Dostupni linkovi

logo-print

Pravni fakultet – bastion antihaškog lobija


Srbijanska desničarska elita, pogotovo dobrim delom univerzitetska elita, je u dubokoj negaciji svega što se desilo na prostorima bivše Jugoslavije u proteklih deset godina. Dešavanja na tribini sa, reklo bi se, radnim naslovom, “Je li uopšte bilo Srebrenice” prema mišljenju Sonje Biserko nisu slučajnik incident.

“Mislim da je dobro što se to desilo tako zato što je to bila i dobra reakcija ove druge strane bez obzira što je bila u manjini, ali mislim da je ovo neki plafon te srbijanske desnice i ovo što se desilo na Ravnoj gori. Evo prvi put se dešava reakcija u regionu a sada i unutar samog društva i mislim da je to dobar razvoj stvari bez obzira što izgleda sve zastrašujuće, i nekako da kažem retrogradno sve zajedno.”

Nataša Kandić, direktorka Fonda za humanitarno pravo, koja je takođe bila prisutna na ovoj tribini i prošla sa žestokim uvredama i pljuvanjem, kaže:

“Policija ne smatra da joj je i to zadatak da omogući da građani mogu mirno da budu na nekim mestima, da čuju i ono sa čim se ne slažu. To nije u opisu naše policije zato što se većina od njih se zapravo slaže sa onim što se događa tamo, i ono što ćemo uraditi, ja mislim da tu postoji velika saglasnost nevladinih organizacija koje su bile tamo, a to je da se ne sme tolerisati onaj govor mržnje koji ispoljava novinarka Ljuljana Bulatović u svom govoru. Ne možemo preći preko onoga da pravi viceve i neumesne šale na račun obradivog zemljišta u Potočarima.

Sledeći tonski insert predstavlja deo atmosfere sa tribine (“Radovan Karadžić, Radovan Karadžić...”, aplaudirali su i skandirali iz publike), nakon čega je govorila novinarka Ljiljana Bulatović:

“Osvojili su deo teritorije Republike Srpske da bi tamo pokopali ono što oni kažu da su žrtve Mladićeve vojske. Ja tražim svojim istraživanjima, svojom budućom knjigom, da oni prenesu svoje mezare na njihovu teritoriju (aplauz prisutnih) jer je to plodno zemljište, koje narod treba da obrađuje, i ne smeju da dozvole da se žrtave, u koje su oni kunu, s razlogom jer su to njihovi borci, da se tako omalavažavaju, da ih prebacuju sa svoje teritorije tamo gde nisu dobrodošli.”

Slaba ili gotovo nikakva reakcija vlasti i oglašavanje poznatih stranaka građanske opcije Građanskog saveza Srbije, Lige socijaldemokrata Vojvodine, Demokratsko-liberalno frakcije i Socijaldemokratske unije, kao i nevladinih organizacija, samo po sebi već predstavlja podelu. Sonja Biserko:

“Nažalost, naša ova vlast nikad nije dobrovljno davala izjave koje bi je preporučile za jednu drugačiju percepciju u svetu i regionu. Kao što je poznato Vojislav Koštunica je prošle godine u Skupštini rekao da Hag neće biti njegov prioritet, da bi početkom ove godine ‘dobrovoljno predao’ ovih 12-13 optuženih. Tako će se i sve drugo dešavati, ali ono što nedostaje jeste autentična unutrašnja potreba da se tako nešto desi. Znači mi smo još uvek pod pritiskom i sve ovo će se dešavati pod pritiskom.”

Predsednik Inicijative mladih Andrej Nosov, koja je pokušala da spreči prvobitno zakazanu tribinu o Srebrenici, ukazuje na opasnost što se ovakve tribine odigravaju na univerzitetu.

“Pravni fakultet posle 5. oktobra predstavlja zapravo bastion antihaškog lobija.”

Predsednik Centra za istraživanje zločina nad srpskim narodom Milorad Ivanišević, ne može da shvati zašto je pokušano onemogućavanje prbobitno zakazane tribine o Srebrenici.

“Čak mi izgleda neshvatljivo da se zabranjuje i da ne možemo da se kažemo ono što imamo da kažemo, pa nek nas prvo čuju pa onda neka kažu šta je tu što kod nas nije bilo korektno.”

A kad se tribina održala pokazalo se da nije reč samo o tribini, a pogotovo ne o akademskoj raspravi, već kako stoji u zajedničkom saopštenju Građanskog saveza Srbije, Socijaldemokratske unije, Liberalnodemokratske frakcije i Lige socijaldemokrata Vojvodine, pokušaju da se masovno ubijanje hiljade ljudi pokaže kao patriotski čin.
XS
SM
MD
LG