Dostupni linkovi

logo-print

SiCG u ovom obliku nema velikog ekonomskog smisla


Naš gost je ekonomista Vladimir Gligorov, istraživač Bečkog instituta za međunarodne ekonomske studije

RSE: Profesore Gligorov, da li je moguća ekonomski nezavisna Crna Gora?

GLIGOROV: Moguća je, zašto ne bi bila moguća. U načelu ako bi se govorilo o tome da li Crna Gora može sama da bude jedan budžetski centar, odnosno da sama finansira sopstvene javne potreba, potrebe javne potrošnje, sve ostalo je pitanje tržišta i institucionalnog aranžmana i nema neke posebne ekonomske logike zbog čega ili nekog ekonomskog zakona zbog kojeg mala zemlja, recimo zemlja sa šesto, sedamsto hiljada stanovnika, posebno ako ima izlaz na more, ne bi mogla biti samostalna u ekonomskom smislu.

RSE: Koliko je realna zajednica Srbije i Crne Gore, opet sa ekonomskog aspekta, s obzirom na velike postojeće razlike?

GLIGOROV: Kada je reč o ekonomskoj integraciji, tu je reč o tome da li ima nekog velikog ekonomskog smisla da se Srbija i Crna Gora integrišu, tako da između njih nema, recimo, carina ili već drugih barijera, a da onda imaju zajedničke spoljašnje carine. To nije budućnost ni Srbije, ni Crne Gore. Reč je, na kraju krajeva, o pristupanju jednoj velikoj carinskoj uniji koja se zove Evropska unija. Takođe, neće biti carine ni između Srbije i Bosne, ni između Srbije i Rumunije, Srbije i Velike Britanije, tako da u tom nekom smislu u trgovačkom režimu, trgovačke politike ta integracija Srbije i Crne Gore ili zajednica nema nekog smisla. Ono o čemu se u suštini najviše misli kada se govori o toj zajednici jeste da li ima smisla sa fiskalnog stanovišta, a to znači da li ima smisla da Srbija i Crna Gora budu zajednica i imaju zajednički budžet i da ima između njih nekih prelivanja. Uglavnom bi to bilo od Srbije prema Crnoj Gori, s obzirom da je Crna Gora manje razvijena, pa je pitanje da li Srbija ima interesa da finansira neke elemente javne potrošnje u Crnoj Gori. Koliko vidim, ova zajednica se ne bavi time. Ona se samo bavi izdvajanjima za vojsku i diplomatiju. To je mali osnov sa ekonomske tačke gledišta za ekonomsku zajednicu. Tako da u tom nekom smislu ovaj oblik državne zajednice nema nekog velikog ekonomskog smisla.

RSE: Kolika je cijena petnaestogodišnjeg kašnjenja Crne Gore u tranzicijskim, reformskim i evro-integracijskim procesima?

GLIGOROV: Cena je petnaest godina. To je nekakva kvantitativna osnova mera te cene. Sada bi ona, ustvari, u nekom drugom scenariju Srbija i Crna Gora i sve druge zemlje bivše Jugoslavije postale članice Evropske Unije najkasnije 2004. zajedno sa svima ovima drugima, ako ne i ranije. Ako one budu postale to za deset godina to znači gubitak. Ako budu 2015. to je onda jedanaest godina gubitka. Ako gledate, naravno, sa bruto domaćim proizvodom ti su gubici ogromni, jer ako uzmete opet u poređenju sa zemljama u tranziciji u centralnoj Evropi koje sada imaju po jednu četvrtinu ili tu negde veći bruto domaći proizvod nego na početku tranzicije, a Crna Gora ima verovatno tu negde sedamdesetpet posto, onda je to negde oko pedeset posto bruto domaćeg proizvoda. Onda, kada se radi o institucionalnom uređenju ili institucionalizaciji, pa i po demokratizaciji zemlje tu su velika kašnjenja. To je moglo da se obavi tačno pre petnaest godina. To je ogroman gubitak.

RSE: Šta se može očekivati od prodora i zauzimanja značajne pozicije ruskog kapitala u maloj i još uvijek pravno i politički nedovoljno sređenoj državi kakva je Crna Gora?

GLIGOROV: Mislim da to nije tako veliki problem ukoliko se ubrza proces integracije Crne Gore u Evropsku uniju, jer onda nastupaju ta pravila Evropske unije i onda je taj kapital ograničen time. Naravno, veliko prisustvo ili koncentracija jednog kapitala može da bude problem za jednu malu zemlju u smislu korupcije. Mada to dosta zavisi od demokratizacije zemlje, jer opet imate tu situaciju da kada je zemlja mala pod pritiskom je nekog bogatog kapitala ili jednog bogatog preduzeća, ukoliko je reč o relativno demokratskoj zemlji ona može ustvari da ne vodi mnogo računa o tom velikom preduzeću, jer nema nekog posebnog razloga da padne u vlast tog preduzeća ili tog nekog kapitala, jer oni su tu zbog prednosti koje imaju u porezu ili nečem drugom, a ne toliko u korupciji. Na kraju krajeva, šta se može nešto baš mnogo zaraditi u samoj Crnoj Gori. Tako da je to više ono što se zove “poreski raj”, možda i za pranje novca. Takvih ima i izvan Crne Gore, ima ih i da su članice Evropske unije i tu onda dolazi ta institucionalizacija i taj institucionalni okvir koji pruža Evropska unija. To je otprilike rešenje.
  • 16x9 Image

    Esad Krcić

    Zahvaljujući ranom angažmanu u Radio Beogradu ostaje trajno vezan za radio, kao medij. Član crnogorskog dopisništva RSE je od 2001. Pisao je za CG Ekonomist, a realizovao je i niz radijskih i TV projekata.

XS
SM
MD
LG