice: ''Svima je poznato da je cjela Evropa, pa čak i Njemačka, početkom maja slavila 60 godina pobjede nad fašizmom, izuzev dijela Srbije koji je slavio na Ravnoj Gori četnički pokret. Da li ste bili na Ravnoj Gori? Prema informacijama koje imamo, taj sastanak je finansirala vlada Srbije. Koliko je to koštalo? Kuda ide Srbija?''

DRAKULIĆ: Nisam bio na Ravnoj Gori. Čuli ste izjavu gospodina Lalovića koji je rekao da Srbija to nije finansirala. Srbija ide u Evropu, i to definitivno. Prešli smo prvu stepenicu i mislim da imamo jako veliku šansu da jako brzo dođemo i do druge stepenice, samo ako budemo složni i ako budemo rešavali osnovne političke i ekonomske probleme na način na koji treba da ih rešavamo. Mislim da ćemo vrlo brzo biti na pravom putu ka Evropi.

RSE: Izlazite često u javnost sa svojim stavovima koji po nedelju dana drmaju, a onda ili vi odustanete, ili vas ućutkaju. Karakteristično je za vas da vrlo često pravite neke kombinatorike oko moguće rekonstrukcije vlade. Čas govorite da bi bilo dobro da DS uđe u vladu, a čas da ne bi bilo strašno ni sarađivati sa Radikalima. Posle se sve to zataška pa na kraju ispadne da ništa od toga niste rekli. Da li je rekonstrukcija nužna i ako jeste, šta mislite, koje su stranke poželjne, a koje nisu?

DRAKULIĆ: Stojim iza toga što govorim. To što se kod nas prašina utiša, za to nisam kriv. Nikada nisam rekao da treba da se pravi nekakva kombinacija oko neke buduće vlade sa Radikalima. Smatram da treba ozbiljno shvatiti jednu političku stranku koja danas ima 30 posto glasova u Srbiji i da sa njima treba ozbiljno da se razgovara jer nas čeka Ustav i mnoga druga važna politička pitanja. Takođe smatram da u ovom trenutku nije realno praviti nekakvu vladu sa Radikalima jer svet to neće u ovom trenutku prihvatiti. Prolazi vreme i stranke se menjaju. Nadam se da će doći vreme kada će Radikalna stranka biti još ozbiljniji faktor na političkoj sceni Srbije. Govorio sam da je u ovom trenutku možda mnogo realnije razgovarati o nekakvoj rekonstrukciji vlade, pre svega što nas čekaju ozbiljni problemi vezani za rešavanje pitanja Kosova i vezano za sve ono što moramo da uradimo u narednim potezima prema Evropi. To su jako ozbiljni zahvati i trebaće nam dosta podrške. U ovom trenutku vlada ima dosta nekomfornu podršku. S druge strane, danas u opoziciji imamo dve najveće parije: Radikale sa 30 posto podrške i Demokrate sa 20 posto. Mislim da je u takvoj situaciji dosta teško provesti sve ono što je bitno.

RSE: Govorite da bi bilo dobro da DS uđe u vladu u trenutku kada DS najavljuje mogućnost rušenja vlade.

DRAKULIĆ: Rekao sam da je to neodgovorno. Šta bi smo dobili novim izborima? Da li bi smo dobili povoljniju situaciju nego što je imamo danas? Mislim da to nije dobro i da je dosta opasno u ovom trenutku. Neka lideri stranaka sami odluče šta je najbolje. Izrekao sam svoje mišljenje i mislim da sam u pravu kada to govorim.

RSE: Postoji sukob na relaciji vi i Mlađan Dinkić, vi i gospodin Labus. I pored razbuktavanja čitave afere, osim dva lista koja su se time bavila, jedan možda na preteran način, drugi možda na pristojan, ostali mediji se nisu time bavili. Pre nekoliko dana je rečeno da je razlog tome što je vlada jedan od centara moći i da je medijima zabranjeno da govore o drugom čoveku vlade na negativan način, pa čak i kada je u sukobu sa vama. Kako to komentarišete?

DRAKULIĆ: Nisam imao nikakav sukob sa gospodinom Labusom, osim što sam u jednom komentaru oko afere Erikson rekao da se nadam da će gospodin Labus da pokaže taj ugovor koji je jako bitan. Imao sam primedbe na rad ministra finansija i mislim da to nije ništa lično. Mislim da je to jedna jako osetljiva funkcija, pogotovo u zemljama u tranziciji, i da ona mora mnogo ozbiljnije i stručnije da se vodi. Nisam menjao Dinkića sa mesta ministra finansija. Komentarisao sam njegovu ulogu, imajući u vidu uticaj ministra finansija na privredu. Mislim da je to mesto koje značajno utiče na privredu. Funkcija ministra finansija u svetu je jako osetljiva funkcija i mislim da se kod nas dobro ne vodi.

RSE: Rekli ste da iza napada na vas stoje i oni koje vi napadate, a to je G17 Plus, i da postoje tajni centri moći koji stoje iza vlade. Šta ste hteli time da kažete?

DRAKULIĆ: Onog trenutka kada sam napao ih dobio sam kontra udarce i razne priče da pravim tajne paktove sa gospodinom Tadićem, da hoću da konkurišem za mesto predsednika stranke, pa do toga da trujem narod. Onog trenutka kada dirnete nešto što je nedodirljivo, onda počinju napadi na najlošiji mogući način. Stojim iza svih svojih izjava i videćete vrlo brzo da sam bio u pravu i da sve ono što pričam je istina.

RSE: Kada ćemo to videti?

DRAKULIĆ: U naredne tri do četiri nedelje.

RSE: A šta ako se izglade svi ti računi i vi nam to ne kažete?

DRAKULIĆ: To ne radim da bih dobio iz toga bilo kakav benifit. Mislim da u ovom trenutku nije vreme da se to kaže, ali će to vreme vrlo brzo doći.

RSE: Znate li ko je to stalno govorio i nikada nije došlo to vreme? Bivši ministra policije, Duško Mihajlović.

DRAKULIĆ: Ja kažem da će to vreme vrlo brzo doći. Ne želim to danas reći. Obećao sam i reći ću kada dođe vreme.

RSE: Dobro, ali držimo vas za reč.

Ivan: ''Zastupam jednu grupaciju ljudi koji su oštećeni nacionalizacijom i sličnim pravnim radnjama kojima je oduzimana imovina. Ministarstvo finansija je bilo zaduženo od strane vlade da pripremi Zakon o denacionalizaciji. Ono to nije uradilo ni za godinu dana. Umesto toga, ono je dalo u proceduru nešto što je u pravom smislu reći smešno - Zakon o evidentiranju imovine. Evidencija imovine nalazi se u Upravi prihoda, u ingerenciji ministarstva. DSS je pre dve godine dostavila Skupštini na usvajanje jedan jako pristojan i korektan Zakon o denacionalizaciji. Zašto vlada Srbije i DSS dozvoljavaju da jedan, u suštini nesposoban, ministar preuzima svojom nesposobnošću inicijativu u rešavanju jednog tako važnog pitanja, a da pri tome ona sama poseduje rešenje koje je usvojila na svojim organima i dostavila javnosti? Gospodinu Dinkiću naše mišljenje treba pomoći da se skloni što pre, jer očigledno da on nije dorastao funkciji koju zauzima. Da li delite naše mišljenje?''

DRAKULIĆ: Rekao sam kakav treba da bude ministar finansija i šta treba da radi. Ne bih to više ponavljao. Doći će vreme kada će se o tome još više pričati. U vreme kampanje za lokalne izbore sam par puta rekao da Zakon o denacionalizaciji treba što pre doneti. Dali smo predlog tog zakona. Mogu da razumem zašto jedan ministar finansija to odlaže. To podrazumeva i određene finansijske obaveze koje neće biti male. Treba rešiti na koji način vratiti imovinu i kako nadoknaditi deo te imovine. Verovatno je to razlog nekakvog odlaganja. Pokušaćemo u partiji to da poguramo kako bi smo što pre došli do zakona.

RSE: Šta znači to kada kažete da ćete nešto objasniti, ali da sada nije pravi trenutak? Da li to znači da ćete izneti u javnost neku aferu, ili ćete izneti neki centar moći koji stoji iza njega? Šta je razlog da nam to sada ne kažete?

DRAKULIĆ: Ne morate do ta vezujete za ministra finansija. Govorio sam o jednoj velikoj aferi koja će se otvoriti uskoro. Ne znam ko će je otvoriti, ali to će se vrlo brzo desiti.

RSE: A šta je razlog da odlažete?

DRAKULIĆ: Mislim da sada nije vreme.

RSE: To je filozofsko tumačenje odlaganja.

Milan iz Čačka: ''Koje dve države su gore od Srbije?''

DRAKULIĆ: Ne bih bio tako negativan jer smatram da Srbija ima veliki potencijal i može vrlo brzo da krene i da popravi sve ono što smo izgubili kroz ove godine. Treba da budemo odgovorniji prema državi, da više radimo, da više sarađujemo i da te naše sujete potisnemo. U kratkom vremenu u Srbiji mogu stvari dramatično da se okrenu na bolje. Ovih dana imamo skup velikih bankara u Beogradu i svi oni dolaze sa željom da pomognu Srbiji i da ulažu u Srbiju. Perspektiva je pred nama, samo je pitanje koliko ćemo biti pametni.

RSE: Niste krili da stvari u Srbiji ne stoje najbolje.

DRAKULIĆ: Ne stoje najbolje, ali mogu da se okrenu. Mislim da zbog toga svi odgovorni politički faktori treba da se usaglase oko najvećih interesa Srbije, a to je da Srbija krene dalje, ka Evropi, da ne taktiziraju, da ne gledaju svoje sujete iz prošlosti, da sednu i da se dogovore kako bi Srbiji bilo bolje.

RSE: Da li mislite da je ova vlada sposobna da iznese taj teret?

DRAKULIĆ: Izjavio sam da ova vlada za to nije sposobna. Ima sjajnih ljudi u vladi i vlada je mnogo učinila.

RSE: Ko je sjajan?

DRAKULIĆ: Ne bih izdvajao.

RSE: Izdvojite makar nekoga?

DRAKULIĆ: Nisam ja taj koji menja vladu. To konstatujem kao neko ko ima dosta iskustva.

RSE: Da li je Bubalo super?

DRAKULIĆ: Mislim da je on jedan od dobrih ministara. Ne bih hteo da govorim o tome ko je dobar, a ko loš. Prevashodno gledam ovaj privredni deo i mislim da tu treba da dođe još ljudi. Možda treba dodati i neka nova ministarstva jer nas čekaju velike stvari u budućnosti koje treba da budu mnogo dinamičnije. Moramo da se približimo Evropi i da prihvatimo mnoge propise koji su u skladu sa evropskim propisima. Moramo da privučemo investitore i da promenimo investicionu klimu u Srbiji, da sklonimo birokratiju koja je stravična, da sklonimo deo koji je vezan za korupciju. Ako to ne sklonimo, sve će ići jako sporo. Znate li koliko nam je investitora otišlo jer nije moglo da reši najosnovnije probleme, kao što je problem građevinskog zemljišta? U buduće ne smemo da izgubimo niti jednog investitora. Treba nam dve milijarde investicija godišnje.

RSE: Da li bi ste videli sebe na mestu ministra finansija?

DRAKULIĆ: Ne bih licitirao koje je moje mesto. Najviše bih voleo da ne budem ni na jednom mestu. Mislim da imamo sposobnih ljudi koji bi obavili taj posao mimo mene i koji bi to dobro uradili. Želim da vidim te ljude na tom mestu. Tog trenutka je moja politička karijera završena, a ja ću se baviti svojim poslom.

RSE: Zvučite ubedljivo.

Slobodan: ''U vezi denacionalizacije niste završili odgovor onome drugaru komšiji. Jedna od važnih obaveza prema Evropi je i denacionalizacija. Ne možemo ni korak dalje ako se ne regulišu imovinsko pravni odnosi. Treba znati da su zemljišne knjige uvedene 1931. godine. Prva ispravka je izvršena 1934. godine. Po ubistvu kralja nije bilo ispravki. Postavlja se pitanje, kada će druga ispravka da bude da bi se uvela u zemljišne knjige imovina koja je kupljena posle 1934. godine? Kako tvrde međunarodne organizacije, sva imovina kupljena posle 1934. godine nije uvedena u zemljišne knjige i ona je nelegalna. Ona je samo u posedovnim knjigama, a to znači u katastrima. Sada smo u pat poziciji. Da li možete da postavite to pitanje u stranci kako bi se izvršila druga ispravka?''

DRAKULIĆ: Nisam ekspert za taj deo, ali definitivno smatram da pitanje denacionalizacije mora da se reši što pre. U pravu ste. Bez toga, kao i bez hiljadu drugih stvari, ne možemo u Evropu. To sve će morati da se reši. Ako ste tako dugo čekali, vredno je sačekati još malo. To će biti rešeno na zadovoljstvo ljudi koji godinama čekaju na rešenje tog problema.

RSE: U Boru je sindikat podneo krivičnu prijavu protiv vas:

Dragan Srbac, predsednik Unije nezavisnih sindikata STB Bor:

''Mi koji živimo u Boru, unazad par meseci, trpimo posledice enormnog zagađenja koje se pravi u našoj topionici. Zbog toga smo morali da preduzmemo neke mere. Nismo znali ko je odgovoran pa smo ovo prijavili zvaničnim državnim organima da bi se nešto pokrenulo sa mrtve tačke u rešavanju problema zagađenja.''

Zapanjeni smo neefikašnošću državnih organa u pogledu zaštite vitalnih interesa našeg naroda na ovom području, upozorava Rade Spasovski ispred Unije nezavisnih sindikata opštine Bor:

''Ovo je već neka vrsta genocida nad ovim narodom i nećemo dozvoliti da se tako nešto dešava pred našim očima. Imamo dovoljno savesti da tu aktivnost proširimo i van granica ove zemlje.''

Prijavom su, osim Zorana Drakulića i nadležnih u borskom bazenu, obuhvaćena Tužilaštva u Boru i Zaječaru, kao i Republički inspektor za ekologiju i zaštitu životne sredine u borskom okrugu, uz obrazloženje da uprkos brojnim apelima i upozorenjima, te izveštajima o kvalitetu vazduha, niko nije reagovao.

RSE: Kako vi ovo komentarišete?

DRAKULIĆ: Malo je čudno da to dolazi baš u ovo vreme. Po meni, to je deo jedne političke igre. Drago mi je da je došlo do te krivične prijave. Angažovaćemo svoje advokate i sigurno ćemo preduzeti korake protiv ljudi koji su to učinili. Odgovorno tvrdim da smo kao firma u Bor dovozili koncentrat izuzetne čistoće, bolje od domaćeg koncentrata. On je u skladu sa svim propisima koji ovde važe i biće pokazana sva moguća dokumentacija. Čudi me zašto svi ti napadi nisu bili godinama ranije. Bor je proizvodio četiri puta više bakra nego što proizvodi danas. Ta tehnologija se nije u međuvremenu promenila. Bilo je četiri puta više emisija tih gasova u vazduhu nego što ih ima danas. Otkud to da se baš danas pojavljuje neko sa krivičnim prijavama? Koji to interesi stoje iza toga? U svakom slučaju preduzećemo korake jer su to ozbiljne optužbe. Ako vas neko optužuje da trujete narod, to je nešto što je opasno. Unija nezavisnih sindikata je kao glavnog svedoka pozvala gospodina Dinkića. Kakve veze ima Dinkić sa ekologijom? Znam da on sve razume i da komentariše sve stvari, od putera do emisija sumpora u Boru. Da on bude kao glavni svedok pozvan u takvom jednom postupku je ipak malo čudno. Biće mi drago da svedoči.

RSE: Rekli ste u jednom intervjuu da pojedini članovi vlade imaju lični interes u Boru i da je prva stvar kojom ste se bavili posle 5. oktobra bio Bor. Tamo je onda došlo do raznih upliva i ništa nije urađeno. To je sve jedna strana priče i ona ima svoju političku stranu, ali se u ovoj priči ne može zaboraviti situacija koja se odnosi na to što se zove ljudski faktor. Istina je da je zagađenje u Boru ogromno i da je broj umrlih u porastu. Možete li, kada govorite o Boru, i o nekim sličnim socijalno ugroženim sredinama, da napravite razliku između političke i ljudske priče? Šta bi ste rekli ljudima kojima je zaista teško?

DRAKULIĆ: Tim ljudima je teško i zato što ne rade. Pričam od 5. oktobra da u Bor treba uložiti značajna sredstva i u ekologiju i u novu tehnologiju. Mislim da to Bor zaslužuje jer je on proizveo mnogo toga dobrog do danas. U Boru danas postoji preko dva miliona tona dokazane rude. Danas imate ekološki čistih tehnologija koje mogu da se instaliraju u Boru. To košta, ali mislim da vredi. Problem je što smo mi siromašna država. Zbog toga treba dovesti strane investitore da se to reši.

RSE: Da možete, vi bi ste ih doveli?

DRAKULIĆ: U svakom slučaju postoje kompanije koje su zainteresovane za Bor. Imali smo jedan loš izveštaj Svetske banke koji nije odgovarao istini i ne znam zašto je napravljen. Možda je nekome u interesu da se Bor zatvori jer imamo nešto slično u Bugarskoj. Imamo nove studije koje dokazuju da je apsolutno isplativo uložiti u Bor uz novu tehnologiju i uz novi ekološki program.

RSE: Dosta dugo ste radili u Rusiji i često idete tamo?

DRAKULIĆ: Nisam tamo radio dugo. Imamo kancelarije na tri mesta u Rusiji. Blizu mongolske granice imamo naš rudnik koji eksploatiše retke metale poput wolframa, tantala, antimona i slično. Dosta naših rudarskih stručnjaka tamo radi. To je danas veoma interesantna zemlja i sirovinski jedna od najinteresantnijih zemalja u svetu koja je u izuzetnom usponu zahvaljujući i ceni nafte i ceni metala.

RSE: Bili ste tamo, poznajete to tržište, odete tamo, nešto radite, pa se vratite. Karić to ne poznaje, ode tamo i odjednom kupi pola Rusije, a vi ništa.

DRAKULIĆ: Ne znam šta radi gospodin Karić. Verovatno i on ima neke aktivnosti. Tamo gde imamo posao, ne moram da budem i fizički prisutan. Naši stručnjaci tamo rade.

RSE: Vi tamo imate neke firme?

DRAKULIĆ: Kako da ne. Rudnik je jedna firma. Imamo jednu firmu u Moskvi koja se bavi trgovinom. Izvozimo žitarice iz Rusije. Imamo ogroman projekt za izgradnju silosa za ruske investitore.

RSE: Kako vam izgleda saradnja Srbije i Rusije u tom smislu? Ovde postoji mit o dobrim odnosima rusko-srpskim, a kada se to pogleda, onda se uspostavi da nisu na zadovoljavajućem nivou.

DRAKULIĆ: Taj mit je iz starih vremena. Firma u kojoj sam nekada radio, General Export, faktički je i nastala na tom velikom ruskom poslu. To je više nekakav rezultat prošlosti, a ne današnjice. Mislim da bi ti trgovinski odnosi sa Rusijom mogli da budu mnogo bolji, imajući u vidu ogromnu sirovinsku bazu. Do toga će sigurno doći u trenutku kada naša industrija počne da radi. Sigurno ćemo još više izvoziti u Rusiju. Sa podizanjem konkurentnosti naše privrede sigurno ćemo izvoziti određeni broj proizvoda na rusko tržište.

RSE: Kako gledate ne čistku koju je počeo da sprovodi Putin nad ruskim tajkunima?

DRAKULIĆ: Ne znam sve detalje. Uhapšen je najbogatiji ruski biznismen.

RSE: Da li ga znate?

DRAKULIĆ: Ne znam ga. Bio je dosta u nafti i aliminijumu. Verovatno je deo problema i taj što je imao velike političke ambicije, a sigurno ima i nešto drugo iza toga. Sigurno je tačno da nije plaćao deo poreza. Ima dosta ruskih biznismena koji nisu platili porez, pa su to nekako rešili.

RSE: Da li vas je iznenadio taj Putinov potez? Neki kažu da i u Srbiji postoji neki Putin. Mnogi su mislili da će to biti Koštunica, ali je izneverio sva očekivanja.

DRAKULIĆ: To što se dešavalo u Rusiji je mnogo drastičnije u odnosu na ovo što se dešavalo u Srbiji. Radi se o ogromnom bogatstvu koje je stečeno u jednom dosta kratkom periodu. Oni su za desetak godina stekli milijarde dolare. Taj proces je sada zaokružen. Mnogi tajkuni, poslovni ljudi koji su u raspodeli bogatstva u Rusiji kroz privatizaciju došli do ogromnih para, su i dalje u velikom poslu i plaćaju svoje poreze. Oni su danas pod kontrolom.

RSE: Ko bi mogao da bude srpski Putin?

DRAKULIĆ: O tome ne razmišljam. Naša zemlja i ne ide u tom pravcu. Mi smo mnogo manji.

RSE: I zato tajkuni mogu da rade šta hoće.

DRAKULIĆ: Nisam za to. Mislim da nama ne treba Putin. Trebali smo da se suprostavimo određenim stvarima koje su se dešavale, da smanjimo korupciju koja postoji.

RSE: Nema ne treba Putin, ali korbačov. Kako bi smo zaokružili našu priču?

DRAKULIĆ: Mislim da je priča zaokružena. Treba svi odgovorno da se ponašamo prema situaciji u kojoj se nalazimo. Mislim da situacija nije ni malo jednostavna i da ne treba da je predstavljamo mnogo lepšom nego što jeste. To je rešenje za mnoga pitanja. Pošto smo mi u jednoj tranziciji i u jednom dosta teškom periodu, treba svima onima koji će biti pogođeni u toj tranziciji da kažemo šta će se desiti i na koji način, da im ne prikazujemo neku lepšu sliku nego što jeste.

RSE: Budući da se krećete u svim tim sferama, jedna prljavija od druge, sa jedne strane politika, a sa druge strane finansije, koji je vaš imperativ? Koji je vaš princip koji vam ne dozvoljava da činite zlo?

DRAKULIĆ: Pokušavam da se borim protiv tog zla. Imperativ je deo mog morala. Ne bih mogao da učinim ništa loše. Zato sam i otvoren. Mislim da treba da budemo mnogo otvoreniji nego što jesmo. Živim sasvim skromno, imajući u vidu kako bih mogao da živim. Smatram da u ovoj zemlji, u kojoj ljudi žive jako loše, ne treba mnogo ni iskakati. Nekome ko radi 15 sadi dnevno i ne treba mnogo. Želja mi je da sve ono što stvorimo uložimo u nešto novo i da probamo da proizvedemo nešto što će u Srbiji raditi, zaposliti nove ljude i doneti neke nove vrednosti.

RSE: Da li radite nešto što ste želeli da radite kada ste bili dete?

DRAKULIĆ: Kada sam bio dete, prva stvar koju sam želio da radim je bila da budem vatrogasac. Kada dođete u ove godine i ovaj posao kojim se bavite, često ne možete ni da kontrolišete ono što želite. Posao vas vodi u jednom pravcu i ne možete da iskačete iz voza koji ide. Jedini izlaz je da sve prodate.

RSE: Da li ste se uprljali?

DRAKULIĆ: Mislim da nisam zbog načina na koji razmišljam i na koji pokušavam da delujem. Mi smo dosta siromašni i čim neko malo iskoči, ljudi misle da je to jako prljavo. Voleo bih i ja da živim skromno jer ovaj život kojim živim nije nimalo lak.
XS
SM
MD
LG