Dostupni linkovi

logo-print

Otvoreni poziv Nacionala na nasilje


U tekstu pod naslovom “Branka Prpa amnestira NATO ubice” navodi se da u državnim strukturama Srbije radi Hrvati i rimokatolici među kojima je i Branka Prpa, te da direktorka Istorijskog arhiva Beograda nema gotovo nikakav ugled među istoričarima. U tekstu takođe stoji da u publikaciji Arhiva o izložbi “Dvadeseti vek – doba ratova – stoleće zlih” postoji naslov “Rat s NATO 1999. godine” a autor teksta pita da li to znači da je Srbija napala NATO. Autor teksta se još upitao da li je tragična sudbina Slavka Ćuruvije isključivo vlasništvo koje samo Branka Prpa može da eksploatiše. U tekstu se takođe ističe da su pored Branke Prpe, visoki državni službenici hrvatske nacionalnosti i Aleksadar Šoštar, Ivana Dulić i Milko Štimac. Istovremeno ministar kulture i informisanja u Vladi Srbije Dragan Kojadinović najoštrije je protestovao protiv tog teksta i pozvao glavnog urednika nacionala da ovim povodom reaguje. Očekujem da se oglasite i ne dozvolite bilo kojem svom novinaru da u ime slobodnog novinarstva seje klevete i zlu krv, naveo je Kojadinović u otvorenom pismu uredniku Nacionala.

Direktor Uprave za sport u Vladi Srbije Aleksandar Šoštar, čije se ime našlo na “Nacionalovom” spisku, u izjavi za naš radio povodom ovog teksta kaže:

“Urednik ‘Nacionala’ neka se izjasni. Neka se on izjasni pošto taj čovek radi, način na koji radi, kako radi, iza njega stoje i rezultati toga rada. A dokle god budemo razmišljali i radili na ovaj način mislim da gubimo suštinu, da gubimo nit onoga što zaista treba da radimo. Ali verovatno to prodaje novine pa je onda dosta atraktivno.”

Tekst u “Nacionalu” ne može se ni u jednom svog segmentu svrstati u novinarski rad. Reč je o otvorenom pozivu na nasilje, smatra predsednica Komiteta pravnika za ljudska prava Biljana Kovačević-Vučo. Ona dodaje da je u pogledu eventualnih sankcija za ovakve tekstove Krivični zakonik deficitaran i da su za dela raspirivanja rasne i verske mržnje i klevete predviđene izuzetno blage kazne.

“Nema tog postupka koji se može pokrenuti protiv ‘Nacionala’ koji bi ga mogao adekvatno kazniti za to zlo koje oni šire oko sebe. To je jedan naci-pamflet list, to je glasilo službe. Samim tim to je sistemski problem. Znači to kolika je kazna u kom krivičnom delu predviđena za takve listove, za ‘Nacional’ konkretno, je potpuno nesrazmerno onome što se dešava. Zapravo ‘Nacional’ je ogledalo situacije u kojoj mi živimo.”

Tekst objavljen u “Nacionalu” osudilo je i Nezavisno udruženje novinara Srbije koje u svom saopštenju navodi da su iznete grube insinuacije na račun javnih ličnosti različitog nacionalnog i verskog porekla i grubo napadnuta članica ovog udruženja istoričar Branka Prpa. I Helsinški odbor za ljudska prava u Srbiji najoštrije je protestovao zbog sve učestalije prakse diskvalifikovanja pojedinaca na nacionalnoj osnovi. S druge strane, glavni urednik dnevnika “Blic” Veselin Simonović smatra da je reakcija javnosti ipak došla sa zakašnjenjem.

“Iznenadilo je totalno ćutanje javnosti prvih dana posle jednog takvog teksta. To je običan poziv na linč u novinama i to je sramotno što se takvi tekstovi još pojavljuju u našim medijima.”

Ovakvi tekstovi predstavljaju zloupotrebu demokratije, kaže glavna urednica nezavisne produkcije VIN Gordana Suša. Suša, koja se početkom 90-ih i sama našla na Šešeljevom spisku nepoželjnih osoba, kaže da je i u ovom tekstu prepoznatljiv rukopis minule decenije.

“Oni koji su se sklonili u mišje rupe 5. oktobra ponovo su zaposeli javnu scenu i po meni za to su najodgovorniji političari na vlasti koji ne stvaraju već se udvaraju javnosti. Tu prvenstveno okrivljujem demokratsku opciju koja je sve relativizovala a najteže je to što su relativizovani i ratni zločini. Nije više reč samo o Branki Prpi, mada mnogo podseća na sve ono što se desilo njenom životnom partneru Slavku Ćuruviji, nego je ovde reč o pozivu na linč prema svima onima koji su druge vere ili nacionalnosti.”

A kakvi efekti iz ovakvih diskvalifikacija na nacionalnoj osnovi mogu proizaći proveravali smo među građanima Kuršumlije koje smo pitali kakve asocijacije kod njih izazivaju napisi u medijima u kojima se navode imena za koja nisu sigurni da su srpska.

“Pa u svakom slučaju negativne zato što su obično ta imena vezana ili za neku aferu ili nešto što se dešava protiv nas Srba.”

“Samo ime nesrpsko ne znači mi mnogo ništa, pogotovo što sam ja živeo 30-40 godina u multietničkoj sredini i mislim da ja s tim nisam opterećen ukoliko ta ličnost nije poznata kako nacionalistička.”

“Mislim da budi negativne asocijacije kod mene.”

“Kod mene ne budi nikakva osećanja. Sve zavisi kakav posao ta osoba radi, da li je kompromitovana na bilo koji način ili ne.”
XS
SM
MD
LG