Mada rukovodstvo Pravnog fakulteta nije donelo zvaničnu odluku o zabrani tribine na kojoj su članovi studenskog udruženja Nomokanon nameravali da govore o navodnom “oslobođenju Srebrenice”, procenjeno je da bi održavanje takvog skupa bilo krajnje neprihvatljivo. Naime, u dekanatu Pravnog fakulteta kažu da organizatori tribine “Istina o Srebrenici” nisu ni dobili formalnu saglasnost za održavanje ovakvog razgovora. Otkazivanje ove tribine naišlo je na odobravanje pojedinih profesora među kojima je i predavač međunarodnog privatnog prava Gašo Knežević:
“Pravni fakultet je konzervativna sredina. Strahovito osuđujem tu činjenicu što se uopšte govorilo o tome da će biti organizovane rasprave o Srebrenici, nadam se da nikad neće biti organizovano, ali je dovoljna sramota već i ova najava. Pod maskom iznajmljivanja prostora, a to je sad jedna od formi kojom se pravdaju različiti glasovi na fakultetu, dovodi se stvar do apsurda. Prvo, vrši se politizacije jedne ustanove koja bi morala da bude apolitična kao što je obrazovna ustanova Pravni fakultet, onda pravnici u svojoj sredini dozvoljavaju sebi da govore, da presuđuju i da traže istinu o Srebrenici, a već postoje sudske presude o Srebrenici.”
Jedan od najavljenih učesnika na tribini o Srebrenici, publicista Ljiljana Bulatović, inače autor knjiga o Radovanu Karadžiću i Ratku Mladiću, tvrdi da je tribina zabranjeno što je svojevrstan vid cenzure.
“Nisu je otkazali nego su je zabranili. Malo me je to uplašilo jer zabraniti govor u jednom demokatskom društvu je za moje pojmove nezamislivo. Ne znam koji je to govor o bilo kojoj temi koji bi se mogao unapred zabraniti.”
Zahvaljujući delovanju pojedinih profesora i studenskim tribinama, beogradski Pravni fakultet se u poslednje vreme pretvorio u mesto otpora svemu onome što simbolizuje delatnost Haškog tribunala. Ne samo da su iz ove ustanove u vreme simbioze Miloševićevog režima i Srpske radikalne stranke isterivani profesori koji su se suprostavljali ratno-huškačkoj politici, nego se deo takve atmosfere zadržao sve do danas.
Jedan od studenata generacije Pravnog fakulteta, sada pravnik, Dragan Popović, smatra sramnim što profašistička udruženja poput Nomokanona vređaju dostojanstvo hiljada bošnjačkih porodica koje su izgubile svoje članove u srebreničkom masakru.
“Pravni fakultet je odavno institucije koja je u priličnoj meri izgubila svoj kredibilitet i mislim da ovakvim tribinama on nastavlja dalje da radi na smanjenju tog svog kredibiliteta. Tim koracima koje preduzima Pravni fakultet utiče u velikoj meri na stvaranje loše društvene klime u društvu uopšte. Ovo jeste relatizovanje zločina i to ne bilo kakvog već najtežeg zločina protiv čovečnosti, znači to realativizovanje samog genocida koji je presudom Haškog tribunala utvrđen u slučaju Srebrenice. Takvo realativizovanje je sramota za ovo društvo, sramota za Pravni fakultet kao jednu obrazovnu instituciju i kao instituciju u koju bi trebalo da ljudi imaju poverenje.”
Zbog svega toga Pravni fakultet slovi za bastion antihaškog lobija. Diplomirani pravnik, inače član organizacije Inicijativa mladih za ljudska prava, Dragan Popović:
“Postoji jedna mreža pre svega visoko obrazovanih ljudi gde ima i profesora Pravnog fakulteta koja na razne načine pružaju pomoć haškim optuženicima. Konkretno, profesori Pravnog fakulteta u jednom dobrom delu sudskog postupka pomažu i samo odbranu Slobodana Miloševića prikupljajući dokaze, obrađujući svedoke na slične načine. Oni kojima se sudi u Hagu to su ljudi koji su krivično odgovorni. Međutim, postoje drugi stepen odgovornosti sa kojima će Srbija morati kao država i kao društvo vrlo brzo da se suoči. Kada sam to rekao prvenstveno sam mislio na tu znači akademsku javnost koja je u dobroj meri pripremala teren pre svega da bi mogli za se izvrše zločini, organizovano etničko čišćenje, nasilno pomeranje stanovništva. Deo akademske javnosti, pre svega deo univerzitetskih profesora, deo Srpske pravoslavne crkve, deo Akademije nauka i umetnosti, nažalost, pripremili su javnost i ratno-huškačkom propagandom stvorili su klimu u kojoj je bilo moguće da se izvrše najstrašniji zločičini u Evropi posle Drugog svetskog rata.”
“Pravni fakultet je konzervativna sredina. Strahovito osuđujem tu činjenicu što se uopšte govorilo o tome da će biti organizovane rasprave o Srebrenici, nadam se da nikad neće biti organizovano, ali je dovoljna sramota već i ova najava. Pod maskom iznajmljivanja prostora, a to je sad jedna od formi kojom se pravdaju različiti glasovi na fakultetu, dovodi se stvar do apsurda. Prvo, vrši se politizacije jedne ustanove koja bi morala da bude apolitična kao što je obrazovna ustanova Pravni fakultet, onda pravnici u svojoj sredini dozvoljavaju sebi da govore, da presuđuju i da traže istinu o Srebrenici, a već postoje sudske presude o Srebrenici.”
Jedan od najavljenih učesnika na tribini o Srebrenici, publicista Ljiljana Bulatović, inače autor knjiga o Radovanu Karadžiću i Ratku Mladiću, tvrdi da je tribina zabranjeno što je svojevrstan vid cenzure.
“Nisu je otkazali nego su je zabranili. Malo me je to uplašilo jer zabraniti govor u jednom demokatskom društvu je za moje pojmove nezamislivo. Ne znam koji je to govor o bilo kojoj temi koji bi se mogao unapred zabraniti.”
Zahvaljujući delovanju pojedinih profesora i studenskim tribinama, beogradski Pravni fakultet se u poslednje vreme pretvorio u mesto otpora svemu onome što simbolizuje delatnost Haškog tribunala. Ne samo da su iz ove ustanove u vreme simbioze Miloševićevog režima i Srpske radikalne stranke isterivani profesori koji su se suprostavljali ratno-huškačkoj politici, nego se deo takve atmosfere zadržao sve do danas.
Jedan od studenata generacije Pravnog fakulteta, sada pravnik, Dragan Popović, smatra sramnim što profašistička udruženja poput Nomokanona vređaju dostojanstvo hiljada bošnjačkih porodica koje su izgubile svoje članove u srebreničkom masakru.
“Pravni fakultet je odavno institucije koja je u priličnoj meri izgubila svoj kredibilitet i mislim da ovakvim tribinama on nastavlja dalje da radi na smanjenju tog svog kredibiliteta. Tim koracima koje preduzima Pravni fakultet utiče u velikoj meri na stvaranje loše društvene klime u društvu uopšte. Ovo jeste relatizovanje zločina i to ne bilo kakvog već najtežeg zločina protiv čovečnosti, znači to realativizovanje samog genocida koji je presudom Haškog tribunala utvrđen u slučaju Srebrenice. Takvo realativizovanje je sramota za ovo društvo, sramota za Pravni fakultet kao jednu obrazovnu instituciju i kao instituciju u koju bi trebalo da ljudi imaju poverenje.”
Zbog svega toga Pravni fakultet slovi za bastion antihaškog lobija. Diplomirani pravnik, inače član organizacije Inicijativa mladih za ljudska prava, Dragan Popović:
“Postoji jedna mreža pre svega visoko obrazovanih ljudi gde ima i profesora Pravnog fakulteta koja na razne načine pružaju pomoć haškim optuženicima. Konkretno, profesori Pravnog fakulteta u jednom dobrom delu sudskog postupka pomažu i samo odbranu Slobodana Miloševića prikupljajući dokaze, obrađujući svedoke na slične načine. Oni kojima se sudi u Hagu to su ljudi koji su krivično odgovorni. Međutim, postoje drugi stepen odgovornosti sa kojima će Srbija morati kao država i kao društvo vrlo brzo da se suoči. Kada sam to rekao prvenstveno sam mislio na tu znači akademsku javnost koja je u dobroj meri pripremala teren pre svega da bi mogli za se izvrše zločini, organizovano etničko čišćenje, nasilno pomeranje stanovništva. Deo akademske javnosti, pre svega deo univerzitetskih profesora, deo Srpske pravoslavne crkve, deo Akademije nauka i umetnosti, nažalost, pripremili su javnost i ratno-huškačkom propagandom stvorili su klimu u kojoj je bilo moguće da se izvrše najstrašniji zločičini u Evropi posle Drugog svetskog rata.”
