Dostupni linkovi

logo-print

Identifikovati centre moći iza scene


Dva bitna momenta obeležavaju ono što je prethodilo najavljenoj, ali ne održanoj raspravi o poverenju Vladi - simptomatična količina afera i izostanak ijednog jasnog argumenta zbog kojeg bi Vladi trebalo srušiti. U ispraznim optužbama u kojima se pretilo praznom puškom prednjačila je opoziciona Demokratska stranka koja se ponašala po sistemu pokazali bi mi vama samo da hoćete da slušate. Šta bi to Demokratska stranka rekla o Vladi i o kojem delu Vlade ostalo je nepoznanica široj javnosti. Tek, Dušan Petrović, potpredsednik Demokratska stranke, je rekao:

“Vlada koja za sebe kaže da čini veoma dobre stvari, da je bezmalo najbolja u istoriji srpskog paralamentarizma, nije imala hrabrosti da ovde u jednodnevnoj ili dvodnenoj debati ukrsti koplja sa opozicijom da bi građani Srbije imali priliku da dobiju sud o tome da li je taj rad zaista dobar ili ne.”

Kada je reč o “eksplozija afera” one se odnose na kupovinu poslanika, sukob Bogoljuba Karića i G 17 Plus, afera na relaciji list Kurir – Labus, Dinkić, centri moći o kojima se sve više govori a sve manje zna. Miljenko Dereta, predsednik Foruma za građanske inicijative, naš je sagovornik u analizi šta se zapravo dešava iza scene.

“Ja negde mislim da mi ulazimo u dramatičan period koji će se karakterisati žabokrečinom. I nama će izgledati kao da je sve mirno, kao da ispod tog debelog zelenog sloja nema života, a ispod toga će se odvijati borba za život i smrt između onih koji pokušavaju da sačuvaju Srbiju izvan Evrope i oni koji pokušavaju da je po svaku cenu uvedu u tu Evropu. Ovi drugi su, nažalost, izvan prave politike i pravog procesa odlučivanja, nalaze se u civilnom sektoru i nalaze se među običnim narodom, a ovi prvi su zauzeli busije i prosto, kako bi rekao, čuvaju svoje male feude i svoje male izvore prihoda po svaku cenu.”

Fakat je da nikom nije odgovaralo da se povede rasprava o Vladi jer politička trgovina o svim takozvanim nacionalnim interesima i dalje traje. Dereta kao najodgovorniju za takvo stanja smatra Demokratsku stranku.

“Ono što mene u celoj stvari posebno čudi jeste da Demokratska stranka pristaje na tu vrstu dogovora i kao i uvek u takvim situacijama argument je nacionalni interes, nacionalno jedinstvo, problem Kosova koji se naravno naravno aktuealizuje maksimalno i koji se opet zloupotrebljava u lokalno-političke svrhe i obračune. Demokratska stranka naprosto propušuta još jednu priliku da se postavi kao prava opozicija i sadašnjoj vlasti i onima koji se pretvaraju da su opozicija a zapravo preko socijalista sarađuju, mislim pri tom na radikale naravno.”

Kako to da je pre rasprave o Vladi došlo do kupovine ili prelaska poslanika Srpske radikalne stranke kod Bogoljuba Karića koji do tad nije bio u parlamentu, i kako to da je Karić nazivan najpogrdnijim imena upravo od onih za koje je do juče bio optuživan da ih finansira? I naposletku, nakon cele te ujdurme javnost je još jednom ostala u čudu. Karić je svoju čuvenu nagradu ove godine dodelio beogradskom novinaru Milošu Vasiću. Da li je Karić u ovoj priči pozitivani ili negativani lik i kakva je njegova uloga u priči o izostanku rasprave o Vladi? Miljenko Dereta za naš program povezuje sve ove momente.

“Taj mir je poremećen otvorenom kupovinom jednog poslanika to smo saznali, a koliko ih zapravo plaćeno tek ćemo da vidimo, a iz svega toga stoji jedna potpuno nakaradna odluka Ustavnog suda koji je to zapravo legalizovao. Dakle, nalazimo se u jednoj društveno-državno predinfarktnoj situaciji uvereni da smo time što smo dobili Studiju izvodljivosti rešili sve svoje probleme za skoriju budućnost. Mi se nalazimo u trenutku kada je pravna država ozbiljno ugrožena, kada je parlamentarizam ozbiljno ugrožen, kada je autonomija univerziteta ozbiljno ugorožena, kada je depolitizacija univerziteta ozbiljno ugrožena, kada je svaki princip čovečnosti ozbiljno ugrožen. To kome Bogoljub Karić daje nagrade to je njegova stvar. Za mene su problem oni koji primaju nagrade. Nagrada se može prihvati, a može se i odbiti. Ja vas podsećam da je Sarkl svojevremeno odbio Nobelovu nagradu, da je Marlon Brando odbio Oskara jer je to uradio u ime Indijanaca potlačenih, itd. Dakle, Karić je očigledno jedno čistilište na kome se vidi ko su, da tako kažem konzistentni i konsekventni karakteri ljudi, a ko su oni koji naizgled su principijelni a zapravo imaju svoju cenu, i moram da kažem za mene veliko razočarenje da je gospodine Vasić prihvatio tu nagradu.”

Bogoljub Karić je, naravno, samo jedan i ne i jedini centar moći koji je bitan za priču o zbivanjima u pozadini svih političkih dešavanja u Srbiji. Kao što vidimo stvari se menjaju iz dana dan, stvaraju se nezamislive koalicije. Opozcija se služi isključivo praznom retorikom, afere se ne okončavaju, mesecima se provlače u medijima takozvana afera Erikson, afera Dinkić, a onda se ispostavi da neko može da stavi tačku na sve i mada ništa nije razjašnjeno do kraja. Zato ovaj prikaz dešavanja iz senke završavamo nimalo optimističkim zaključkom predstavnika civilnog sektora Miljenka Derete:

“Nije teško identifikovati te centre moći. Ti centri moći finansijski ne bi mogli da postoje bez podrške državnih institucija i bez podrške paravojnih, parabezbednosnih, vojnobezbednosnih i ostalih centara koji očigledno još uvek iza scene upravljaju ovom zemljom.”
XS
SM
MD
LG