Dostupni linkovi

logo-print

Kako ojačati tradicionalne vrednosti višejezične Vojvodine?


Posle brojnih međunacionalnih incidenata u Vojvodini tokom prošle godine u kojima su najvećim delom učestvovali mladi ljudi, shvatili smo da za efikasno suzbijanje tih pojava nije dovoljna adekvatna policijska i pravosudna reakcija, već da je, pre svega, potrebno nešto uraditi na suzbijanju razloga zbog kojih su oni i nastali, kaže pokrajinskih sekratar na nacionalne manjine Tamaš Korhe:

“A ti razlozi ili osnove tih incidenata leže u stepenu netrpeljivosti, međunacionalne netrepeljivosti koja je prisutna, nažalost u većoj meri kod mladih ljudi nego kod starijih generacija. Zato smo se opredelili da na neki način da utičemo na tu generaciju koja se još može formirati i koja će možda ubuduće da bude nosilac nekog novog razmišljanja i neke nove atmosfere.”

Socijolozi i istaraživači naime već godinama ukazuju na zabrinjavajuću međunacionalnu netrpeljivost ili isključivost posebno u mladoj generaciji koja je stasavala i socijalizovala se u ratnim godinama kada je netrpeljivost prema drugima gotovo bila poželjan oblik ponašanja. Pavel Domonji iz Helsinškog odbora za ljudska prava skreće pažnju recimo na alarmantan podatak iz nekih istraživanja.

“Do 24 posto građana Vojvodine smatra da bi bilo mnogo bolje kada bi ona bila etnička čista, a ako već i nije onda pripadnici većinskog naroda morali bi imati veća prava od pripadnika manjine. To je dakle ono tragično i tegobno nasleđe koje su ove godine ostavile sa kojim se mi nosimo, i nisam siguran da svi, ne samo socijalno punoletni i odrasli nego i mladi ljudi nisu u stanju da se nose sa time i da ponekad ili često pod tim teretom i posrću.”

Namera pokrajinske vlade nije neka nova kampanja toleranicje već je, navodi Tamaš Korhe plan sa sedam podprojekata, mnogo ambiciozniji od kojih neki treba da prerastu u tradiciju ugrađivanjem i afirmacijom multikulturalnosti u Vojvodini u svakodnevni život, u nastavne planove.

“Ovaj projekat želi institucionalno da uključi sve one subjekte koji su odgovorni za mlade ljude, pre svega škole. Dakle, mi smo obavezali sve škole čiji smo osnivači da u celosti učestvuju ako budu izabrani za učestvovanje u ovom projektu, i smatramo da u ove projekate će biti uključeno više hiljada srednjoškolaca i učenika osnovnih škola širom Vojvodine, pre svega iz više nacionalnih sredina.”

Predviđeno je inače organizovanje muzejske izložbe koja će prikazati teme iz zajedničke istorije i kulture različitih nacionalnih zajednica u Vojvodini. Školama će biti prosleđene knjige i kompakt diskovi sa sadržajima iz istorije, kulture i tradicije različitih nacionalnosti. Planira se i ustanovljenje sistema kvizova znanja o međusobnom poznavanju.

“Mi živimo jedan pored drugih ali jako malo znamo jedni o drugima, i svakako bolje upoznavanje sa kulturom, tradicijom drugih doprineće i razmontiranju predrasuda koje postoje između nacionalnih zajednica.”

Da smo svedoci slabog međusobnog poznavanja slaže se i politikolog Miroslav Samardžić:

“U nastavnom procesu se sa jedne strane stavlja akcenat na ono što ljude razdvaja, a nema dovoljno sadržaja koji bi upućivali na ono što ih spaja. To onda može uticati i na to da među mlađim ljudima raste etnička netrpeljivost.”

Najveću masovnost obezbediće učenička sportska takmičenja sa višejezičnim sadržajima pod sloganom “Kup tolerancije”. Priprema se medijska kampanja multiklulturalizma u Vojvodini. U planu je formiranje zajedničke multietničke televizijske redakcije, a akcija oživljavanja višejezičnosti među privrednicima već je u toku. Za ukupan ambiciozni projekat vojvođanske vlade, kaže Korhe, u ovoj godini biće izdvojeno 40 miliona dinara i to od donacija.

“Smatramo kad je međunarodna zajednica već toliko zabrinuta za naše međunacionalne odnose u Vojvodini, onda bi to bilo dobro da pomogne projekte koji žele da otklone ove probleme.”
XS
SM
MD
LG