Dostupni linkovi

logo-print

Deset haških predmeta prepustiti nacionalnim pravosuđima


Sada je pravi trenutak da se suđenja pojedinim haškim optuženicima prebace domaćim sudovima, kaže zamenik prvog sekratara Ambasade Sjedinjenih Američkih Država u Beogradu Roderik Mur. On je rekao da tek treba razmotriti političke posledice ustupanja procesa, uz napomenu da nema utisak da je veliki broj građana u Srbiji svestan razmera zločina koji su počinjeni u njihovo ime. Prema Murovim rečima istraživanja javnog mnjenja pokazuju da u Srbiji samo 37 odsto građana veruje da je u Srebrenici izvršen ratni zločin, jedna trećina veruje u postojanje masovnih grobnica, a samo 37 odsto smatra da Ratko Mladić treba da odgovara pred Haškim tribunalom.

“Ukoliko vaše društvo ne može da u potpunosti prihvati ove zločine, kako onda može omogućiti da njihovi počinioci snose za to potpunu odgovornost. Aplaudirali smo vašoj Vladi na koracima koje u poslednje vreme preduzela da bi omogućila dobrovoljnu predaju optuženih Hagu. Međutim, način na koje su te predaje izvršene bio je zaista upadljiv. Visoki državni zvaničnici nazivali su haške optuženike naši ljudi, ne naglašavajući monstruozne optužbe koje su podignute protiv njih kao pojedinaca. Nekim od njih zvaničnici su priredili raskošne oproštajne zabave. Osude koje su izrečene u slučajevima Sjeveren i Podujevo prošle godine obezbedile su kredibilitet u očima sveta da Srbija može na svojim sudovima suditi Srbima koji su optuženi za ratne zločine. Odluka Vrhovnog suda početkom ove godine o revidiranju presuda poslala je neprijatnu poruku svetu kojem je nametnulo pitanje da li vaš sudski sistem može da deluje nepristasno i apolitično u ovakvim slučajevima na svim nivoima.”

Antoni Kiforov savetnik glavnog tužioca Haškog suda Karle Del Ponete istako je da je obavezu Tribunala da okonča suđenje do kraja 2008. godine moguće ispuniti samo ukoliko neka suđenja budu ustupljena domaćim sudovima.

“Nemamo puno predmeta koji će biti prebačeni na domaće sudove. Imamo u tom postupku po pravilu 11 samo 10 predmeta, možda će biti više. Mi ćemo morati podneti još zahteva za druge predmete, ali kriteriji su takvi da mi određujemo samo predmete nižeg nivoa odgovornosti, a veći nivo odgovornosti sa složenim sistemom komandne odgovornosti... Tako da mi smo spremni i uvek smo radili sa onim sudovima i tužiocima koji su bili spremni da rade sa nama. Progres napravljen u tom pogledu je ogroman. U poslednje dve godine je stvarno napravljeno u svim državama jako puno, i u Hratskoj i u Bosni i Hercegovini i u Srbiji. Mi smo izuzetno zadovoljni sa tim.”

Nikiforov je izrazio sumnju da će u toku dana biti doneta odluka o tome da li će suđenje Vukovarskoj trojici biti prebačeno Hrvatskoj ili Srbiji i Crnoj Gori. Stav je tužilaštva da bi suđenje trebalo nastaviti tamo gde su zločini počinjeni ali su moguća i druga rešenja, rekao je Nikiforov. Upravo za drugačije rešenje prilikom odlučivanja kojim sudovima će biti ustupljena suđenja, založio se pomoćnik srpskog ministra pravde Milisav Čogurić:

“Ja nisam političar pa ni bih govorio o političkom aspektu ovakve ili onakve odluke Sudskog veća, ali pravno govoreći Ministarstvo pravde se čvrsto nada da će Međunarodni krivični sud prilikom odlučivanja o ustupanju krivičnih postupaka Republici Srbiji ustupiti sve predmete protiv optuženih koji su ili uhapšeni ili su se predali na teritoriji Srbije.”

Jedan od ključnih uslova za efikasnije procesuiranje ratnih zločina počinjenih 90-tih godina na prostoru bivše Jugoslavije jeste saradnja pravosudnih sistema Srbije i Crne Gore, Bosne i Hercegovine i Hrvatske, kaže savetnik Karle del Ponte, Anton Nikiforov:

“Mi smo uvek govorili i mi smo prvi bili da podstičemo saradnju između tužilaštva ove tri države jer smo smatarali da neće biti moguće u budućnosti uopšte procesuirati te predmete ovde bez korektne i direktne saradnje tužilaca i pravnih sistema ove tri države. Naravno da postoji taj veliki problem ne-ekstradicije svojih građana i taj problem postoji u sve tri države, ali opet to nije na nama, to je na državama, to je na političarima, to je na vladama, da nekako dođu do nekakvog dogovora, trileteralnog sporazuma o mogućoj ekstradiciji građana svojih država u tim predmetima koji se tiču ratnih zločina.”
XS
SM
MD
LG