Dostupni linkovi

logo-print

Nezavisnost ili najšira autonomija?


RSE: Kad je reč o konačnom statusu Kosovu Beograd i Priština su jasno definisali svoje stavove. Priština je za nezavisnost Kosova, a Beograd predlaže formulu - više od autonomije manje od nezavisnosti. Gospodine Prorokoviću, šta vaš koncept ustvari podrazumeva?

PROROKOVIĆ: Ta formula je, ustvari, okvir za pregovore u kojima će srpska strana morati da čini ustupke albanskoj strani, a albanska će morati da pristane na nešto na šta u ovom trenutku nema nameru da pristane. To bi u suštini značilo veliki stepen autonomije kosovskih Albanaca. Možda bi sve to na neki način ličilo na Republiku Srpsku u okviru Bosne i Hercegovine. Ako me pitate šta je Republika Srpska, teško je s ustavno-pravnog aspekta dati precizan odgovor. Republika Srpska ima odlike konfederalne jedinice - poseduje svoje grb, zastavu i himnu. Ona je na neki način i federalna jedinica jer ima svoje Ministarstvo unutrašnjih poslova. Istovremeno ima elemnete regionalne, odnosno pokrajinske samouprave, jer nema neke izvorne nadležnosti, recimo, u fiskalnom sistemu. Za sve to je pronadjen termin koji Republiku Srpsku definiše ni kao autonomiju, ni kao federalnu, ni kao konfederalnu jedinicu, nego kao entitet.

HAZIRI: To što sada predlaže srpska vlada Kosovori su već imali. Ta formula - više od autonomije manje od nezavisnosti - postojala je u Ustavu iz 1974. godine i na kraju je dovela do tragične situacije i do konflikta. Ne pristajemo ni kakvo rešenje koje bi Kosovo vratilo pod vlast Beograda. Nakon raspada Jugoslavije svako je na svome, pa tako i Kosovo već šest godina i Beograd mora da prihvati tu realnost. Nezavisnist je jedino rešenje za Kosovo.

RSE: Znači za vas nije prihvatljiv status Kosova kao što ga ima Republika Srpska?

HAZIRI: Apsolutno ne.

PROROKOVIĆ: Autonomija iz 1974. godine nije dovela do tragičnih posledica. Druge stvari su uzrokovale tragediju na Kosovu, medju njima i oružana pobuna Albanaca, ubistva i sve ostalo što se dešavalo. Ali, ja se na to ne bih vraćao. Plašim se da ovakav izričit stav Prištine radikalizuje situaciju u regionu i podiže tenzije. Nezavisnost Kosova nije samo potpuno neprihvatljiva za Beograd, već bi dovela i do velikih kolebanja u regionu, i u Makedoniji i u Bosni i Hercegovini. Ako smo odgovorni političari, moramo imati u vidu region u celini, a ne samo naše separatne i parcijalne interese.

HAZIRI: Mogu uveriti gospodina Prorokovića i druge u Beogradu da to nije tako. Nezavisnost Kosova se u regionu prihvata kao realnost. Ovih dana samo bio u poseti Skoplju. Iz svih razgovora koje sam ima sa premijerom, ministrima i drugim predstavnicima vlade bilo je očito da se na Kosovo više ne gleda kao problem. Medjutim, Beograd na nas još uvek gleda kao na svoj istorijski interes. Rešenja o asocijaciji, federaciji i konfederaciji koja nam sada nudite, gospodine Prorokoviću, nisu za vas bila prihvatljiva pre deset deset godina. Nezavisnost Kosova će doneti stabilnost regionu. Za Beograd bi bilo najbolje da prihvati tu političku realnost i da svi zajedno kao region krenemo u evropske integracije. Pominjete pobune i konflikte, kosovski Albanci su se bunili protiv režima i borili se za slobodu svog naroda, kao i svi drugi narodi u bivšoj Jugoslaviji.

PROROKOVIĆ: Najpre nekoliko reči u vezi sa tezom da je oružana pobuna na Kosovu 1998. godine, pod vodstvom UCK, izbila da bi se oslobodio albanski narod. Po tome ispada da je Srbija bombardovana da bi albanski narod na Kosovu dobio nezavisnost. Medjutim, u vreme bombardovanja Srbije albanski politički lideri su govorili da su Albanci podigli ustanak zato što su im bila ugrožena ljudska prava, a ne zato što su želeli nezavisno Kosovo.

HAZIRI: Ljudska prava su bila ugrožena. Albanci su se deset godina borili za njihovu odbranu političkim instrumentima. Medjutim, nakon deset godina borbe političkim instrumentima Albanci su shvatili da to nema efekta. U martu 1998. godine pobijena je jedna cela porodica jer se borila za ljudska prava. Ceo svet je znao da su Albanci bili najugroženiji narod u Srbiji i u bivšoj Jugoslaviji.

PROROKOVIĆ: Ljudska prava se ne mogu braniti zločinima. Poslednje otkrivanje jame u Metohiji dokazuje da je zločina bilo. I činjenica da je bivši predsednik Vlade Kosova Ramuš Haradinaj u Hagu takodje dokazuje da ja zločina bilo.

HAZIRI: Bila su ugrožena kolektivna ljudska prava Albanaca. To je dovelo i do ustanka i do NATO bombarodvanja i do nove realnosti na Kosovu. Ne kažem da na Kosovu nije bilo problema, bio je rat, ali je neprimereno da gospodin Proroković priča o jamama na Kosovu, kada se zna da je 12 hiljada Albanaca ubijeno ili nestalo na Kosovu. Mi još uvek tražimo leševe u reci Savi i u Srbiji.

PROROKOVIĆ: Upitao bih gospodina Hazirija da li su danas ugrožena elementarna ljudska prava Srba na Kosovu i Metohiji.

HAZIRI: Ugrožena su onoliko koliko su ugrožena i prava drugih manjina. Tačno je da na Kosovu još treba raditi na zaštiti prava manjina i poboljšanju života svih manjinskih zajednica. Medjutim, današnji položaj manjina na Kosovu ni u kom slučaju se ne može uporedjivati sa položajem Albanaca pre deset godina.

PROROKOVIĆ: Da li sada Srbi na Kosovu i Metohiji treba da podižu ustanak da bi zaštitili svoja ljudska prava? Moramo zaštiti srpski narod na Kosovu i Metohiji kako se ne bi dešavalo da se ti ljudi dnevno ubijaju, da im je kretanje ograničeno u prečniku od dva kilometra, da ne smeju da izadju iz svog sela da bi otišli na polja i ubrali letinu. No, moram da kažem da je ponašanje gospodina Hazirija bilo drukčije od stava većine albanskih političara. Ja sam u srpskoj štampi i na srpskim televizijama nekoliko puta govorio da je gospodin Haziri uradio veliku stvar 17. marta. Kao predsednik opštine u Gnjilanu on je tada zaštitio tamošnje Srbe. Sprečio je da dodje do velikog pogroma koji se desio u nekim drugim delovima Kosova. Ali na moju veliku žalost na Kosovu i Metohiji je malo političara kakav je gospodin Haziri. Čini mi se da je deo albanske političke elite trajno opredeljen da nastavi sa pritiscima na Srbe kako bi se oni i dalje iseljavali. U poslednjih šest godina bilo je blizu hiljadu etnički motivisanih terorističkih akata, od razbijanja prozora, paljenje kuća, različitih vrsta maltretiranja i šikaniranja do svirepih ubistava, poput ubistva dece koja su se kupala u reci u Goraždevcu ili ubistva u Gračanici. Bojim se da Kosovo sve više postaje monoetničko. Ako uporedimo broj Srba koji je živeo na Kosovu i Metohiji pre ulaska KFOR-a jula 1999. godine i sa njihovom današnjim brojem, doći ćemo do zapanjujućih podataka. Ono što posebno zabrinjava je da je deo terorističkih akata smišljen. U avgustu prošle godine ubijena su tri profesora u Partešu. To nije ubistvo kao i svako drugo, nego jasna poruka da se srpska deca ne mogu školovati u svojim školama na Kosovu i Metohiji. Ako su Srbi ugroženi, ako nemaju osnovne uslove za život, ako štaviše postoji podstrekivanje od strane jednog dela albanskih političkih partija na takav odnos prema njima, onda ne možemo govoriti niti o ispunjenju standarda, niti o nezavisnom Kosovu, niti o evropskim integracijama, jer ubistva, proterivanja i zločini nisu deo evropske civilizacije.

HAZIRI: Beograd na kosovsku elitu i na kosovske Albance gleda kao na teroriste koji ugrožavaju srpsku zajednicu na Kosovu To nije istina. Tačno je da ima incidenata, da je bilo problema posle rata, medjutim situacija se poboljšava, svakim danom je sve bolja. Umesto da pričamo o povratku Srba koji su Kosovo napustili pre, za vreme i posle rata, mi pričamo o incidentima i problemima koji su bili pre dve, tri ili četiri godine. Kosovo danas ima svoje institucije, policiju i sudstvo i svi oni koji budu kršili prava drugih biće sudski gonjeni. Probleme treba rešavati preko institucija. Sa Beogradom treba odmah početi razgovore i o pravima Srba i o njihovom povratku na Kosovo i o penzijskom fondu i o drugim problemima. Mislim da je krajnje vreme da taj dijalog počne, jer ljudi teško zivve, žele bolji život, bolje školovanje za svoju decu, ekonomski razvoj i prosperitet.

RSE: Gospodine Haziri, da li je mogućan direktan dijalog izmedju Beograda i Prištine o statusu Kosova? Vidim da je predsednik Kosova, Rugova, po drugi put odbio poziv predsednika Srbije Tadića na direktne razgovore.

HAZIRI: Vi znate stav Prištine. Mi ne pregovaramo o statusu Kosova. Nezavisnost je realnost. Spremni smo da odmah započnemo razgovore s Beogradom o tehničkim problemima, medjutim o statusu Kosova nećemo razgovarati.

PROROKOVIĆ: Za mene pitanje povratka Srba nije tehnički već politički problem. U Srbiji je trenutno blizu 300 hiljada izbeglih i raseljenih lica, što iz Hrvatske, što iz Bosne i Hercegovine, a najviše sa Kosova i Metohije. Moramo ubrzati povratak ljudi njihovim kućama. Medjutim, blizu hiljadu incidenata koji su se desili u prethodnih šest godina - za koje nisu pronadjeni niti krivci, niti je do kraja sprovedena istraga - obeshrabruju povratak. Da li mislite da će neko da se vrati u Biču, kada se 17. marta tamo desilo ono što se desilo? Da li mislite da će neko da se vrati na Kosovo i Metohiju ako punih šest meseci ljudima nije uključena struja. To jeste politički problem i to je pitanje o kome treba da razgovaraju predsednik Rugova i predsednik Tadić. Ako Priština nastavi da uporno odbija sve što dolazi iz Beograda, može se dogoditi da i Beograd počne da se ponaša na isti način. Onda ćemo udarati ko klin, ko u ploču, pa ćemo doći u situaciju da nam bude nametnuto rešenje sa strane koje neće odgovarati ni Beogradu, ni Prištini. Mislim da takav jedan "luksuz" sebi ne smemo dozvoliti. Mi smo potpuno otvoreni za pregovore, naš državni vrh je to jasno i glasno poručio i srpskoj i kosovskoj i svetskoj javnosti, i smatramo da razgovori treba da počnu što pre jer nama je bitan svaki ljudski život na Kosovu, i srpski i albanski.

HAZIRI: Apsolutno, život čoveka vredi više nego bilo šta drugo. Inače, želeo bih da vam kažem da je uhapšena većina onih koji su povezani sa ubistvima i incidentima. Uhapšeni su i neki Srbi koji su ubili Srbe, a pritom se više od godinu dana verovalo da se radi o etnički motivisanim ubistvima. Treba pregovarati, pregovori i dijalog će doneti rešenje. Što pre, to bolje za sve nas. Počeli smo s nestalim ljudima i odmah je bilo rezultata. Ja mislim da je u ovom trenutku najvažnije da predstavnici Srba sa Kosova preuzmu mesta u vladi i parlamentu Kosova. Evo, gospodin Slaviša Petković je ministar za povratak. Beograd bi što pre trebalo da se s njim dogovori i o povratku Srba na Kosovo i o drugim političkim problemima.

PROROKOVIĆ: Želeo bih da postavim jedno pitanje gospodinu Haziriju. Da li su uhapšeni ljudi koji su organizovali i sproveli ubistvo dece u Goraždevcu avgusta 2003. godine?

HAZIRI: Pa ne bih voleo da se ovaj naš razgovor pretvori u razgovor sudije i optuženog. Iza incidenta u Crnici kod Gjilana, koji je smatran jednim od najtežih u poslednje dve godine, bio je Srbin. Motiv nije bio etnički. A što se tiče tragedije u Goraždevcu policija vodi istragu.

PROROKOVIĆ: Istrage ipak idu sporo i to je ono što obeshrabruje ljude da se vrate. Što se tice gospodina Petkovića, znate kako, i Slobodan Milošević je imao "svoje Albance", i u skupštini i u vladi, i svakome je bilo jasno da to nisu bili legitimni predstavnici Albanaca. Ljudi koji su birani sa liste Socijalističke partije Srbije ili nekih drugih stranaka i koji su na osnovu stotinjak albanskih glasova ulazili u parlament nisu mogli da budu legitimni predstavnici Albanaca. Ako je neko, poput gospodina Petkovića, dobio svega 200-300 glasova na izborima, ne možemo onda govoriti o njemu kao o legitimnom predstavniku Srba, niti kao o ministru sa kapacitetom i mandatom da rešava probleme. Srbi su, inače, bili deo kosovskih institucija pune tri godine. Mislim da su od toga imali mnogo više štete nego koristi. Prisetite se samo čemu su sve bili izloženi srpski poslanici. Na zasedanje skupštine Kosova dovozili su ih u blindiranim vozilima, a onog trenutka kada bi počeli da kritikuju nekog stranog predstavnika vozila su im uskraćena, pa nisu mogli da prisustvuju sednicama.

HAZIRI: Problem je u tome što Srbi sa Kosova nisu izašli na izbore zbog pritiska Beograda. Premijer Koštunica ih je pozvao da bojkotuju izbore. Inače, ja sam kao ministar za lokalnu samoupravu pozvao srpske predstavnike da učestvuju u procesu decentralizacije i oni su deo tog procesa već godinu dana, iako u novinama čitam da nisu.

RSE: Gospodine Prorokoviću, izgleda da je medjunarodna zajednica sve više naklonjena nezavisnosti Kosova. Najpre Medjunarodna krizna grupa, a nedavno i Medjunarodna komisija za Balkan, podržale su nezavisnost Kosova. Kako to tumačite?

PROROKOVIĆ: Ja to ne bih nazvao medjunarodnom zajednicom. Ja bih to prosto nazvao dvema nevladinim organizacijama. U tim organizacijama je dosta političara koji su intenzivno radili na razbijanju bivše Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije. Stav zvaničnih diplomatija, pre svega Kontakt grupe i pet stalnih članica Saveta bezbednosti, jeste da će se ipak težiti kompromisu.

HAZIRI: Medjunarodna krizna grupa i Medjunarodna komisija za Balkan nisu obične nevladine organizacije. Gospodin Proroković dobro zna koju političku težinu one imaju.

PROROKOVIĆ: Ipak je tu reč o nevladinim organizacijama koje ne odražavaju stav medjunarodne zajednice. Navešću vam jedan najsvežiji primer. U najnovijem izveštaju Medjunarodne komisije za Balkan stoji da Srbiju i Crnu Goru treba rasturiti i da treba formirati dve nezavisne države. Medjutim, mi smo pre mesec dana imali promenu odredjenih delova Ustavne povelje državne zajednice Srbije i Crne Gore i Evropska Unija, odnosno gospodin Havijer Solana, praktično su postali garant opstanka državne zajednice. Evropska unija je stavila do znanja da će se pitati oko svakog budućeg referenduma u Crnoj Gori ili Srbiji i da neće dozvoliti da se prostom nadpolovičnom većinom cepa država. Slično je i sa nezavisnošću Kosova. Naravno da postoje lobističke grupe koje aktivno propagiraju nezavisno Kosovo, ali mislim da se stav zvaničnih diplomatija itekako razlikuje u tom pogledu. Na kraju krajeva, poslednji razgovori sa Kontakt grupom i poslednja sednica Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija to pokazuju.

HAZIRI: Ne slažem se sa gospodinim Prorokovićem. Ponavljam, Medjunarodna krizna grupa i Medjunarodna komisija za Balkan nisu obične nevladine organizacije i njihova misljenja imaju veliku političku težinu. Član Medjunarodne komisije za Balkan je i gospodin Goran Svilanović, protiv koga je, kako čujem, podignuta krivična prijava od strane neke političke partije u Beogradu, što je tragično. Političar koji je predložio nešto što je realno sada ima političkih problema.

PROROKOVIĆ: Priča oko Gorana Svilanovića je njegov lični problem. Podnošenje krivičnih prijava je deo političke borbe. Uostalom, čak se i njegova matična stranka, koja mu je dala mandat u skupštini Srbije, ogradila od njegovog mišljenja. Naravno da nikoga ne možete krivično goniti zbog mišljenja i ja sam to najoštrije osudio. Kad je reč o statusu Kosova, ja bih još samo da podsetim na dokument Badinterove komisije iz 1992. godine koji je bio osnova za proglašenje nezavisnih država - najpre Slovenije, onda Hrvatske i Makedonije, a potom i Bosne i Hercegovine u AVNOJ-evskim granicama. U tom dokumentu se jasno i nedvosmisleno kaže da su granice bivših socijalističkih republika SFRJ nepovredive i medjunarodno priznate. Ukoliko Kosovo postane nezavisno, taj princip će biti prekršen jer će se promeniti jedna, srpska granica, pa će se odmah postaviti pitanje da li mogu da se menjaju i ostale granice, što bi dovelo do velike nestabilnosti u regionu. Mislim da je i to jedan od razloga zbog kojih Kosovo ne može da bude nezavisno.

HAZIRI: Kosovo je imalo svoj status i svoje granice u bivšoj Jugoslaviji. Mi ne tražimo promenu granica, već želimo da se osamostalimo kao bivša pokrajina i da u tim granicama postanemo nezavisna država.

PROROKOVIĆ: Postavio bih gospodinu Haziriju jedno pitanje na koje nisam dobio odgovor ni od jednog albanskog političara. S obzirom da albanski političari već deset godina pričaju albanskom javnom mnjenju o nezavisnom Kosovu, ko će snositi političku odgovornost ukoliko Kosovo ne postane nezavisno?

HAZIRI: Albanski narod se bori za svoja prava i nezavisnost sto godina, ne deset ili pet, i zato je pitanje koje ste postavili irelevantno. Ja bih vam isto tako mogao postaviti kontrapitanje - ko će snositi posledice u Beogradu ako Kosovo bude nezavisno.
XS
SM
MD
LG