Dostupni linkovi

logo-print

Predmeti se vraćaju u zemlju u kojoj je počinjen zločin


Hoće li suđenje većem broju Haških optuženika biti prebačena nacionalnim sudovima, mogućnost je koja se sve češće pominje kako u izjavama domaćih tako i onim koje daje zvaničnici Haškog tribunala. Ministar pravde Srbije Zoran Stojković rekao je u Nišu da očekuje da će se tako nešto i dogoditi.

“Haški tribunal ima svoju izlaznu stategiju jer mora do 2008. za završi predmet. Normalno da će gledati da završi one sa najvišim funkcijama a sve ostalo ako budu mogli da vrate. To je moja procena, nemojte to uzimati za reč da je to sigurno, ali ono što ja vidim spremni su da ustupaju nazad predmet, i to i rade.”

Procenu ministra Stojkovića potvrdio je na okruglom stolu Inicijativa mladih “Suđenja za ratne zločine” i predstavnik Haškog tribunala Dejvid Tolbert, koji je potvrdio da će suđenje osobama srednje i niže važnosti biti prosleđena nacionalnim sudovima ali da se među njima neće naći četvorica generala Vojske Jugoslavije i srpske policije. Šef kancelarije Tribunala Aleksandra Milenov bila je još izričitija:

“Htela bi da uzmem ovu priliku i da jasno naglasim da će se Nebojši Pavkoviću, Vladimiru Lazareviću i Sretenu Lukiću suditi u Hagu. Ja često odlazim razne delove Srbije i Crne Gore i često čujem kritike da je Tribunal antisrpski sud, da Tribunal samo sudi Srbima, da je svrha Tribunala da se dokaže da su Srbi najveći ratni zločinici. Nije iznenađujuće da ljudi imaju takav utisak kad u medijima i od svojih političkih predstavnika dobijaju nikakve ili gotovo nikakve informacije o tome zašto su optuženi Srbi otišli u Hag. Kada bi javnost u Srbiji čula da je sedmogodišnji sin Dženane Sokolović ubijen na očigled svoje majke, zar bi uopšte bilo bitno koje je nacionalnosti optuženi ili bi ljudski saosećali sa gospođom Sokolović, užasnuti njenom tragičnom sudbinom. I zar ne bi podržali sud koji pokušava da pronađe i da pozove na odgovornost one koji su odgovorni.”

Prema rečima Dejvida Tolberata većina slučajeva koji će biti prepušteni lokalnim pravosuđima vezana je za sud u Sarajevu, jer je to mesto gde su počinjeni zločini. Inače, moguće je prebacivanje u zemlju u kojoj je počinjen zločin i u zemlju u kojoj je optuženi uhapšen, ali je stav da slučaj treba prebaciti u zemlju u kojoj je počinjen zločin, kazao je Tolbert.

Kada je reč o saradnji srpskog Tužilaštva za ratne zločine sa kolegama iz Haga, zamenik specijalnog tužioca za ratne zločine Dragoljub Stanković, kaže da je ovo tužilaštvo odvojeno od pravosuđa preuzelo istrage o 20 slučajeva vezanih za Kosovo i Slavoniju i jedan slučaj protiv pripadnika rasformirane Oslobodilačke vojske Kosova.

“Mogu da istaknem da su istražioci Haškog tribunala poslednjih nedelju dana proveli u Beogradu, konkretno u prostorijama Tužilaštva za ratne zločine i saslušavli svedoke koji su njima bili interesantni a to su svedoci koji se vezuju za događaj masovnih grobnica koje su se pojavile ovde na našem terenu. Te svedoke sam ja pronalazio, sa tim svedocima sam ja obavljao nekakav prelimiralni razgovor i otvarao ih za saradnju i za iskaz koji će dati haškim istražiteljima.”

Nas na Kosovu intersuje isti oni događaji koji su obuhvaćeni optužnicama Haškog tribunala, ali sa različitim stepenom odgovornosti. U Hagu je Slobodan Milošević, a mene zanimaju komandanti jedinica i neposredni izvršioci zločina, rekao je Stanković, koji pominje i saradnju s UNMIK-om vezanu za istraživanje zločina na Kosovu.

“U pitanju je jedan predmet koji mi zovemo predmet odsečene glave, to je ono što se pojavilo u ’Novostima’. Taj predmet radi pravosuđe UNMIK. Međutim, izvarednu pomoću u tom predmetu pruža naše tužilaštvo i to kako u tome što će pronalaziti svedoke, obavljati razgovore sa svedocima tako i u nekim dokazima i pribavljanju pisane dokumentacije.”

Upravo na poslednje reči Dragoljuba Stankovića reagovala je izvršni direktor Fonda za humanitarno pravo Nataša Kandić, koja tvrdi da je Srbija u procesu suočavanja sa nedavnom prošlošću sve uradila pod pritiskom, jer je Slobodan Milošević 5. oktobra 2000. smenjen uz pomoć vojske i policije koje su bile verne režimu koji je smenjen.

“Postavlja se pitanja kako su tako brzo završili tu istragu a evo pet godina je prošlo otkako su eshumirana tela u Batajnici, Perućcu, Petrovom Selu, a da danas nema nijedne relevantne informacije o tome pa kako su ta tela došla u Batajnicu, kojim su to putevima išli kada mi svi živimo pored tih puteva. Nije Milošević neposredno organizovao dole na Kosvu otkopavanje leševa, prevacivanje hladnjačama, onda ukopavanje ponovo buldužerima koji su nemilosrdno sekli tela tih koji su prebacivani ovde. O tome nema nijedne reči.”
XS
SM
MD
LG