Dostupni linkovi

logo-print

Sudije nemaju poverenje u sudove


“Nasledstvo od oca u familiji imamo, to nam traje od 1987. godine od kada nam je otac umro. Ne može da se reši a toliko je jednostavno, šestoro đece, šest stanova ali dva najstarija brata su imali velika poznanstva, znate kao što to obično biva. Od 87. i oni su to vukli sve po 18 godina znate, to je katastrofa.”

“Deset godina sam vodio parnični postupak, zauzeli su mi plac od 1994. godine od novembra meseca do današnjeg dana predmet nije završen, promenilo se šest sudija i očigledno kao da imaju namere da mi odustanemo. Neće da reše, imam utisak da neće da reše. Sto puta sam došao na ročište preko pedeset puta bilo je zakazano. Tražim pravdu u objektu nepravde, eto. Nija Palata pravde nego Palata nepravde. Ako imaš pare možeš, ako ne nemaš ništa.”

“Bio sam radi krađe. Ne sviđa mi se stvarno, majke mi, pa nekako mi idu na živce, oni samo pričaju a tebi nedaju ni da pričaš ništa.”

Ovo su samo neki građani Srbije koji su imali posla na sudu u beogradskoj Palati pravde. Ukoliko neko možda sumnja da preteruju, jer parnice i krivični postupci nisu prijatna stvar, pitali smo bivšeg sudiju Okružnog suda sada advokata Miroslava Todorovića da li je zaista srpsko pravosuđe tako neažurno.

“Bio sam skoro 30 godina sudija i svojevremeno sam izjavio da se ne bih obaratio za zaštitu svojih prava sudu ni u kojem slučaju, zato što je pravosuđe neefikasno i zaista sporo, tromo. Do pre nekoliko godina za prvu presudu trebalo je da se čeka pet-šest godina, za konačnu, prosek je bio deset godina. Svako pravo koje se ostvari kroz takav postupak nema ukus pobede, ono ima ukus gorčine.”

I pored ovakvog stanja u pravosuđu neki od ankentiranih ispred Palate pravde prezadovoljni su načinom na koji se odvijaju sudski procesi.

“Što su mnogo dobri ljudi...”

“Brzo izvlače ljude iz zatvora iako su krivi, tako da oni pomažu mnogo.”

“Sudija, advokat, javni tužioci isto. Pa radilo su tu mnogo, konkretno, pa i kola i auto i trafike. Bilo je pritvora, suđenje. Oslobodili su me na uslovno. Pa tako advokat izvukao, javni tužioc, pa i sudija je naredio na slobodu i tako to. Dugo smo već na slobodi.”

Glavna prepreka za efikasniji rad pravosuđa po mišljenju Todorovića, i pored pozitivnih tendencija kao što su urađeni zakonodavni okviri i procesni zakoni kojim se skraćuju rokovi za donošenje presuda,su kadrovi.

“Sudije nisu sposobne još uvek da se bave svojim poslom. Još knjaz Miloš koji je bio nepismen je rekao da sudija treba da bude bistrouman, častoljubiv i treba da bar malo više zna od advokata i građana kojima sudi. To znači da budu stručni, da budu pošteni, da budu moralni. Mi te sudije još nemamo.”

U Prvom opštinskom sudu u Beogradu svake godine sve je veći priliv predmeta, ali uprkos tome kako za naš program kaže sudija tog suda Vladan Ivanković, u odnosu na predhodne godine povećana je efikasnost.

“Postoje rezultati rada odluke ovih viših sudova koji najbolje dokazuju merilo kvaliteta svakog sudije pojedinica. Velika većina radnika u pravosuđu, naročito na primer ovde u opštinskim sudovima, uz rad vrši i edukaciju. Radeći upoznajemo se i sa propisima Evropske unije a bogami i sa praksom i naših sudova tako da mislim da je kvalitet odluke, bar u Prvom opštinskom sudu, na zavidnom nivou.”

Ipak sud bi bio efikasniji, kaže Ivanković, kada ne bi bilo i ovih problema.

“U Prvom opštinskom sudu nedostaju sudnice. Prema tome tu bi trebalo da se poveća broj sudnica. Postupci dugo traju i zbog toga što veliki broj stanovništva živi neprijavljeno na adresama koje su nepoznate i organu unutrašnjih poslova pa postoji problem sa uručivanjem poziva za glavne pretrese odnosno glavne rasprave.”

Da je situacija u pravosuđu daleko od poželjne svestan je Zoran Stojković, ministar pravde u Vladi Srbije, koji zbog toga jednom nedeljno sa građanima telefonom razgovora o njihovim problemima, a za naš program kaže da stvari polako idu nabolje i da su kadrovi glavno nerešeno pitanje.

“Pokreću se određeni postupci za pitanje korupcije, zloupotrebe i slično, tako da mislim da će ta stvar biti rešena. A po onim razgovorima sa građanima koje imam svake subote , najstariji predmet je neki koji traje 60 i nešto godina iz Sombora. To je bilo mislim bilo neko pitanje nasleđa, pa više naslednika i kad je čovek rekao svi smo bili šokirani. Ima predmeta starih pa 20 i 25 godina, međutim znam da je dat nalog i da se po tome postupa, da se prioritet da starim predmetima koji u u radu kod sudova.”

Stojkovićev prethodnik, bivši ministar pravde Vladan Batić, rešenje vidi u strogoj selekciji kadrova i lustraciji.

“Za to nije postojala politička volja ni u vreme Vlade u kojoj sam ja bio ministar. Ta politička volja sad tek ne postoji uopšte. Mi imamo potencijal kao retko koja zemlja. Imate sjajnih mladih stručnih saradnika, izvarednih velikih talenata i velikih kapaciteta koji su znalci, časni, nekorumpirani, prate uporednu praksu, na internetu su, govore strane jezike, jedva čekaju šancu.”

Ali ipak najefikasnije bi bilo, zaključio je Batić, da se Ustavom donose odluka o reizboru svih sudija.

“I znači u jednom danu razrešene su sve sudije u Srbiji, sutra već po određenim kriterijumima birate novu strukturu pravosuđa odnosno sudija u Srbiji.”

I na kraju kako nam reče jedan od anketiranih pred Palatom pravde, dok političari ne reše probleme u pravosuđu, rešenje je da, ako baš ne morate, nemate posla sa sudom.

“Ne kradem, nikad nisam bio na sudu i ne volim da budem.”
XS
SM
MD
LG