Ekonomski analiticar Ibrahim Rexhepi, istice kako na Kosovu sem deklarativnog nema konkretne borbe protiv ekonomskog kriminala.
“Deklarativno ima borbe i suprotstavljanja privrednom kriminale, ali se to u sustini ne vidi, ne oseca ne moze zapaziti, kaze Rexhepi isticuci kako je po svemu sudeci najveci problem nedostatak mehanizma, kako kod medjunarodnih takodje i domacih institucija za borbu protiv perivrednog kriminala, ali takodje nedostaje i upornost za borbu protiv privrednog kriminala”.
Da budemo realni, kaze Rexhepi treba reci da je od 1999 godine do danas okuncan samo jedan sudski proces zbog privrednog kriminala. Radi se o postupku protiv Dzoa Trasslera, koji je bio visoki zvanicnik Kosovske elektroenergetske korporacije koji je osudjen na kaznu zatvora u Nemackoj. Na Kosovu nema ni jednom slucaja da je neko osudjen za privredni kriminal.
“Bilo je mnogo imena i kompanija koje su spominjane da u njima ima zloupotrebe, kriminala, ali u stvari sve ostaje u magli, niko nije do sada odgovarao, nasuprot mnogim javnim ili polujavnim optuzbama”.
Medjunarodni tuzilac Andrea Venegoni, strucnjak za privredni kriminal tokom jedne rasprave o izazovima ekonomskog i drustvenog razvoja Kosova je rekao da je jos u prvim mesecima rada na Kosovu susreo sa razlicitim oblicima privrednog kriminala.
“Ja sam odmah shvatio da je prisustvo korupcije i organizovanog kriminala rak rana koja ometa razvoj i ekonomski napredak Kosova”, rekao je Andrea Venegoni, koji smatra da vecina zvanicnika koji imaju pozicije u vlasti pokusavaju da o toga imaju licnu korist, trazeci mito, dok u slucajevima kada im se nudi oni to ne odbijaju.
Venegoni je rekao da na Kosovu ima korupcije i privrednog kriminala, zloupotrebe i prevara koje se povezuju sa aktivnostima velikih kompanija i u procesu privatizacije, dok zloupotreba sredstava budzeta i javnih preduzeca je normalna pojava na Kosovu, smatra on.
Medju razloge koji mozda uticu na ovakvo ponasanje, prema analiticaru ibrahimu Rexhepi je i nedostatak ovlascenja.
“Moze se reci da ima i nedostatak ovlascenja, nedostatk jednog zakonskog, instucionalnog mehanizma koji bi bio mnogo agresivniji u resavnju ovih problema”, kaze Rexhepi i dodaje “Medjutim najveci problem je kod ljudi, gradjanina, rukovodioca preduzeca ili politickog lidera. Oni prvo treba da budu ubedjeni da se drzava ne moze graditi na privrednom kriminalu, tada je borba protiv kriminala mnogo laksa”, kaze Rexhepi.
On istice kako se kriminal sada ne svodi za zloupotrebe i mito nekog salterskog sluzbenika ili lekara u bolnici, vec
“Uznemiravajuce je da se kriminal sve vise uzdize u hijerarhiji, piramidi vlasti bilo da se radi o politickoj ili ekonomskoj vlasti”, kaze Rexhepi.
“Deklarativno ima borbe i suprotstavljanja privrednom kriminale, ali se to u sustini ne vidi, ne oseca ne moze zapaziti, kaze Rexhepi isticuci kako je po svemu sudeci najveci problem nedostatak mehanizma, kako kod medjunarodnih takodje i domacih institucija za borbu protiv perivrednog kriminala, ali takodje nedostaje i upornost za borbu protiv privrednog kriminala”.
Da budemo realni, kaze Rexhepi treba reci da je od 1999 godine do danas okuncan samo jedan sudski proces zbog privrednog kriminala. Radi se o postupku protiv Dzoa Trasslera, koji je bio visoki zvanicnik Kosovske elektroenergetske korporacije koji je osudjen na kaznu zatvora u Nemackoj. Na Kosovu nema ni jednom slucaja da je neko osudjen za privredni kriminal.
“Bilo je mnogo imena i kompanija koje su spominjane da u njima ima zloupotrebe, kriminala, ali u stvari sve ostaje u magli, niko nije do sada odgovarao, nasuprot mnogim javnim ili polujavnim optuzbama”.
Medjunarodni tuzilac Andrea Venegoni, strucnjak za privredni kriminal tokom jedne rasprave o izazovima ekonomskog i drustvenog razvoja Kosova je rekao da je jos u prvim mesecima rada na Kosovu susreo sa razlicitim oblicima privrednog kriminala.
“Ja sam odmah shvatio da je prisustvo korupcije i organizovanog kriminala rak rana koja ometa razvoj i ekonomski napredak Kosova”, rekao je Andrea Venegoni, koji smatra da vecina zvanicnika koji imaju pozicije u vlasti pokusavaju da o toga imaju licnu korist, trazeci mito, dok u slucajevima kada im se nudi oni to ne odbijaju.
Venegoni je rekao da na Kosovu ima korupcije i privrednog kriminala, zloupotrebe i prevara koje se povezuju sa aktivnostima velikih kompanija i u procesu privatizacije, dok zloupotreba sredstava budzeta i javnih preduzeca je normalna pojava na Kosovu, smatra on.
Medju razloge koji mozda uticu na ovakvo ponasanje, prema analiticaru ibrahimu Rexhepi je i nedostatak ovlascenja.
“Moze se reci da ima i nedostatak ovlascenja, nedostatk jednog zakonskog, instucionalnog mehanizma koji bi bio mnogo agresivniji u resavnju ovih problema”, kaze Rexhepi i dodaje “Medjutim najveci problem je kod ljudi, gradjanina, rukovodioca preduzeca ili politickog lidera. Oni prvo treba da budu ubedjeni da se drzava ne moze graditi na privrednom kriminalu, tada je borba protiv kriminala mnogo laksa”, kaze Rexhepi.
On istice kako se kriminal sada ne svodi za zloupotrebe i mito nekog salterskog sluzbenika ili lekara u bolnici, vec
“Uznemiravajuce je da se kriminal sve vise uzdize u hijerarhiji, piramidi vlasti bilo da se radi o politickoj ili ekonomskoj vlasti”, kaze Rexhepi.
