Dostupni linkovi

logo-print

Korak ka vladavini prava na Kosovu


Upitan kako ocenjuje optuznicu protiv Ramusa Haradinaja i njegovu dobrovoljnu predaju Hagu, americki kongresmen Eliot Angel, u intervjuu koji je dao nasem kosovskom servisu kaze:

"Mislim da je dobro sto se dobrovoljno predao jer je veoma vazno da se prizna vladavina prava. Znam da mu je bilo tesko da da ostavku na funkciju premijera, ali mislim da je dobro sto je ucinio".

Kongresmen Angel kaze da “gradjani Kosova sada treba da se usredsrede na vazan cilj sto je na referendum o samoodredjenju koji ce se dogoditi i ciji rezultat biti nezavisnost Kosova. Nacin da se taj cilj ostvari jeste da pokazu da su spremni na pomirenje, da pokazu da postoje prava manjina, da omoguce Srbima na Kosovu sva prava koja su Srbi tako dugo onemogucavali Albancima".

Upitan da li u svetlu poslednjih dogadjaja moze doci do odlaganja pocetka razgovora o konacnom statusu Kosova, kongresmen Angel je odgovorio:

"Nadam se da do toga nece doci. Mislim da bi to bilo i pogresno i sramotno. Po mom misljenju, ta debata je vec previse dugo odlagana. Mislim da bi jedino izbijanje nasilja odlozilo razgovore o konacnom statusu. Ja, medjutim, verujem da optuznica protiv Haradinaja nece dovesti do izbijanja nasilja na Kosovu, sto ce samo pokazati da su gradjani Kosova zreli za nezavisnost. Dakle, nadam se da nece doci do odlaganja razgovora o konacnom statusu. Smatram da je gospodin Haradinaj nacinio veoma odgovoran korak davsi ostavku na funkciju premijera, sacuvavsi uzdrzanost i mir pozvavsi na mir na Kosovu", rekao je u intervjuu kosovskom servisu RSE americki kongresmen Eliot Angel.

* * * * *

U osvrtu povodom ostavke kosovskog premijera Ramusa Haradinaja i dobrovoljnog odlaska u Hag, britanski Times primecuje da su cak i srpski lideri pozdravili njegov odgovorni cin. Haradinaj je napravio mudar politicki potez. Cinom dobrovoljne predaje, on znatno povecava pritisak medjunarodne zajednice na Srbiju i Republiku Srpsku da izruce Haskom tribunalu preostale optuzenike, medju kojima su i najtrazeniji – Ratko Mladic i Radovan Karadzic. Bivsi komandant gerile je tim potezom takodje potkopao optuzbe zvanicnika administracije Ujedinjenih nacija na Kosovu da kao bivsi ratnik nije bio pogodna licnost za nosioca politicke funkcije. Ukoliko bude oslobodjen optuzbi, a to je mogucnost koja je u igri s obzirom na teskoce dokazivanja zlocina koji mu se stavljaju na teret jer su pocinjeni u jeku rata, Haradinaj bi se mogao vratiti na Kosovo sa uvecanim politickim kapitalom. U slucaju pak da bude osudjen, njegovo pretvaranje u martira samo ce ojacati opciju koju predvodi u kosovskom parlamentu, zakljucuje Times.

Gospodin Haradinaj je bio takodje svestan cinjenice da bi efekat njegovog eventualnog skrivanja od haske pravde bio kontraproduktivan po Kosovo jer bi Zapadu bile vezane da cini napore u pravcu prihvatanja kosovskog zahteva za nezavisnost u trenutku kada je pitanje konacnog statusa Kosova konacno stiglo na dnevni red medjunarodne zajednice. Iako je, nakon svega sto se dogodilo, za medjunarodnu zajednicu neprihvatljivo vracanje Kosova pod suverenitet Srbije, davanje nezavisnosti Kosovu bez poboljsanja polozaja preostale srpske manjine i sankcionisanja zlocina pocinjenih nad njenim pripadnicima bilo bi sabotiranje elementarnih normi o ljudskim pravima koje je ona sama sacinila, a istovremno bi potkopalo njene pokusaje da reintegrise sumnjicavu Srbiju u svoje redove.
Tenzije izmedju albanske i srpske zajednice na Kosovu jos uvek su visoke. 19000 stranih vojnika na zadatku je prevencije buducih sukoba, medjutim, oni tamo ne mogu ostati do vecnosti. Na albanskoj vecini je prema tome, da ucine mnogo vise u zastiti Srba i dokaze da je spremna da zivi sa njima. Tek tada se moze razmatrati opcija nezavisnosti. Moguce je da je, predavsi se Hagu, gospodin Haradinaj ucinio korak u tom pravcu, ali to jos uvek nije sigurno, zakljucuje u osvrtu londonski Times.
XS
SM
MD
LG