Dostupni linkovi

logo-print

BiH je bolesnik kojem treba transfuzija


“Do onog momenta dok u BiH ne bude, kroz ustav i kroz druge zakone, stavljeno na prvo mesto gospodin građanin, drug građanin, prijatelj građanin, dok ne zaživi civilno društvo, nema izgleda za BiH. Ne, to nije moj pesimizam - to je realnost”, jedno je od razmišljanja Jovana Divjaka, generala i humaniste, gosta naše Online rubrike. Govorio nam je, između ostaloga, o svom pogledu na bh. društvo, o nehapšenju ratnih zločinaca, o optužnicama protiv Rasima Delića i Sefera Halilovića, o položaju branitelja BiH, o političarima “u crnim naočarima koji nikada nisu stali na skije”.

RSE: General Armije BiH i osnivač Fondacije “Obrazovanje gradi BiH”, Jovan Divjak, je online gost Radija Slobodna Evropa. Na veliki broj pitanja vas, dragi slušatelji, gospodin Divjak je već odgovorio. U studiju Radija Slobodna Evropa pitamo ga otkud i zašto u Fondaciji “Obrazovanje gradi BiH”?

DIVJAK: Još 1994., u vreme rata, kada sam zajedno sa mojim prijateljima doživljavao stradanja dece, njihovih roditelja, pomalo slika mi se vratila na pedesete godine, kad sam živeo u Zrenjaninu - tamo sam završio malu i veliku maturu - i kada sam video mnogo dece koja su se nalazila po domovima. Znači, svestan i 1994. da će puno njih biti bez pomoći od države, odlučili smo se da pomažemo deci žrtava rata. Danas kad govorim o svom profesionalnom vojničkom periodu, to je najbolji period 1992.-1995. A kada govorim o svome društvenom angažovanju, to je naboljih ovih deset godina od kada vodim Udruženje “Obrazovanje gradi BiH.” Znači, tu smo da pomognemo deci, prvo moralno i materijalno, da prevaziđu probleme rata i, naravno, da kroz obrazovanje postanu korisni članovi društva.

RSE: Kako do sada kroz ovaj humani radi, koji je iza vas a i pred vama, gledate na društvo u BiH?

DIVJAK: Bilo je poneko od pitanja jesam li razmišljao da budem u stranci nekakvoj, pa jedan čak onako malo naivno kaže: ”Kad biste se vi kandidovali bili bi predsednik države.” Naravno, meni godi, kao i svakom čoveku, pozitivno mišljenje nekoga i zahvaljujem. Međutim, moja stranka je Udruženje - to su deca, i na taj način pokušavam da pomognem onome što bi trebalo da bude slika BiH. U prvom delu, znači, to je to opredelenje, stranka je ta. To se može dvojako gledati. Verujte, kad govorimo o Dejtonu, mislim da je to pozitivan dokumenat, nažalost on nije realizovan. Prvo ono što je bitno, ratni zločinci su ostali još na slobodi. Drugo, milion ljudi se vratilo u BiH, ali nažalost nisu u svom valsništvu, nisu u svojim domovima, nego su po torovima, onim entitetskim. Znači, BiH je podeljena zaista na tri dela. Očekivao sam posle Dejtona u narednih pet godina da će se ovo brzo rešiti. Međutim, sad smo u procesu koji će trajati mnogo više iz prostog razloga što su se nacionalisti još više homogenizirali. Mislim da je odmah posle rata u sve tri nacionalne strukture postojala veća želja za saradnju, za toleranciju, za borbu za istinu. Kako idemo od izbora do izbora, mnogo je više homogeniziranja nego što je to bilo. Znači, problem je da oni koji vode BiH ne misle o BiH, nego misle ovog momenta još uvek o položajima u društvu.

RSE: Nehapšenje Karadžića i Mladića?

DIVJAK: Ne postoji volja, ne postoji politička volja i u RS-u i u Crnoj Gori i Srbiji, a naravno i u Evropi, da se to pitanje reši. Ne verujem čak ni ono kad je Karla del Ponte rekla: “Do 11. jula Mladić i Karadžić biće u Hagu.” Čak i ovde kod nas mislim da jedni na druge prebacuju, jer ako je jedinstvena SIPA, ili kako se to zove, znači i ovi delovi iz Federacije moraju se mnogo više angažovati da se Karadžić i Mladić pošalju u Hag.

RSE: S obzirom na vaš čin i na učešće u Armiji, kako komentirate optužnicu protiv generala Delića?

DIVJAK: Pa ne samo protiv generala Delića, nego protiv svih komandanata. Meni mnogo teže pada način optuživanja prvoga načelnika Glavnog štaba Armije RBiH, Sefera Halilovića, u kojem svedoci tužiteljstva sa tako ružnim detaljima optužuju Sefera Halilovića. Ako je on bio takav kakav je predočen u Hagu, onda je Sefera Halilovića trebalo suditi u BiH. Nije sasvim korektno da ja dajem bilo kakvo mišljenje o komandantu Armije kome sam bio zamenik iz prostog razloga - neka sud dokaže i odluka suda biće prava istina.

RSE: Kako trenutno gledate na položaj branitelja BiH?

DIVJAK: Ja mislim da su oni u jednom momentu u ratu imali povoljniji položaj nego sad. I kad razgovaram s pojedincima - eto, jučer sam jednu grupu video na Grdonju, radili su na spomeniku koji je posvećen izginulim borcima 105. brigade - ali tada imali su parče kruha, odnosno pola kilograma ili kilogram svakodnevno i kutiju cigareta i nadali su se nečemu. Ovog puta nemaju ništa, omalovaženi su, o njima se ne vodi računa. U krajnjem, i sami su krivi, jer mislim sami krivi danas u ovom smislu što nisu jedinstveni, što su podeljeni. Evo, u Kantonu Sarajevo ima 18 raznih organizacija. Zamislite da se žene Srebrenice dele na 5 organizacija. Nažalost, neki koji vode te organizacije, u tome vide sopstvenu, ličnu korist, a ne korist ni boraca, a ni u krajnjem Armije BiH, Republike BiH, a danas ni BiH.

RSE: BiH pred ulaskom u Evropsku uniju?

DIVJAK: Ako slušamo nebuloze od onih koji nas vode, pa ponavljam reči gospodina Terzića, koji nikada nije našao za shodno - ono što možda meni smeta da ti ljudi na vlasti nikada nisu pozvali na kafu pa pitali: “Šta ti kao građanin koji imaš nekakvo ime i prezime misliš šta i kako treba raditi?” Ali ako je Terzić pre godinu dana rekao da ako ne uđemo u Partnerstvo za mir - pazite, pre godinu dana, mesec dana pred tada kako je on cenio - napustiće vlast. On to ne radi ni danas. On je pre 15 dana u “Oslobođenju” rekao: ”Za moje vreme učinjen je veliki korak u BiH.” A BiH je pre njega, znači 2001. godine, bila mnogo bliže Evropi nego danas. Razlozi su poznati. Nijedan od njih ne zastupa interese BiH, nego parcijalne interese, prvo sopstvene, pa stranke, jer Terzić tri meseca nije imao dvojicu članova Ministarskog veća i on je rekao da ono normalno funkcioniše. Mesec i po dana mi smo imali Predsedništvo koje nije imalo jednog člana, pa su opet rekli: “Mi funkcionišemo.” BiH sa ovakvim ljudima ne može funkcionisati, jer opet oni prvo sebe vide, vide sebe pred televizorom, kako će se obući, da li će staviti crne naočare, onda se u štampi kaže stavio crne naočare da se ne vidi da je operisao podočnjake. Ako su njemu prva stvar podočnjaci, ili ako u vreme nefunkcionisanja Ministarskog veća u decembru, januaru izlazi na nekakvo skijanje - ja ne znam da li je ikada stao na skije - onda se ne može govoriti o tome da je BiH pred vratima Evrope. Bez Evrope mi ne možemo učiniti ništa i sramotno je da nam stalno, i s pravom, novinari kažu da jedino iza nas se nalazi Moldavija. Sve evropske zemlje su ispred BiH.

RSE: Ima li boljih dana za građane?

DIVJAK: Pa, ima boljih dana za građane u uslovima, ili pod uslovom da ljudi građanske provinijencije izvrše jedan pritisak da mora doći do ustavnih promena u BiH. I u tome ne mislim da se bilo koji narod, bilo koji entitet, ovo entitet upotrebljavam više posprdno, nađu ugroženim. Do onog momenta dok u BiH ne bude, kroz ustav i kroz druge zakone, stavljeno na prvo mesto gospodin građanin, drug građanin, prijatelj građanin, dok ne zaživi civilno društvo, nema izgleda za BiH. Ne, to nije moj pesimizam - to je realnost. Zato, kroz ovo što radim, ne samo ja, to što rade mnoge nevladine organizacije, isključujući onih 12 koji traže ankete da se RS priključi Beogradu, osam hiljada je tih organizacija nevladinih u BiH koje bi trebalo da budu jezgro tih promena. BiH jeste u krizi. To je bolesnik na krevetu, treba transfuziju, ali tu transfuziju ne trebamo tražiti od bilo koga iz Brisela, Ženeve, Njujorka, Moskve, nego među nama. Postoji ogromna pozitivna energija koja će sigurno Bosni i Hercegovini iznaći puteve ulaska u Evropu. To neće biti za jedno 10, možda 15 godina. Nažalost, naivno sam mislio da će posle Dejtona za 5 godina biti sve rešeno.
XS
SM
MD
LG