Dostupni linkovi

logo-print

Janusovsko lice Evrope


Je li crnogorski referendum zaista realnost ili su evropska vrata i dalje zatvorena za nezavisnu Crnu Goru?

Potpredsjednik Savjeta Evrope, Finac Mika Elo, tvrdi da je odluka na crnogorskim građanima i da im to pravo niko ne smije uskratiti, pa ni Evropska unija. Međutim, visoki predstavnik Evropske unije Havijer Solana misli drugačije. Ukoliko se odvoji od Srbije, Brisel neće, tvrdi Solana, pomoći brzi ulazak Crne Gore u Evropsku uniju. I ne samo to. Solana upozorava da Brisel ne prihvata ni prostu većinu na crnogorskom referendumu, jer bi to vodilo ka ponavljanju referenduma i “šizofrene situacije hoda naprijed-nazad”.

Blagonaklonost na jednom, ultimatumi na drugom kraju. Dvostruko, janusovsko lice Evrope ogleda su u pomenute dvije izjave evropskih zvaničnika i očituje se pravo stanje. Po pitanju Crne Gore danas zaista postoje dvije Evrope. Ona koju predstavlja Finac Miko Elo, koji traga za dobrim rješenjem i ona druga Evropa Havijera Solane i birokratije u Briselu koja Crnoj Gori nameće svoja rješenja. Na žalost Crne Gore, Evropa Havijera Solane vlada ovim balkanskim prostorom. I ko zna zbog čega se Havijer Solana, vatreni španski socijalista, tako brzo preobratio u proračunatog evropskog birokratu. Možda funkcija nalaže da bude nepovjerljiv prema malim državama koje traže samostalnost. Možda je kao Španac ponio sa sobom u sjedište Evropske unije dio baskijskih košmara koje mu sada Crnogorci ponovo bude, a možda nije ništa lično, već dio evropske strategije. Nije tajna da važni službenici u Briselu smatraju da će za Evropu i Balkan biti bezbolnije i naprosto jeftinije ako Crna Gora bude spakovana u zajednicu, iako se tako može opet odgoditi rješavanje problema Kosova.

Teško je proniknuti u prave razloge i motive, ali jedno je izvjesno. Ono što Brisel sada nudi, zvanična Podgorica teško može prihvatiti, a da ne pogazi vlastite principe i sopstvene ideje. Pričom o posrednim referendumskim uslovima za Crnu Goru visoki predstavnik Evropske unije direktno se umiješao u crnogorsku političku zbilju. Konsenzus podrazumijeva da se svi odreknu dijela svojih zahtjeva. Ako se od suverenista po drugi put u svega tri godine zahtijeva da se odreknu referenduma, onda to nijesu pregovori, već nametanje rješenja. Pri tom, insistiranje na kvalifikovanoj većini, kakva ne postoji nigdje u Evropi, na primjeru Crne Gore znači oživljavanje principa etničke diskriminacije. Kvalifikovana većina pripadnicima srpske etničke grupe omogućava da imaju više prava nego drugi građani Crne Gore. To nije politika dvostrukih, nego licemjernih standarda. U Hagu se javno sudi Miloševiću. Izručenja ratnih generala odavno je uslov za evropske integracije, a istovremeno, dio Miloševićeve politike, makar što se tiče Crne Gore, postaje ugrađen u temelje evropske strategije na Balkanu.

Na kraju, djeluje groteskno Solanina prijetnja da Crna Gora neće brže u Evropsku uniju, ako bude išla samostalno. Put ka Evropi nije trka, već stvar izbora. Nije najvažnije trčati brzo, već se kretati u pravom smjeru. Ako je zaista uslov evropskog puta da se Crna Gora odrekne svog identiteta, onda u pravcu takvog Brisela većina građana neće htjeti da korača. Crnogorci su 1918. godine već ulazili u Evropu rješavajući se vlastitog imena. Takva Evropa za Crnogorce je bila više tamnica, nego obećana zemlja. Prihvatanje da se ta mračna istorija ponavlja, bio bi prvi znak podijeljene ličnosti i onoga što Solana zove “šizofrene situacije hoda naprijed nazad”. Insistiranje na referendumu samo je znak zdravlja i želje da se sadašnje stanje konačno prevaziđe.
XS
SM
MD
LG