Romi i Egipćani izbjegli sa Kosova u Crnu Goru prije šest godina, smješteni u naselju Riversajd u Beranama, ne mogu ostati u kućama u kojima žive. Izbjeglički kamp koji je za njih sagradila humanitarna organizacija “World Vision”, postavljen je na privatnom posjedu, a ugovor o njihovom boravku koji je za posljednjih godinu dana platio Vladin Komesarijat za izbjeglice istekao je, kaže Bajram Šaljaj:
“Ništa. Jedino pod vedrim nebom, pa šta da Bog”.
RSE: I to vedrim nebom Crne Gore.
ŠALJAJ: Sigurno nas neće napasti neko. Naši životi valjda neće biti ugroženi. A što se tiče smeštaja to ostavljam na obraz države. Bio je ministar za povratak Kosova i Metohije, međutim, sve što je rek'o nama se to nije sviđalo, jer nećemo da vidimo više taj genocid koji je vršen nad nama.
Njihov izbjeglički kamp je, kažu, jedini u Crnoj Gori koji je sagrađen na privatnom zemljištu. Oni nemaju novca da ga otkupe. Prepušteni su sami sebi, tvrdi Šaljaj, naglašavajući da su njegovi sunarodnici diskriminisani u odnosu na ostale raseljenike sa Kosova:
“To je diskriminacija, jer to su činjenice da se prave svake godine stanovi za Srbe i Crnogorce. Za Rome i Egipćane, međutim, ništa. Jedino nam kažu, jedina naša opcija je povratak na Kosovo i Metohiju. A u Kosovo i Metohiji, zna se, kada ne može da garantuje međunarodna zajednica, Ujedinjene Nacije, da je potpuna sigurnost za povratak. Znači, mi nismo slobodni”.
U porodici Jolaj iz Dečana u kosovskom ratu su stradale dvije žrtve, otrac i sin Rama Jolaja. On tvrdi da zna ko mu je odveo ukućane, što je samo po sebi opasnost i za njega, budući da su otmičari na slobodi, kaže Jolaj. On je i prvi komšija u rodnom mjesu bivšeg kosovskog premijera Ramuša Haradinaja. Kada na Kosovu ubijaju ličnosti kao što je brat bivšeg premijera ko može garantovati bezbijednost Egipćanima i Romima, pita se Jolaj:
“Ja živim u Glođanu. Komšiju imam Ramuš Haradinaj. Ja živim na zemlju Ramuša Haradinaj. Ja sam kupio kod njega zemlju. I brat Ramuš poginu sad. Nema šanse, bre. Ibrahim Rugova da izađe pored kuće triputa se baci bomba kod vrata, bre. Da proba. Kud da proba, kad nema šanse. Ja idem, svi ovde mož' da ide, a ne mogu celu noć sa pušku. Nema šanse da se vratim u Dečane. Nikad. Nikad.
Petočlana porodica Hitaj je prošlog ljeta pokušala da se vrati u svoju kuću u Klini, ali im to nije pošlo za rukom, kaže Nedim Hitaj, objašnjavajući da se u Beranama, makar za golu egzistenciju, ipak može zaraditi:
“Probao sam ja, tri meseca sam tamo bio. Vratili se u Klinu, pa nismo imali tamo života, jer nema ni posla, ni ništa. I uzeli nam zemlju i sve živo. Kuća, ništa, ni pomoć, kako su rekli, tamo nema ni sigurnosti, ni ništa. Ovde pričaju da se mi vratimo i posle kad idemo ništa nema od toga. Posla nema”.
RSE: Ima li ovdje?
HITAJ: Ovde ima. Ponekad, malo se nađe, i tako.
Većina Roma i Egipćana u naselju na samoj obali Lima živi u bijedi. U više od polovine kuća zbog ne plaćanja je isključena struja. Brašna i ulja, uglavnom, jedino im ne nedostaje. Ipak, na Kosovo, gdje su imali mnogo, više oni danas ne smiju, kaže i Mihana Šaljaj:
“Niti nameravam da probam da odem kad je sravnjeno sve sa bagerom. Šta da vidim? Što da odem? Kada bih mogla da nađem krov nad glavom, neko sklonište, da ne razmišljam više. Seli se danas ovde, sutra tamo, a za Kosovo ne razmišljam”.
Zbog svega toga, očekujući iseljenje iz Riversajda, njegovi stanovnici ne prihvataju poziv za povratak na Kosovo. Podsjetimo da ih je nadavno posjetila i kosovska Vladina delegacija sa UNMIK-om. Ministar za povratak Slaviša Petković tada je kazao:
“Dođite, vidite šta je problem sa vama. Imate mogućnost. Vodim vas u vašu kuću. Idete sa mnom. Bez pratnje KFOR-a, UNMIK-a i bilo koga. Ali vi morate da shvatite jednu stvar kada azilante vraćaju evropske zemlje”.
Bajram Šaljaj, u ime dvjesta svojih sunarodnika, ipak zaključuje:
“Nećemo mi da pokušamo. Taj koji je pokušao, taj koji je probao, zna se šta ga je snašlo. A mi smo izgoreni od toga. Više nećemo ni da probamo, ni da pokušamo. Samo gledamo da naše porodice mirno spavaju, da ne čuvaju leđa od nikoga”.
“Ništa. Jedino pod vedrim nebom, pa šta da Bog”.
RSE: I to vedrim nebom Crne Gore.
ŠALJAJ: Sigurno nas neće napasti neko. Naši životi valjda neće biti ugroženi. A što se tiče smeštaja to ostavljam na obraz države. Bio je ministar za povratak Kosova i Metohije, međutim, sve što je rek'o nama se to nije sviđalo, jer nećemo da vidimo više taj genocid koji je vršen nad nama.
Njihov izbjeglički kamp je, kažu, jedini u Crnoj Gori koji je sagrađen na privatnom zemljištu. Oni nemaju novca da ga otkupe. Prepušteni su sami sebi, tvrdi Šaljaj, naglašavajući da su njegovi sunarodnici diskriminisani u odnosu na ostale raseljenike sa Kosova:
“To je diskriminacija, jer to su činjenice da se prave svake godine stanovi za Srbe i Crnogorce. Za Rome i Egipćane, međutim, ništa. Jedino nam kažu, jedina naša opcija je povratak na Kosovo i Metohiju. A u Kosovo i Metohiji, zna se, kada ne može da garantuje međunarodna zajednica, Ujedinjene Nacije, da je potpuna sigurnost za povratak. Znači, mi nismo slobodni”.
U porodici Jolaj iz Dečana u kosovskom ratu su stradale dvije žrtve, otrac i sin Rama Jolaja. On tvrdi da zna ko mu je odveo ukućane, što je samo po sebi opasnost i za njega, budući da su otmičari na slobodi, kaže Jolaj. On je i prvi komšija u rodnom mjesu bivšeg kosovskog premijera Ramuša Haradinaja. Kada na Kosovu ubijaju ličnosti kao što je brat bivšeg premijera ko može garantovati bezbijednost Egipćanima i Romima, pita se Jolaj:
“Ja živim u Glođanu. Komšiju imam Ramuš Haradinaj. Ja živim na zemlju Ramuša Haradinaj. Ja sam kupio kod njega zemlju. I brat Ramuš poginu sad. Nema šanse, bre. Ibrahim Rugova da izađe pored kuće triputa se baci bomba kod vrata, bre. Da proba. Kud da proba, kad nema šanse. Ja idem, svi ovde mož' da ide, a ne mogu celu noć sa pušku. Nema šanse da se vratim u Dečane. Nikad. Nikad.
Petočlana porodica Hitaj je prošlog ljeta pokušala da se vrati u svoju kuću u Klini, ali im to nije pošlo za rukom, kaže Nedim Hitaj, objašnjavajući da se u Beranama, makar za golu egzistenciju, ipak može zaraditi:
“Probao sam ja, tri meseca sam tamo bio. Vratili se u Klinu, pa nismo imali tamo života, jer nema ni posla, ni ništa. I uzeli nam zemlju i sve živo. Kuća, ništa, ni pomoć, kako su rekli, tamo nema ni sigurnosti, ni ništa. Ovde pričaju da se mi vratimo i posle kad idemo ništa nema od toga. Posla nema”.
RSE: Ima li ovdje?
HITAJ: Ovde ima. Ponekad, malo se nađe, i tako.
Većina Roma i Egipćana u naselju na samoj obali Lima živi u bijedi. U više od polovine kuća zbog ne plaćanja je isključena struja. Brašna i ulja, uglavnom, jedino im ne nedostaje. Ipak, na Kosovo, gdje su imali mnogo, više oni danas ne smiju, kaže i Mihana Šaljaj:
“Niti nameravam da probam da odem kad je sravnjeno sve sa bagerom. Šta da vidim? Što da odem? Kada bih mogla da nađem krov nad glavom, neko sklonište, da ne razmišljam više. Seli se danas ovde, sutra tamo, a za Kosovo ne razmišljam”.
Zbog svega toga, očekujući iseljenje iz Riversajda, njegovi stanovnici ne prihvataju poziv za povratak na Kosovo. Podsjetimo da ih je nadavno posjetila i kosovska Vladina delegacija sa UNMIK-om. Ministar za povratak Slaviša Petković tada je kazao:
“Dođite, vidite šta je problem sa vama. Imate mogućnost. Vodim vas u vašu kuću. Idete sa mnom. Bez pratnje KFOR-a, UNMIK-a i bilo koga. Ali vi morate da shvatite jednu stvar kada azilante vraćaju evropske zemlje”.
Bajram Šaljaj, u ime dvjesta svojih sunarodnika, ipak zaključuje:
“Nećemo mi da pokušamo. Taj koji je pokušao, taj koji je probao, zna se šta ga je snašlo. A mi smo izgoreni od toga. Više nećemo ni da probamo, ni da pokušamo. Samo gledamo da naše porodice mirno spavaju, da ne čuvaju leđa od nikoga”.
