Velimir Ilić, ministar za kapitalne investicije, magistrirao je na temi Razvoj modela reinženjeringa procesa održavanja voznih sredstava železničko-transportnih preduzeća. Odbrana magistarskog rada protekla je u četrdesetominutnom izlaganju uz korišćenje lap-topa, što je ostavilo naročit utisak na tročlanu komisiju sastavljenu od, kako se saznaje, članova Ilićeve Nove Srbije. U komisiji su bili profesor Jeroslav Živanić, predsednik Upravnog odbora Elektroprivrede Srbije, akademik i profesor Ljubiša Papić i profesor Branko Vasić. Interesantno je da ministar Ilić nije bio upoznat sa činjenicom da su ovo upravo članovi njegove stranke.
“Ko je u komisiji, to odlučuje Nastavno-naučno veće. Ja ne postavljam komisiju niti biram. Nastavno-naučno veće koje je pregledalo, uzelo sve primedbe, analiziralo je rad i odredilo je komisiju. Da li je neko iz Nove Srbije, verujte ne znam i prvi put neke ljude ovde u sali sam video, i jako je glupo komentarisati.”
Odbrana magistarskog rada, kako je primetio jedan od članova komisije, bila je veoma posećena.
“Naš fakultet ima puno ovakvih odbrana, ali s vremena na vreme nemamo mi ovakvo prisustvo publike. No priznamo da je i tema interesantna, i sam kandidat.”
Velimir Ilić kaže da brojne kamere ipak nisu uspele da ga dekoncentrišu pri polaganju završnog magistarskog ispita.
“Video sam ovde neke koji me stalno napadaju, a posebno mi je interesantno da ste i vi došli. Da li ima nešto pozitivno u mom životu što ćete vi prihvatiti, nešto normalno?”
Do kraja odbrane magistarskog rada bilo je sve u najboljem redu, ali je na kraju stiglo i prvo negodovanje.
“Ko će da zapali kad su nam džepovi toliko šuplji da bi sve uzeli, znate. Ne može više ovako. Ovaj rad je tra-la-la.”
“Ja ga razumem, on je dobar profesor, dobar čovek, koji se eto igrom slučaja razboleo i otišao u penziju. On tako dođe, dovedu ga kad treba, da nešto pita, da nešto omalovaži, itd. Šta ćete, ima nas svakakvih.”
Negodovanje povodom magistrature ministra Ilića izrazila je i Verica Barać, predsedavajuća vladine Komisije za borbu protiv korupcije.
“Mi znamo da je to sve jedna farsa. Članovi komisije su iz stranke gde je kandidat predsednik, a da predsednik pri tom bez imalo srama kaže da on pojma nema da su oni članovi njegove stranke. Prosto se vidi da to naše, posrnuće, moralno, svako drugo, izgleda da stvarno u Srbiji nema nekakav kraj. Mi jednostavno nemamo izgleda snage da kažemo da ono što je laž, da je to laž i da ta laž neće dovesti nigde, i da to mora da se prekine i da ljudi ne mogu graditi svoje uspehe u bilo kojim karijerama, ni u političkim, ni u univerzitetskim, na lažima i na prevarama. Prosto mislim da je onaj pad koji smo mislili da je zaustavljen 5. oktobra apsolutno se nije desio.”
Pokušali smo da ovim povodom čujemo i mišljenje nadležnih u Ministarstvu prosvete, ali bez uspeha. Zabeležili smo međutim reagovanja nekoliko studenata Beogradskog univerziteta.
“Čovek je magistrirao pred komisijom sastavljenom od članova svoje partije. Zar to nije sjajno?”
“Prvo sam bila u šoku, prva reakcija, a onda, ipak je ovo Srbija. Ovde je sve moguće, svi takvi snovi se ostvaruju. Znači, diplome se kupuju na pijaci.”
“Ako je istina da su sva tri člana komisije iz Nove Srbije onda je to potpuno smešno.”
“To je ipak neki kompleks niže vrednosti pošto sve vođe tih stranaka imaju neki ... je li, pa zašto ne bi i on.”
“Sa takvim doktorima nije ni čudo što mladi intelektualci beže iz zemlje glavom bez obzira.”
“Pa iskreno, toliko sam oguglao na sve ove stvari, da me više ništa ne vređa, ali vređa me. Jer ako se ja trudim tolike godine, i ako ja treba da branim svoj diplomski, i ako ja treba da pljunem toliko para i da pustim krv da bi odradio svoj magistarski, a on to uradi za pet minuta.”
“Ne vređa nas uopšte ni uslovi u kojima živimo i koji su delimično skrojeni pod njegovom vladom, jel' tako?”
“Kao neki eksponent svega toga na jednom mestu, al' dobro, nema veze. Mislim, meni je drago zbog čoveka, zaista, čestitam mu.”
“Oguglali smo na to. Znači to je postalo normalno u ovoj zemlji tako da to ne treba komentarisati i trošiti snagu jer toga je bilo, toga će biti i mi to nikad nećemo moći da promenimo.”
“Odličan primer za mlade naraštaje kako se probiti u našem društvu. Treba izabrati pravu stranku. Ne pravi fakultet, ništa, već pravu stranku.”
“Ko je u komisiji, to odlučuje Nastavno-naučno veće. Ja ne postavljam komisiju niti biram. Nastavno-naučno veće koje je pregledalo, uzelo sve primedbe, analiziralo je rad i odredilo je komisiju. Da li je neko iz Nove Srbije, verujte ne znam i prvi put neke ljude ovde u sali sam video, i jako je glupo komentarisati.”
Odbrana magistarskog rada, kako je primetio jedan od članova komisije, bila je veoma posećena.
“Naš fakultet ima puno ovakvih odbrana, ali s vremena na vreme nemamo mi ovakvo prisustvo publike. No priznamo da je i tema interesantna, i sam kandidat.”
Velimir Ilić kaže da brojne kamere ipak nisu uspele da ga dekoncentrišu pri polaganju završnog magistarskog ispita.
“Video sam ovde neke koji me stalno napadaju, a posebno mi je interesantno da ste i vi došli. Da li ima nešto pozitivno u mom životu što ćete vi prihvatiti, nešto normalno?”
Do kraja odbrane magistarskog rada bilo je sve u najboljem redu, ali je na kraju stiglo i prvo negodovanje.
“Ko će da zapali kad su nam džepovi toliko šuplji da bi sve uzeli, znate. Ne može više ovako. Ovaj rad je tra-la-la.”
“Ja ga razumem, on je dobar profesor, dobar čovek, koji se eto igrom slučaja razboleo i otišao u penziju. On tako dođe, dovedu ga kad treba, da nešto pita, da nešto omalovaži, itd. Šta ćete, ima nas svakakvih.”
Negodovanje povodom magistrature ministra Ilića izrazila je i Verica Barać, predsedavajuća vladine Komisije za borbu protiv korupcije.
“Mi znamo da je to sve jedna farsa. Članovi komisije su iz stranke gde je kandidat predsednik, a da predsednik pri tom bez imalo srama kaže da on pojma nema da su oni članovi njegove stranke. Prosto se vidi da to naše, posrnuće, moralno, svako drugo, izgleda da stvarno u Srbiji nema nekakav kraj. Mi jednostavno nemamo izgleda snage da kažemo da ono što je laž, da je to laž i da ta laž neće dovesti nigde, i da to mora da se prekine i da ljudi ne mogu graditi svoje uspehe u bilo kojim karijerama, ni u političkim, ni u univerzitetskim, na lažima i na prevarama. Prosto mislim da je onaj pad koji smo mislili da je zaustavljen 5. oktobra apsolutno se nije desio.”
Pokušali smo da ovim povodom čujemo i mišljenje nadležnih u Ministarstvu prosvete, ali bez uspeha. Zabeležili smo međutim reagovanja nekoliko studenata Beogradskog univerziteta.
“Čovek je magistrirao pred komisijom sastavljenom od članova svoje partije. Zar to nije sjajno?”
“Prvo sam bila u šoku, prva reakcija, a onda, ipak je ovo Srbija. Ovde je sve moguće, svi takvi snovi se ostvaruju. Znači, diplome se kupuju na pijaci.”
“Ako je istina da su sva tri člana komisije iz Nove Srbije onda je to potpuno smešno.”
“To je ipak neki kompleks niže vrednosti pošto sve vođe tih stranaka imaju neki ... je li, pa zašto ne bi i on.”
“Sa takvim doktorima nije ni čudo što mladi intelektualci beže iz zemlje glavom bez obzira.”
“Pa iskreno, toliko sam oguglao na sve ove stvari, da me više ništa ne vređa, ali vređa me. Jer ako se ja trudim tolike godine, i ako ja treba da branim svoj diplomski, i ako ja treba da pljunem toliko para i da pustim krv da bi odradio svoj magistarski, a on to uradi za pet minuta.”
“Ne vređa nas uopšte ni uslovi u kojima živimo i koji su delimično skrojeni pod njegovom vladom, jel' tako?”
“Kao neki eksponent svega toga na jednom mestu, al' dobro, nema veze. Mislim, meni je drago zbog čoveka, zaista, čestitam mu.”
“Oguglali smo na to. Znači to je postalo normalno u ovoj zemlji tako da to ne treba komentarisati i trošiti snagu jer toga je bilo, toga će biti i mi to nikad nećemo moći da promenimo.”
“Odličan primer za mlade naraštaje kako se probiti u našem društvu. Treba izabrati pravu stranku. Ne pravi fakultet, ništa, već pravu stranku.”
