Dostupni linkovi

logo-print

Inflacija kao upozorenje


Ministar privrede u Vladi Srbije, Predrag Bubalo, apelovao je na privrednike da se ove godine ozbiljno pozabave inflacijom, kako ne bi došlo do njenog porasta. On je rekao da je na probijanje plana prošlogodišnje inflacije uticala i industrija, koja je ostvarila rast od 7,1 odsto.

Ekonomisti su se, nakon pomenutog ministrovog apela na privrednike, našli u čudu. Aleksandar Stevanović:

''Reč je o mešanju uloga šta ko treba da radi u privredi. Privrednici i preduzeća treba da pronalaze načine kako da maksimiziraju profit i kako da zarade što je moguće više. Centralna banka treba da se stara o tome da ne bude inflacije. Upućivati pozivnice preduzetnicima da rade nešto što bi trebao biti vladin posao, je čista demagogija.''

Miroslav Prokopijević, Centar za slobodno tržište:

''Ne shvatam kako privreda koja raste na realnim osnovama može da izaziva inflaciju. Neko treba da pogleda šta piše u udžbenicima ekonomije. Takvo upozorenje ministra podseća na bivša vremena kada je država apelima, prinudama, ograničavanjem cena, ili na neki drugi način pokušavala da održi inflaciju. Umesto toga mislim da bi bilo mnogo pametnije da se država bavi onim što izaziva inflaciju. Ovde je jedan od osnovnih uzročnika inflacije enormna državna potrošnja. Ne mogu očekivati da ostali suzbijaju svoje cene u situaciji kada je ovogodišnji budžet veći za 21 odsto nego prošle godine. Drugi faktor su javna preduzeća. Ona svoju neefikasnost prebacuju na krajnjeg kupca. Njih treba restruktuirati, korak po korak. Treći uzročnik rasta cena su monopoli. Srpsko tržište je još uvek zatvoreno. Kada se poredi sa Evropskom unijom, za 50 posto je zatvorenije. Zbog relativno malog tržišta, konkurencija može da se osigura tako što će se pustiti firme iz inostranstva. Imate gomilu grana gde dominira nekoliko proizvođača. Ne možete očekivati da se novi proizvođači rode na samom tržištu. To su tri ključna uzroka rasta inflacije i država je praktično nadležna za sva tri. Umesto što apeluju, treba da se pozabavi tim stvarima.''

Građani ne veruju mnogo Mlađanu Dinkiću da će inflacija ove godine biti jednocifrena.

Na jugu Srbije, gde je siromaštvo očiglednije nego u metropoli, ministarske izjave da će se inflacija kretati u predviđenim okvirima, uglavnom se ne pamte. Suočeni sa činjenicom da za svoj novac mogu da dobiju manje nego prošle godine, građani gube želju da ministra vežu za reč. Stopu inflacije svako meri prema sebi:

''Prošle godine se ipak lakše živelo i lakše su se plaćale dadžbine. Bilo je sve jeftinije.''

''Ako uporedim moj život sada i u avgustu mesecu prošle godine, daleko smo u lošijoj situaciji. Dnevno živimo lošije.''

''Nema se ni za šta drugo osim za hranu i dadžbine. Luksuza nikakvog.''

''Pre nekoliko meseci sam gledala cenu integralnih štapića u radnji. Tada je sto grama koštalo pet-šest dinara. Pre neki dan sam ponovo pogledala njihovu cenu. Sada ti isti koštaju 12 dinara. To je sto postotno poskupljenje.''

''Očigledno je da je sve gore i gore. Sve cene skaču. Ludilo.''

''Nestašica je para.''

''Najbolje je bilo u 2002. godini.''

Zvaničnu informaciju da je standard stanovništva pao za 20 posto, svakodnevni život je stavio pod lupu sumnje. U Leskovcu, gde prosečna mesečna zarada iznosi 11 hiljada, i u Leganu gde je niža za četiri hiljade dinara, retki su oni koji veruju u državnu statistiku. Kako to komentarišu trgovci, a kako njihove mušterije:

''Možda je za vladu standard pao za 20 posto, ali za nas, kud i kamo više.''

''Opao je promet, i to dobro. Sigurno je premašio 20 posto.''

''Prodaje se šećer, zejtin, brašno, uglavnom samo osnovne namirnice. Sve ostalo se prodaje mnogo manje.''

''I hleba i mleka se manje kupuje.''

''Manji je promet u čekovima. U čekovima sam mesečno pravio promet oko dva miliona. Sada pravim milion i po.''

''Narod nema para, ne može da se zaradi. Sve je propalo. Obično kupim pola hleba.''

''Hleb i mleko kupim u tri dana jedanput. Deset komada jaja u petnaest dana.''

Ima li razloga za strah od nove hiperinflacije?

''Normalni ljudi se plaše.''

''Ne bih želela da verujem u to, ali liči na to.''

''Ne plašim se. Mi smo to pregurali. Mislim da će biti hiperinflacije ako državi bude trebalo para, a treba joj.''

''Biće sve gore i gore. To je sigurno.''

Sa istorijske distance od dvanaest godina neki građani se sa gorčinom sećaju hiperinflatorne 1993. godine. Neki, naprotiv, sa setom:

''Sećam se 1993. godine kada sam gladovala dok sam dete školovala. Sećam se jedne svoje prijateljice kojoj je muž bio diler. Ona je izjavljivala da nikada lepše nije živela. Sada se situacija promenila. Živim od danas do sutra.''

''Moje domaćinstvo je živelo bolje nego prosečno. Onda smo imali solidne poslove i suprug i ja.''

''Tada sam bio gospodin čovek. Imao sam svoj posao. Sada radim za poneki dinar uličarski posao.''

''Tada sam mnogo bolje živeo. Sada radiš i opet ništa. Te godine se bilo i na moru, kupovao sam stan. Sada ne mogu da preživim.''

U jednoj leskovačkoj ulici na periferiji, u blizini industrijske zone, imaju jasnu situaciju. Tamo više niko nema posla. Nužda zakon menja, pa se i način života promenio:

''Tu žive pedesetogodišnjaci koji su ostali bez posla. Svi oni gledaju da ustanu što kasnije kako bi uštedeli drva, kako bi i doručak i ručak bili što kasnije u toku dana, da bi večeru preskočili i tako prištedeli.''

Kako se jedna tročlana porodica iz Srbije bori sa stalnim rastom cena.

''Moja porodica je tročlana, a samo ja radim. Mnogih stvari se odričemo kojih se ranije nismo odricali. Trošimo samo na hranu i dadžbine koje moramo da platimo.''

Naš sagovornik kaže da zvanična statistika govori da je inflacija mnogo niža od stvarne, jer, kako on ističe, u ukupnom skoku cena sabiraju se igla i lokomotiva. Naglašava da su cene hrane drastično skočile:

''Večeras su javili da su februarski troškovi porasli oko 1,5 posto u odnosu na decembarski koji su bili 4,5 posto. To je samo zvanična statistika. U praksi je drugačije i znatno je inflacija veća. Oko 50 odsto od mesečnog primanja prvenstveno ide na ishranu. Upravo je taj deo skočio i tu su najveći troškovi. Mislim da je ona ipak veća nego što navodi zvanična statistika.''

Istovremeno, Blagota Vojinović kaže da je zbog velikog skoka cena, pre svega životnih namirnica, kupovina štampe i poseta kulturnim manifestacijama gotovo zaboravljena:

''Ne kupujemo ono što nije neophodno, kao što je voće, neko povrće i slatkiši. Odavno smo se odrekli kulturnih zbivanja kao što su pozorište ili kino. Štampu ne kupujemo. To je prvo što strada.''

Očekivanja našeg sagovornika za budućnost su krajnje pesimistička. On smatra da će i dalje veliki broj ljudi gubiti svoja radna mesta:

''Bez obzira kako čovek pokušava da bude optimista, ne može se očekivati da će zarade biti veće, da će biti bolja primanja i da će cene padati. Očekujem obrnuto. Mislim da će biti veća inflacija pošto je zemlja u krizi. Veliki broj ljudi je nezaposlen. Opet se tešimo da je dobro jer makar jedno radi.''

* * * * *

Ekonomista Miroslav Prokopijević upućuje na uzročnik inflacije broj jedan:

''Državna potrošnja dostiže ovde možda i 60 posto društvenog proizvoda jer u nju, ne samo da ulazi budžet u užem smislu i javni fondovi, nego na nju utiču i prilozi koje firme, posebno državna preduzeća, daju budžetu pošto plaćaju sve poreze koji iznose nekoliko procenata društvenog proizvoda. U državnu potrošnju spadaju otplate i servisiranje međunarodnih kredita jer se samo manji deo tih kredita priliva u budžet. Prikupljeni dinari se menjaju za devize kod Narodne banke. Prošle godine je dve trećine plaćeno direktno iz fondova rezerve Narodne banke. To je pojava koja postoji samo u banana republikama. Inflatorni porez je faktor koji povećava državnu potrošnju. Ta priča da je budžetski deficit mali nije bitna. Bitno je kolika je državna potrošnja. U Srbiji je najviša u Evropi. Tek negde posle je Švedska sa oko 52, Belgija sa 50, Crna Gora sa 49.''

Aleksandar Stevanović o tome šta generiše inflaciju u Srbiji:

''Trenutno je glavi izvor inflacije budžetski deficit. Imamo problem prevelike javne potrošnje koja će gurati inflaciju sve dalje i dalje. Srbija je siromašna zemlja koja je počela tranziciju i još uvek država troši više od 50 posto sredstava. Mnoga od tih sredstava odlaze u krajnje pogrešne upotrebe. Fiskalni problemi su glavni izvor inflacije. Na drugom mestu je monetarna politika. Mislim da postoji problem forsiranja dinara kao jedinog sredstva plaćanja u Srbiji. Posle četiri godine upornog forsiranja dinara kao jedinog zakonskog sredstva plaćanja se vidi da ljudi u Srbiji i dalje ne prihvataju dinar kao jedinu valutu. U uslovima kada imate dve valute koje se paralelno koristite, gotovo da je nemoguće kontrolisati tokove domaće valute i gotovo je nemoguće znati šta će biti posledice neke odluke koju donesete. U Srbiji imamo dve valute koje čine jednu jedinstvenu novčanu masu i jednostavno nemamo kontrolu i ni na koji način ne možemo uticati na kretanje druge valute koja je u opticaju u Srbiji. Posle četiri godine, nakon toliko zaklinjanja u srpski dinar, vidi se da su Crnogorci imali mnogo pametniju odluku. Nisam za to da se političkim odlukama izbaci bilo koja valuta, već sam za to da se uvede dvo-valutni sistem, a tržište i građani će odlučiti koja valuta je bolja. Nisam ni političar koji je obično pametniji nego svi građani Srbije i koji zna šta je za njih dobro. Građani bi sami odabrali koja valuta je bolja. Moja prognoza je da bi se dinar zadržao samo u sitnim transakcijama umesto kovanih eura u Srbiji. Imali bi smo jednu čistu sliku i jednu disciplinu. Dvo-valutni sistem bi delovao kao najbolja kočnica neodgovornog ponašanja. Centralna banka ne bi mogla da se ponaša kao do sada i imala bi jednu potpuno neutralnu kontrolu koja ne zavisi od političkih odluka. Kretanje kursa eura i želja građana da koriste euro nije nešto što bi mogli da kontrolišu. Mislim da bi imali i mnogo bolji dinar u tom slučaju, iako ne verujem da bi se mogao zadržati u nekim većim iznosima u kojima je danas prisutan u Srbiji. ''

Aleksandar Stevanović komentariše obećanja Mlađana Dinkića, ministra finansija, da će inflacija ove godine ostati jednocifrena:

''Ne znam zašto bi Dinkić išta govorio o inflaciji. On očigledno ne shvata na kojem mestu se nalazi. On je ministar finansija. Jedan od temelja modernih država je to da su fiskalna i monetarna politika odvojeni. To govori koliko ljudi ozbiljno shvaćaju sadašnjeg guvernera koji je samo lutka, i ništa više od toga. Dinkić jeste najpozvaniji da govori o tome, jer se očigledno najbolje razume u problematiku inflacije. Ove godine teško je očekivati smanjivanje inflacije jer će devizni kurs ubrzano rasti. Kako u Srbiji svi prilagođavaju inflatorna očekivanja kretanju eura, vrlo je teško očekivati da će inflacija biti niža. Ako se krene u neke drastične rezove za očekivati je da će doći do teških poremećaja, što vlast ne bi želela. Glavni izvor inflacije u našoj zemlji je, pored nestručnog vođenja nekih javnih preduzeća koja gomilaju troškove, visok budžetski deficit. Naša vlast u Srbiji se kune da je taj deficit smanjen, ali deficit je samo prikriven time što se neke isplate odlažu i što se gomilaju dugovi prema nekim preduzećima koja ulaze u ugovore sa državom. Najbolje zna Ministarstvo za kapitalne investicije koliko trenutno duguje. Jedna od laži, koju želim da pomenem ovom prilikom, je da je za prošlogodišnju inflaciju bio kriv skok cene nafte na svetskom tržištu. To je jedna notorno netačna stvar. U slučaju Srbije možda je to tačno, ali to nije bila prirodna nepogoda koja se nije mogla izbeći. U naftnoj industriji u Srbiji nisu čuli za postojanje tržišta gde se može upravljati i rizikom promene cena. Zbog toga je sav rizik pao na potrošaće koji su to i platili. Problem je što se budžetski deficit ne otklanja, nego se gura pod tepih i pokušava se sakriti kroz malo mangupskije načine: kasni se sa isplatom, dugovi se gomilaju. To se sada trenutno dešava u Srbiji. Problem ove vlade je što nema viziju šta želi da uradi sutra ili za godinu dana. Bojim se da će sa ovakvom ekonomskom politikom Srbija ući u makroekonomsku nestabilnost.''

Miroslav Prokopijević komentariše Dinkićevu najavu da će inflacija ove godine biti jednocifrena:

''To su oni i prošle godine tvrdili, čak i kada je bila prešla 8,5 odsto. Oni su tvrdili da će biti u granicama 8,5 odsto. To što oni tvrde nema nikakve veze. Prošle godine su pogrešili za 50 posto. Tvrdili su da će biti 8,5, a bila je 13,7. Ove godine kažu da će biti 9,1 odsto, a to znači da će biti negde oko 14, i to minimalno. Ja sam rekao da će donja granica biti 15 odsto, a gornja može da bude oko 21. Čini mi se, kako godina odmiče, da će biti dobro ako se inflacija zadrži u tim okvirima. Dva meseca uzastopno inflacija enormno raste. I statistički podaci govore da nema govora o jednocifrenoj inflaciji.''

I drugi stručnjaci upozoravaju da je inflacija u porastu i da nema nikakve šanse da se zadrži na planiranom nivou za ovu godinu, odnosno da ostane jednocifrena. Oni upozoravaju na negativan trend u poslednja tri meseca.

Vlada ima objašnjenja za to - pre svega rast cena goriva, ali i enormno poskupljenje komunalnih usluga. Međutim, Mlađan Kovačević iz Instituta za međunarodnu politiku i privredu smatra da ovaj negativni trend nagoveštava da ćemo godinu završiti sa visokom inflacijom:

''U decembru je inflacija iznosila 2,4 odsto, a u januaru već 2,7. I u jednom i u drugom mesecu ostvarena je veća inflacija nego na godišnjem nivou u zemljama Evropske unije. To je ogromno visoka stopa rasta. Ako bi tako nastavilo, statistički posmatrano, inflacija bi mogla u ovoj godini da pređe i 30 posto.''

Bivši ministar finansija, Božidar Ðelić, nije baš toliki pesimista - on prognozira da bi inflacija ove godine mogla iznositi između 12 i 15 odsto:

''To što mi se stvarno ne sviđa u radu Ministarstva finansija je to da tvrdoglavo odbija realnost. Prošle godine, i kada je bilo jasno da će inflacija biti dvocifrena, govorili su da će biti jednocifrena.''

Ministar finansija Mlađan Dinkić ostaje pri svojoj tvrdnji da će inflacija u prvoj polovini godine zaista biti nešto veća, ali će zato u drugoj biti nula, ili blizu toga. ''Nema razloga za rast cena'', smatra Dinkić. ''Kurs je stabilan i takav će ostati, a vlada će dozvoliti samo dva poskupljenja. Poskupiće lekovi, ali ne za 20 odsto koliko je traženo, već za osam odsto. Struja će poskupeti, ali ne u aprilu za 14 procenata koliko traži EPS, već tek 1. jula i to za 7 odsto.'':

''Neće više biti povećanja cena komunalnih usluga. Imaćemo samo dva poskupljenja. Poskupljenje lekova vuče stopu od 0,2 posto u inflacionom indeksu. U drugom kvartalu ćemo oboriti inflaciju između 0,3 i 0,5 posto mesečno. Zbog toga ćemo imati jednocifrenu inflaciju do kraja ove godine.''

Strani investitori u Srbiji, koji su juče izdali svoju redovnu Belu knjigu sa primedbama i sugestijama po pitanju vladine ekonomske politike, smatraju da je uvođenje PDV- a (poreza na dodatu vrednost) generalno jako pozitivan potez, ali da je uticao na rast inflacije:

''Inflacija je bila nešto veća od planirane, ali ne zaboravite da se to poklopilo sa uvođenjem PDV-a. Mnogi su uvođenje PDV-a videli kao priliku da povećaju cene. Zbog toga je inflacija bila viša od očekivane. Ako bi smo to odbili, onda bi se zadržala na vrlo razumnom nivou.''

Osim što u oblasti privatizacije nije dovoljno urađeno, inflacija je zaista premašila planirani nivo, priznaju i ministri u vladi. Statistički, kupovna moć u januaru ove godine opala je čak za 20 odsto u odnosu na decembar prošle godine. Dinkić to smatra nerealnim podatkom, pošto su ''mnoga preduzeća pred Novu godinu isplaćivala po jednu i po ili dve plate''. Ima vlada još pokazatelja kako je radila, osim inflacije, kaže Dinkić:

''Smanjen je javni dug. Danas iznosi svega 9,6 milijardi eura, a 31. decembra 2000. godine je bio 14,1 milijardu eura. Ubrzana je reforma bankarskog sistema, pokrenuto je ozbiljno restruktuiranje javnih preduzeća početkom ove godine. Možemo reći da je prošla godina završila sa povećanjem realne kupovne moći za oko deset procenata.''

Slično misli i potpredsednik vlade, Miroljub Labus. On smatra da svaki građanin sam treba da se opredeli da li je prošle godine živeo bolje:

''Mislim da je privreda u boljem stanju, da ima više radnih mesta, da ima više i poljoprivrednih i potrošačkih kredita. Mislim da je budžet stabilan tako da se možete osloniti na državu. Kada država kaže da će nešto platiti, onda će zaista i plati. Da li ljudi žive bolje, to svako za sebe mora da proceni. Znamo da realne plate rastu, znamo da krediti rastu, ali znamo da još uvek ima onih koji su nezaposleni, da ima siromašnih.''

Ekonomista Ljubomir Madžar kaže da inflacija jeste premašila planirani nivo, ali da to još nije alarmantno:

''Toj vladi nije lako. Srbija je najkomplikovanija zemlja na svetu. To je jedan gotovo neupravljiv objekt, to je zemlja bez Ustava, to je zemlja kojoj se ne znaju granice, to je zemlja koja ima grdne probleme sa međunarodnom ekonomskom zajednicom, zemlja u kojoj je teško slediti upustva međunarodne zajednice a da se ne izgubi politička podrška na domaćem terenu. Partije ipak žive od glasača i od izbora.''

Dimitrije Boarov: ''Bez obzira što se zbog uvođenja poreza na dodatu vrednost u Srbiji na početku ove godine očekivala nešto povišena stopa inflacije, juče objavljeni podatak da se ona u prva dva meseca popela na 4,2 odsto, izazvao je neprijatna iznenađenja. Već se čuje da bi nastavljanje ovakvog tempa rasta cena ove godine izazvalo dvocifrenu inflaciju i poremetilo projektovanu makroekonomsku ravnotežu. Nije samo problem u tome što vlada ove godine mora odobriti novo povećanje već prilično zaostalih cena struje i što cena nafte na svetkom tržištu opet raste, što će doneti novi inflacioni poticaj, glavni problem je u tome što sada uvećani tempo inflacije vezuje ruke Narodnoj banci Srbije da pokuša da i preko politike kursa dinara utiče na smanjenje teško podnošljivog spoljno trgovinskog deficita koji je već nekoliko godina glavni uzrok suviše visokog tekućeg deficita platnog bilansa u odnosima sa inostranstvom. Taj platni deficit je, prema proračunu profesora Pavla Petrovića, već duže vremena na nivou između 11 i 13 odsto bruto društvenog proizvoda Srbije, što je dvostruko više od kritične granice. Pošto se u narednom razdoblju očekuje smanjenje spoljnih donacija i kredita sa odgodom početka otplate, naslućuje se buduća kriza likvidnosti Srbije ukoliko se brzo ne smanji relativni nivo platnog deficita. Na jednoj strani je potreba da se prekine sa politikom precenjenog dinara koja je do sada bila glavna kočnica inflacije, a na drugoj strani pri ovakvom tempu inflacije opasno je nekom ubrzanom devalvacijom nacionalne valute poticati izvoz i sputavati uvoz, bez obzira što stručnjaci smatraju da se samo četvrtina, ili najviše trećina, poskupljenja deviza realno preliva u troškovnu inflaciju. Opšte je mišljenje da potrošnja u Srbiji već nekoliko godina za oko 25 odsto nadmašuje proizvodnju. Ta okolnost ubrzanim trošenjem deviznih i privatizacionih prihoda u suštini predstavlja glavni generator inflacije, ali se mišljenja kako obuzdavati veličinu i brzinu, i javne i privatne, potrošnje u jednoj siromašnoj zemlji kakva je Srbija, veoma razlikuju. Dok jedni, kako smo već spomenuli, smatraju da zbog dugoročne industrijske politike treba hrabrije obarati vrednost dinara, drugi smatraju da bi strožija kontrola plata i oštre budžetske restrikcije bili manje opasni jer svako ozbiljnije devalviranje dinara, zbog sećanja na hiperinflaciju, izaziva ekspresnu, identičnu indeksaciju, ne samo cena, već i plata, mimo svake analitike realnog porasta troškova, pa se problem tako ne rešava, već postaje sve veći.''

* * * * *

Inflacija u Crnoj Gori je prošle godine obuzdana, ali po mišljenju stručnjaka, opasnost od njenog ponovnog uvećanja nije eliminisana. Razlozi su višestruki, ali među najznačajnijima se izdvajaju monopolske pozicije velikog broja preduzeća i novac koji će se ove godine sliti u državnu kasu na ime privatizacije nekih od najvećih crnogorskih preduzeća.

Ukoliko se ne preduzmu odgovarajuće mjere, inflacija se ove godine može značajnije povećati, upozorava Božo Mihajlović, profesor Ekonomskog fakulteta u Podgorici koji ocjenjuje da je inflacija u Crnoj Gori nešto viša nego što pokazuju zvanični podaci.

Osnovni problem u Crnoj Gori je što ona predstavlja relativno malo tržište i što se veliki broj preduzeća nalazi u monopolističkoj poziciji, smatra Nikola Fabris, glavni ekonomista crnogorske Centralne banke koji navodi zvaničan podatak da je u prošloj godini inflacija u Crnoj Gori bila 4,3 posto:

''Opasnost postoji od zloupotrebe monopolskog položaja, za šta možemo slobodno tvrditi da se dešavalo i u 2003. i u 2004. godini. Najveću opasnost po inflaciju predstavlja odsustvo adekvatne antimonopolske regulative. U prošloj godini smo deset mjeseci imali nižu stopu inflacije nego što je bila u evropskoj monetarnoj uniji, da bi na kraju porast cijena samo jedne vrste usluga drastično podigao stopu inflacije. S toga je jako teško predvidjeti stopu inflacije za 2005. godinu. Ukoliko ne bude zloupotreba monopolskih položaja, moja je prognoza da ćemo imati stopu inflacije između tri i četiri posto.''

Slobodan Lakić, ekonomski analitičar, naglašava da je do prošle godine Crna Gora imala prilično visok nivo inflacije, a da su odlučujući faktori koji su uticali na njen razvoj bili: ponašanje pojedinih društvenih grupacija velikih preduzeća, monopoli, odluke državnih organa:

''Problem je u tome što, dok je bila inflacija nešto veća, imali smo jako nisku stopu privrednog rasta. Može doći do perioda stagnacije koji će se jako negativno odraziti i koji neće dovesti do rješavanja problema u realnom sektoru ekonomije, pa će inflacija u jednom narednom vremenskom periodu rasti.''

Lakić smatra da se kretnja inflacije ne može sa sigurnošću predvidjeti, ali dodaje da je očito da se vladinom ekonomskom politikom predlažu rješenja koja ne nailaze na odobravanje međunarodnih finansijskih institucija, Svjetske banke i Međunarodnog monetarnog fonda, koji po Lakiću upućuju potpuno ispravne sugestije u vezi utroška sredstava koja će se dobiti privatizacijom velikih preduzeća. Inače, ove institucije su reagovale nakon vladine najave da će se sav novac dobijen prodajom većinskog paketa Telekoma iskoristiti za izgradnju dijela puta od Podgorice do Kolašina koji je od strateškog značaja za bolje povezivanje južnog i sjevernog dijela Crne Gore. Što se tiče novca dobijenog privatizacijom velikih sistema i njegovog uticaja na eventualni rast inflacije, sve zavisi od načina na koji će se taj novac utrošiti, smatra profesor Božo Mihajlović:

''Ako se utroši na infrastrukturne projekte, to ne bi trebalo posebno da diže inflaciju. Nije to tako velika količina novca koja bi mogla da izazove neke veće poremećaje, pod pretpostavkom da bude dovoljna količina robe na tržištu. Od sfere ekonomske politike naravno zavisi kakva će biti inflacija. Za očekivati je da će biti viša nego što je bila prošle godine.''

Glavni ekonomista Centralne banke, Nikola Fabris, upozorava da upotreba novca dobijenog velikim privatizacijama nalaže veliki oprez zbog mogućnosti izazivanja porasta inflacije:

''Privatizacijom Telekoma, Podgoričke banke i možda još nekih preduzeća evidentno je da će se u Crnu Goru sliti veće količine novca. Po svakoj teoretskoj definiciji, veće količine novca u opticaju u odnosu na ponudu mogu voditi u inflaciju. Zbog toga je nužno biti vrlo oprezan pri upotrebi tih sredstava, jer puštanje te količine novca u jednom trenutku na crnogorsko tržište bi nesumnjivo uticalo na rast stope cena jer bi došlo do nesrazmjere.''

Kada se već nešto prodaje, važno je pravilno usmjeriti novac, kaže ekonomski analitičar Slobodan Lakić koji smatra da je jedan od načina upravo stvaranje funkcije kreditora krajnje instance kako bi se u određenim momentima mogli spriječiti neki rizici koji proističu iz bankarskog sistema. Centralna banka nema tu funkciju, pa bi jedan dio sredstava mogao da se opredijeli za tu namjenu, ali u vladi očigledno ne razmišljaju na taj način. S toga mislim da će donijeti pogrešnu odluku, kaže Lakić:

''Ono što se dešava trenutno u Crnoj Gori, a u centru pažnje je privatizacija, dovešće najvjerovatnije do povećanja nezaposlenosti, dovesti će do pogoršanja pozicije u platnom bilansu i sasvim sigurno u toj varijanti dovešće do povećanja inflacije.''
XS
SM
MD
LG