Dostupni linkovi

logo-print

Pad međunarodnog kredibiliteta Srbije


Predsednica Centra za antiratnu akciju i donedavno ambasador zemlje u Meksiku Vesna Pešić, ocenila je da je međunarodni ugled Srbije u velikom padu zbog nekoliko razloga. Među njima su nestabilnost okvira državne zajednice, zaustavljene reforme, ali pre svega onaj koji stvara najdominantniju sliku, odugovlačenje saradnje sa Haškim tribunalom.

“Kad dođu istražitelji, kad dođe Karla del Ponte, da se onda kaže recimo nije Mladić u Srbiji ali jeste bio prošlog maja, na primer. Znači jednostavno jedna država koja ne drži do svoje reči nego odugovlači, iznosi netačne podatke, koja obaveštava kao što se desilo sad i u slučaju Gorana Hadžića da se obavesti čak taj na neki način da se sakrije, i ja smatram da poslednja tranša odnošenja sa Haškim tribunalom jeste namerno smišljena strategija odugovlačenja te saradnje.”

Gledano spolja, kaže Vesna Pešić, stiče se utisak da se istovremeno uz nepoštovanje ove međunarodne obaveze krše i neke druge norme koje naziva biblijskim.

“Znači mi sporimo zločine, mi ne prihvatamo zločine. Aca Vučić kaže, dosta mi je priča da slušam o Srebrenici. Znači, nema ni toga da mi uopšte o toj temi razgovoramo ozbiljno tako da mi izgledamo kao neki varvari, kao nedovoljno civlizovano društvo koje prihvata da je zločin nekažnjiv. To je nešto mentalno što takođe izaziva jedno veliko nepoverenje u našu državu zato što se ne vidi taj proces da mi žalimo što je neko ubijen.”

Po Jovanu Simiću, savetniku predsednika Srbije, ključni momenat koji je anulirao kakvu-takvu saradnju sa Tribunalom i presudno uticao na kredibilitet zemlje je bekstvo haškog optuženika Gorana Hadžića.

“Tu je negde međunarodna zajednica prepoznala da mi još uvek nismo spremni da se potpuno distanciramo od zločina, da priznamo da su zločini bili i da ovom narodu i ovoj javnosti pošteno pokažemo da su se neke ružne stvari dešavale, a istovremeno bekstvo Hadžića je prepoznato kao postojanje određenih struktura koje se zalažu da se ti zločinci štite. Tako da smo mi dobili sad dobili potpuno novu definiciju i etiketu da mi u stvari štitimo ratne zločince. I kad neko kaže mi ih ne hapsimo onda ne misli da ne možemo ih nađemo. Ja ne verujem da bilo ko u Haškom tribunalu razmišlja o tome da ova država nije u stanju da nađe jednog Hadžića ili bilo koga sa liste, sem ove dvojice koji se nalaze u Rusiji, to je Đorđević i po svemu sudeći Gojko Nikolić, nego da jednostavno nema želju da pronađe te ljude.”

Bivši sudija Božo Prelević smatra da je Srbija trebalo da već od 5. oktobra 2000. sama pokrene neke postupke i da ih procesura pred domaćim sudovima, jer bi tako pokazala da je pravna država koja je sposobna da se suoči sa ovim problemom.

“Tek nakon nekoliko godina su započeli prvi postupci. Nažalost za zločin u Sjeverinu i za još neke zločine došlo je do ukidanja presuda od strane višeg suda zbog formalnih razloga što je ponovo čini mi se samo doprinelo toj tezi da Srbiji u stvari ne želi da se i putem institucija i sudova obračuna sa teškim zločinima.”

Prelević takođe kaže da je vrlo teško objasniti da se otvore grobnice u Batajnici, a da iza toga nema nikakvih postupaka.

“A da onda građani mogu da gledaju ministra policije koji za to optužuje ministra pravde, a ministar pravde za to optužuje ministra policije kao da sede u dve različite vlade, tvrdeći da je za to odgovorno tužilaštvo, da je za to odgovorna policija i tome slično. Čini mi se da se iz svega toga vrlo često izvodio jedan jedini zaključak a to je da Srbija u stvari ne želi da procesuira postupke protiv okrivljenih.”

S druge strane, stav Haškog tribunala prema pitanju ratnih zločina je nedvosmislen. Aleksandra Milenov, predstavnica kancelarije ovog suda u Beogradu pozdravlja dobrovoljne predaje do kojih je došlo u poslednje vreme, ali napominje da se sa izuzetkom Vladimira Lazarevića, koji je optužen za zločine protiv albanskog stanovništva na Kosovu tokom 1999. godine, svi ovi transferi odnose na nove optužnice.

“Trenutno ima 17 lica koje je Tribunal javno optužio, a koja su još u bekstvu. Neki od njih su u bekstvu već deset godina. Tribunal će smatrati da obaveze države nisu ispunjene sve dok se svi optuženi koji se nalaze na njenoj teritoriji ne prebace Tribunalu. Tribunal neće smatrati nekolicinu transfera dovoljnim. Mi to ne možemo ni pravno, ni moralno.”
XS
SM
MD
LG