Dostupni linkovi

logo-print

Informisanje manjina (ni)je na zavidnom nivou


Branislav Krstic, novinar sa severa Kosova kaze kako ni vlada Kosova niti medjunarodna administracija nije pokazala dovoljno interesovanja da bi pomogli izdavanje neke dnevne novine na srpskom jeziku. On kaze kako se srpska zajednica sa severa Kosova informise preko “Jedinstva” i mesecnika “Glas juga”, koji finansira jedna americka nevladina organizacija. On istice kako se Srbi,zbog nedolaska novina na njihovom jeziku informisu iz albanskih novina ili preko satelitske mreze prate program RTV stanica iz Srbije.

“Tako da su Srbi uglavnom prinudjeni na medije iz Pristine, dakle informisu se iz informativnih programa televizija na albanskom jeziku”.

Pre rata na Kosovu je izadavan i “TAN” nedeljnik na turksom jeziku. Sherafedin Omer, nekada urednik ovih novina kaze kako turska zajednica od 1999 godine, kada je prestao da izlazi “TAN” se susrece sa velikim teskocama kada je u pitanju informisanje na turskom jeziku.
On kaze kako nedostatak volje vlade Kosova da finansira “TAN” je ozbiljna prepreka za ostvarivanje osnovnih prava turske zajednice koji zivve na Kosovu.

“Mi smo se obratili nasim institucijama, vladi i parlamentu Kosova da finansira izdavanje izdavanje ili nastavak rada TAN-a, ali do sada nismo naisli na razumevanje”, kaze gospodin Omer.

Medjutim Privremeni komesar za medije Robert Gilete kaze kako nije obaveza vlade Kosova da finansira ili kontrolise pisane ili elektronske medije, bez obzira na kom jeziku pisi ili emituju program. On smatra da je najveci problem sa kojim se suocavaju sve novine koje izlaze na trziste mala kupovna moc.

“Treba da kazem da smo sada u demokraciji i vlada treba da ostane van biznisa medija, jer ako vlada pocne da finansira neku novinu i da je podrzava, onda treba da se pitamo ko je finansira, u sustini na narodu Kosova pada teret da iz poreza placa takvu novinu, nezavisno od toga dali mu se svidja ili ne”, kaze gospodin Zilet.

On smatra da je informisanje manjinskih zajednica preko elektronskih medija na zavidnom nivou.

“Javni prenosnik,u ovom slucaju RTK ima obavezu da pruzi prostor programima na jezicima zajednica, istovremeno postoji i veliki broj privatnih stanica. Svega je 111 licenciranih prenosnika- radio i TV stanica koji emituju program na Kosovu, 33 od toga su mediji na srpskom, 6 na jezicima nesrpskih manjina”, kaze gospodin Zilet

Ono sto vlada najvise moze da ponudi je da obezbedi jedan fond kojim bi se podrzavali medijia na jezicima manjina, medjutim nikako da ih vlada kontrolise, smatra on.

RTK kao jedini javni informativni servis ima programe na TV Kosova, na Radio Kosovu i Radio Blue Sku-ju na srpskom, bosanskome, turskome i romskom jeziku. Poslovodstvo RTK je obezbedilo vecu zastupljenost programa na jezicima manjina u odnosu na obavezu koju ima, zastupljenost manjinskih programa u srazmeti sa ucescem te nacionalne zajednice u ukupnom broju stanovnistva Kosova.
XS
SM
MD
LG