U nastavku suđenja za otmicu i ubistvo 17 sjeverinskih Bošnjaka svedok Ilija Kitić nije mogao da prepozna nikog od optuženih za taj zločin. Kako kaže Šefko Alemerović, zastupnik porodica oštećenih, zaprepašćujuća je činjenica da Kitić čak i svoje dobro delo koje je učinio sada prikriva kako ne bi rekao suštinu ona što se 1992. godine u Sjeverinu.
“Ilija Kitić je spasao jedinog muslimana, dijete Dihića, koji je tada ima 10-12 godina, ali je on danas na jedan vrlo čudan način to porekao rekavši da je on samo rekao da su to deca, misleći na njegovo i na to dijete. A taj mali Dihić je bio u mojoj kući, odmah neposredno posle otmice i svedočio da ga je zapravo Ilija spasio jer ga je kidnaper uhvatio za ruku i krenuto da ga vodi. Ilija mu je rekao: ‘U redu ostavi to dijete, ja garanutujem za njega’. Danas je to sve naravno porekao i izigravao da ništa nije vidio, a bio je na prednjem dijelu autobusa i pored vrata tako da je mogao i vidio je sigurno sve.”
Slična situacija dogodila se i dan ranije kada fotoreporter Milan Timotić nije mogao da se seti sopstvenih fotografija sakrivenih zločina u Sjeverinu. Bivši sudija Božo Prelević kaže da ovako ponašanje svedoka nije neuobičajeno u sudskoj praksi.
“Vrlo često u sudu svedoci da li pod pritiskom, da li iz straha da im se nešto može desiti, da li zbog postojanja nekakvih grupacija koje, da tako kažem, utiču na svedoke, daju iskaze koji bi mogli da relativizuju učinjeno krivično delo tako što se nečega ne sećaju, što nisu sigurni, ali to ne znači da sud neće uzeti njihov prvi iskaz u obzir i na njemu zasnovati odluku.”
Obnovljeno suđenje za zločin u Sjeverinu počelo je 18. januara pošto je Vrhovni sud Srbije u septembru prošlo godine poništio jednu od prvih presuda za ratni zločin izrečenu pred domaćim sudovima. U poništenoj presudi Milan Lukić, Oliver Krsmanović i Dragutin Dragičević osuđeni su septembra 2003. na po 20 godina zatvora, a Đorđe Šević na 15, za ratni zločin nad civilnim stanovništvom, otmicu, mučenje i ubistvo sjeverinskih muslimana oktobra 1992. Milanu Lukiću i Oliveru Krsmanoviću se sudi u odsustvu.
“Ilija Kitić je spasao jedinog muslimana, dijete Dihića, koji je tada ima 10-12 godina, ali je on danas na jedan vrlo čudan način to porekao rekavši da je on samo rekao da su to deca, misleći na njegovo i na to dijete. A taj mali Dihić je bio u mojoj kući, odmah neposredno posle otmice i svedočio da ga je zapravo Ilija spasio jer ga je kidnaper uhvatio za ruku i krenuto da ga vodi. Ilija mu je rekao: ‘U redu ostavi to dijete, ja garanutujem za njega’. Danas je to sve naravno porekao i izigravao da ništa nije vidio, a bio je na prednjem dijelu autobusa i pored vrata tako da je mogao i vidio je sigurno sve.”
Slična situacija dogodila se i dan ranije kada fotoreporter Milan Timotić nije mogao da se seti sopstvenih fotografija sakrivenih zločina u Sjeverinu. Bivši sudija Božo Prelević kaže da ovako ponašanje svedoka nije neuobičajeno u sudskoj praksi.
“Vrlo često u sudu svedoci da li pod pritiskom, da li iz straha da im se nešto može desiti, da li zbog postojanja nekakvih grupacija koje, da tako kažem, utiču na svedoke, daju iskaze koji bi mogli da relativizuju učinjeno krivično delo tako što se nečega ne sećaju, što nisu sigurni, ali to ne znači da sud neće uzeti njihov prvi iskaz u obzir i na njemu zasnovati odluku.”
Obnovljeno suđenje za zločin u Sjeverinu počelo je 18. januara pošto je Vrhovni sud Srbije u septembru prošlo godine poništio jednu od prvih presuda za ratni zločin izrečenu pred domaćim sudovima. U poništenoj presudi Milan Lukić, Oliver Krsmanović i Dragutin Dragičević osuđeni su septembra 2003. na po 20 godina zatvora, a Đorđe Šević na 15, za ratni zločin nad civilnim stanovništvom, otmicu, mučenje i ubistvo sjeverinskih muslimana oktobra 1992. Milanu Lukiću i Oliveru Krsmanoviću se sudi u odsustvu.
