Dostupni linkovi

logo-print

Znatiželja, trend ili bekstvo od stvarnosti?


Ispovest dvadeset četverogodišnjaka Nenada Miladinovića iz Majdanpeka koji je uspeo da se vrati sa životne stranputice.

''Počeo sam od petnaeste godine da se opijam na proslavama. Posle sam se vikendima, s društvom skupljao pred diskontima. Pili smo uglavnom pivo, slušao sam lošu muziku. Nekako je to sve u meni izazivalo neku agresivnost, počeo sam stalno da izlazim u grad, da se opijam. Šta sam radio, to su mogli samo prijatelji da mi pričaju posle.''

Dečak uhvaćen u mrežu života koji je nudila ulica.
''Bio sam dobar sportista. Redovno sam trenirao, radio sam gimnastičke vežbe, plivao sam, dok se jednog dana u meni nije rodila želja da i ja probam takve stvari. Prvo je bila marihuana, a posle sam probao i mnogo gore stvari kao heroin.''
A za porodicu bio je to početka košmara koji će trajati godinama.
''To je bio jedan period pakla, odnosno života u strahu da li će Nenad da dođe u pijanom stanju, da li će početi da lomi po kući. Jednostavno, kad zazvoni telefon u bilo koje doba noći, ja i suprug smo se tresli.''
''Roditelji su mi sve u životu činili, sve su mi u životu pružili, i ljubav, i negu, a ja sam, s takvim ponašanjem, njih doveo do ivice propasti. Mislim da još nisam svestan koliko su oni propatili.''
''Jako mi je teško o tome i da pričam. Pretila je opasnost, ili da nastrada neko, ili da on sam nastrada.''
''Razbijao sam izloge, s ljudima sam se tukao, nasrtao sam, tukao sam se s najboljim prijateljem. Sa rođenim bratom sam mogao da se pobijem i da ga povredim, jer u takvom stanju uopšte nisam znao da se kontrolišem.''
''Na kraju sam dospeo do zatvora. Bio sam u istražnom zatvoru 30 dana, sa 18 godina, tek što sam postao punoletan.''
''Sigurno da su sva ta dešavanja bila udarac za celu porodicu. Zaista sam priželjkivao sve najgore, da nestanem.''
I kada se učinilo da je na samom dnu, nakon sedam godina borbe, došlo je do promene.
''Doveo sam sebe u besvesno pijano stanje da sam napravio težak lom u jednom kafiću. Sutradan su prijatelji svratili kod mene i opisali su me da sam bio skoro zelene boje. Gledao sam u plafon, nisam više imao volje za životom. I onda mi je jedan veliki prijatelj mnogo pomogao, njemu sam zahvalan do kraja života. Svratio je kod mene i rekao mi – ako si raspoložen, danas odmori, a sutra sa mnom hajde do crkve. Ja nisam imao volju, ali me nekako nagovorio. Došli smo u crkvu. Trajala je sveta liturgija, upalio sam sveće, prišao svešteniku da uzmem naforu. On mi je postavio pitanje da li sam kršten. Rekao sam da nisam. Pristao sam i posle svete liturgije odmah sam bio kršten. Sada imam 24 godine. Ima dve godine kako sam se posvetio drugačijem načinu života.''
I oni koji ga poznaju kažu da je uspeo.
''Isti je to Nenad. Onaj prethodni Nenad nije bio lošeg srca, samo nije imao puta. Danas ima put i skroz je drugačiji.''
Paroh majdanpečke crkve:
''Mrtav beše i ožive. To znači da je duhovno bio mrtav. Izgubljen beše i nađe se u ovom svetu.''
''Sada je to sasvim druga situacija, to je sasvim druga osoba, privržena porodici i radi.''
''Ta njegova borba, ne samo naša nego i njegova, urodila je plodom, tako da imamo danas mir u porodici.''
''Sretan sam što sam zaposlen, primam platu i što pomažem svojoj porodici. S takvim životom sam presretan. Imam veru, imam svoju porodicu, posao, tu sam gde i pripadam. Nekako sam sav taj pakao prevazišao.''

* * * * *

RSE: Koliko se mladih vama obratilo za pomoć, a da ne govorimo o terapijama koje su uspešno okončane?

MITRIĆ: U zadnje vrijeme, Centru za mentalno zdravlje u Podgorici, javljaju se mladi ljudi čiji je problem alkoholizam. Deset godina, možda i više, Crna Gora je zaboravila na problem alkoholizma jer smo na velika vrata imali ulazak narkomanije u našu sredinu. Sva energija profesionalaca i društva je bila usmjerena ka tom pravcu. Kulturološki, Crnogorci piju. Svako druženje obavljaju uz alkohol. Piće kod muških osoba ne izaziva podozrenje socijalne sredine. Kod žena je to zabranjeno. One trpe jako veliki pritisak. U zadnje vrijeme u Crnoj Gori je primjetno da oko 10 posto žena konzumira alkoholna pića.

RSE: Da li se to može tumačiti emancipacijom žena, ili socijalnom situacijom koja nije prosparitetna?

MITRIĆ: Mislim da je u pitanju socijalna situacija, kao i druženje koje odvodi mlade ljude po kafićima koji su na svakom ćošku i koji po čitav dan i noć služe alkoholna pića.

RSE: Mladi ljudi koji vas se obraćaju za pomoć dolaze sami ili ih dovode roditelji? Da li očekuju da im pomognete da se izleče, ili da im kažete da njihova situacija nije tako strašna, iako jeste?

MITRIĆ: Ljudi koji nam se obraćaju već imaju oštećenja koja je izazvao alkohol. Uglavnom im je oko 25 godina života. Počeli su rano da konzumiraju alkoholna pića, sa petnaest godina. Obično dolaze sami. Obraćaju nam se i mladi ljudi koji su već zasnovali porodicu i koji već imaju neke svoje, na početku, uspješne firme. Sada već stagniraju i traže pomoć, jer ne ispunjavaju svoje obaveze.

RSE: Da li su tretmani na kraju uspešni, ili se izleče samo privremeno pa se opet vrate na staro?

MITRIĆ: Oko 25 posto njih je poslije liječenja u potpunoj apstinenciji. Ostali su još uvijek u procesu. Mnogi, kod kojih ne uspijemo da postignemo apstinenciju, prelaze na druge opojne supstance kao što je druga.

RSE: Nedavno je u Srbiji sprovedeno istraživanje o vrednosnom opredelenju mladih. Bili ste na čelu dela projekta o rizičnim ponašanjima mlade generacije. Prema tim podacima, 36 odsto mladih opija se barem jedanput mesečno. Može li se govoriti o porastu alkoholizma u Srbiji?

JUGOVIĆ: Mislim da je alkoholizam uvek bio rasprostranjen. U kompleksu naše društvene krize i bujanju kriminala, kao i drugih društvenih devijacija, alkoholizam se još uvek ne doživljava kao problem. Pored toga postoji i velika kulturološka tolerancija prema pijenju i opijanju. Reagovanja na alkoholizam dolaze tek nakon toga što nastanu ozbiljnije posledice. U sklopu našeg projekta smo mladim postavili jedno od pitanja - navedite broj dana u proteklom mesecu tokom kojeg ste popili pet ili više alkoholnih pića za redom u kratkom vremenskom periodu. To kod najvećeg broja ljudi dovodi do stanja pijanstva. Sedamnaest posto devojaka ili žena je imalo iskustvo sa alkoholom, a 55 posto muškaraca. Iznenadilo me da se u našoj sredini prvi kontakt sa alkoholom događa veoma rano, a znamo da rani kontakt povećava rizik alkoholizma u kasnijim godinama života. Mogu vam reći da sam u istraživanju identifikovao jedan broj omladine koji mi je priznao da je imao prvi kontakt sa alkoholom sa devet godina, a neki i ranije.

RSE: Zašto baš alkohol, a ne neki drugi poroci, su deo macho kulture?

JUGOVIĆ: Alkohol je dostupan. On je deo naše tradicije i običaja. Na svim proslavama, rođendanima, žurkama nema druženja bez alkohola. U nekim sredinama mladima koji ne piju govore da nisu dovoljno odrasli, da nisu ušli u svet odraslih. Često je prvi kontakt potaknut kulturološkim razlozima. Svi znamo da je to i početni motiv kod narkomanije. Tu je i znatiželja i pokušaj da se uđe u neki drugi svet, a posebno kada su osećanja loša, kada se živi u jednoj deprimiranoj sredini. Sva tranziciona društva, pa i srpsko-crnogorsko, su rizična društva. U takvim okolnostima uvek je zavisnost bekstvo od društvene realnosti.

* * * * *

''U mehani sjedim, pijem, pijem rujna vina.
A stara se majka brine što joj nema sina.''

Ova sevdalinka, koja se često pjeva u jednoj bijelo poljskoj kafani, dokazuje ljepote poroka, ali i tradiciju opijanja, upravo kod mladih. Kafansko sivilo u Bijelom Polju u posljednje vrijeme, kao i zbog nedostatka novca, najčešće zamjenjuje gradski park u kojem maloljetnici ispijaju piva, najjeftinija, u ambalaži od dva litra. Sevdalinka o tome nije ispjevana.

''Pijem jer nemam posla.''

''Podržavam to. Da imam para sada bih kupio paket od 16 litara.''

Šta si time postigao?

''Da mi bude super.''

Trgovci kod kojih kupuju pivo i djeca, ne raduju se takvom prometu. Ipak, to je postala pojava, primjećuje prodavačica u jednoj trgovini:

''To se dešava u zadnje dvije godine. Ranije to nisam viđala. Mnogo ružno. Donesu pivo koje, naravno, moram da naplatim, i to ono najveće, od dva litra. Nasmijemo im se kada izađu i to je sve.''

U bijelo poljskom Centru bezbjednosti postoji služba za borbu protiv narkotika, ali ne i nadležnost da se bilo šta ozbiljnije preduzme protiv alkoholizma mladih, kaže načelnik te službe, Osman Erović:

''Na žalost, često se dešava da ih vidimo u obližnjim parkovima, u haustorima i iza zgrada, ali nemamo nikakve nadležnosti vezane za konzumiranje alkohola. Druga strana je tu ružnija. Vrlo je mučno vidjet te mlade ljude kako sa velikim bocama alkohola sjede po parkovima i piju.''

Četrdeset godina konobarskog iskustva su Gavra naučile da se gost mora poštovati. Iskusni konobar sada je u nelagodi. Djece u kafanama ranije nije bilo:

''To nije bilo zamislivo, ne zbog propisa. Znalo se ko je mogao da ode u ugostiteljski objekat. Možda je za ovo kriva demokratija.''

Kako se osjećate kada djetetu donosite piće?

''Meni je neprijatno. Umjetnost je piti alkohol.''

U toj umjetnosti sve ravnopravnije su i žene. Naravno, emancipuju se, na žalost, i djevojčice. Može li dama da pije pivo?

''Što da ne.''

''Može.''

Osman Erović:

''Alkohol je usko povezan i sa korištenjem narkotičkih sredstava. Uglavnom ih uzimaju u kombinaciji. Kada ne mogu da dođu do novca kako bi kupili drogu, konzumiraju veće količine alkohola u kombinaciji sa nekim tabletama.''

A djeca kažu…

''Treba da shvatiš da i mi po nekada treba da se opustimo.''

Pomaže li vam alkohol?

''Pomaže.''

Koliko tvojih drugara pije?

''Dva posto je onih što neće da piju namjerno.''

''Bolje je piti, nego se drogirati.''

Sevdalija se ne slaže. On je sklon tradicionalnom gledanju i poručuje roditeljima:

''Pokraj čaše, pokraj flaše, pokraj rujna vina
Tu ćeš naći stara majko svog nesrećnog sina.''

* * * * *

RSE: Da li i vama vaši pacijenti često kažu da piju da bi se opustili?

MITRIĆ: Da. Zna se da alkohol blokira centre za strah u mozgu. Pod uticajem alkohola su nekako smireniji, lakše donose odluke i lakše preduzimaju izvršenje tih odluka. Alkohol, na izvjestan način, tu napetost opusti, a često i strah od svakodnevnice koji je prisutan. To može da bude strah od škole, od socijalne sredine, strah od nemogućnosti ispunjenja nekih želja.

RSE: Govorili ste o mogućnosti postojanja jednog mentaliteta, da ne kažem alkoholne kulture. Kažu da ako u jutro u Crnoj Gori naručite u restoranu kafu bez loze, konobar vam kaže kakva vam je to kafa bez loze. Da li je to još uvek aktualno?

MITRIĆ: Mislim da je to rjeđe zbog finansijskih razloga. Ljudi nemaju mogućnosti da mnogo troše u lokalima. Uglavnom ljudi u godinama naruče kafu i piće. Dešava se da u ranim jutarnjim časovima vidim ljude koji imaju žestoko piće pred sobom. Mala je platežna moć, a želja za alkoholom je velika. Zbog toga često piju pića privatne proizvodnje koja su sumnjivog sastava i kvaliteta.

RSE: Pre nekoliko godina u Nišu je četrdesetero ljudi umrlo zbog toga. Šta mladi najčešće navode kao uzrok i zbog čega sve češće posežu za alkoholom?

JUGOVIĆ: Faktori rizika se veoma često koncentrišu na porodicu. Porodica je u mnogo čemu najveća žrtva alkoholizma. Ono što je najtragičnije, porodica u kojoj ima alkoholizma stvara nove alkoholičare. Ni svako rizično ponašanje neće odvesti u alkoholizam. Bitna je sklonost ka piću. Ta sklonost može da dovede i do bolesne zavisnosti. Moje istraživanje nedvosmisleno pokazuje da mladi koji žive u porodicama gde je bilo čestih problema zbog opijanja roditelja, tri puta češće piju alkohol, nego mladi koji žive u porodicama gde nema alkoholičara. Mladi koji žive u porodicama sa hroničnim porodičnim nasiljem, dva do tri puta više konzumiraju alkohol. Mislim da to nedvosmisleno govori da je porodica temelj.

RSE: Pretpostavljam da ste naišli i na slučajeve alkoholizma mladih koji dolaze iz stabilnih porodica. O čemu se radi u tom slučaju?

JUGOVIĆ: Ima i toga. Na pitanje - da li je neko od vaših roditelja imao česte probleme zbog pića - 20 procenata na ovom uzorku je reklo da im je otac imao čestih zdravstvenih ili psiholoških problema zbog pića. Majka je navedena u 1,7 posto slučajeva, a otac i majka u 2,4 posto. To ne znači da u onim porodicama gde nema problema sa alkoholom ne dolazi do opijanja. Mislim da se trebamo vratiti kulturološkim razlozima, korenima i pritisku socijalne sredine. Tu se radi o zabludama da alkohol stvara sigurnost, samopouzdanje, da razbija nesanicu, da postiče kvalitetnije seksualne odnose, što je jako važno za mlade, da je hranjiv, da zagreva organizam, da je lek. To su sve stavovi koji postoje u javnosti, naročito kod mladih koji nisu izgradili neke životne stilove i navike. Alkohol samo privremeno opušta, samo privremeno umanji stres, ali pri dužem konzumiranju alkohol dovodi do telesnih, radnih, profesionalnih i psihičkih promena.

RSE: Čuju se i vrlo ozbiljni saveti da crno vino koristi ljudima koji imaju srčanih problema, da je dobro za pročišćavanje krvnih sudova, da žestoka pića pomažu ljudima sa slabom cirkulacijom. Koliko se u vašem stručnom okruženju suočavate sa odobravanjem takvog pristupa?

MITRIĆ: Takav pristup ne odobravamo. Žena je naišla na članak u novinama koji kaže da 200 ml crnog vina, ili dve čaše žestokog pića, dnevno potpomažu vaskularni sistem čovjeka. Znamo da ukoliko čovjek svakodnevno uzima piće, vrlo brzo postane alkoholičar i vrlo brzo postane zavisnik.

RSE: Specijalnu vrstu vina Francuzi daju deci da piju.

* * * * *

U kojoj meri siromaštvo i ekonomski status utiču na to da mladi sve češće piju? Slučaj siromašnog Bora i bogate Skandinavije.

Alkoholizam kao potraga za identitetom ili bekstvo od stvarnosti, pogotovo za mlade koji nemaju perspektivu. Bor, nekada jedan od najbogatijih gradova Srbije, sada je jedan od najsiromašnijih.

''Pijem iz dosade, ili zbog poroka, ko zna.''

''To mi je jedina razonoda jer nemam šta drugo da radim. Šta će mladi u kafiću da rade nego da piju.''

''Nema se para za drugo. Alkohol je nekako najjeftiniji. Najlepši je provod kada malo popiješ.''

''Misle da tako mogu da pobegnu od stvarnosti.''

Ti si srednjoškolac. Kakva je po tebi stvarnost?

''Surova i teška. Nema se para. Ne možeš da kupiš ni farmerke. Tri meseca moliš kevu i ćaleta da ti kupe jedan duks. To je neizdržljivo i strašno.''

A kada je džeparac nedovoljan?

''Kada se nema para za kafić, ulica je najbolje rešenje ako hoćete da popijete za male pare.''

''Skupi se grupica i svako da koliko ima. Uđe se u neku prodavnicu i kupi se alkohol. Pije se po školskim dvorištima.''

Kako izgledaju žurke danas?

''Žurke se svode na to da bude prilično pića i zezanja.''

Šta se pije?

''Pivo, rakija.''

Iz Zdravstvenog centra u Boru upozoravaju da više od 30 posto mladih ljudi u dobi između 14 i 26 godina zloupotrebljava alkohol. Ističu i to da je izuzetno opasna činjenica da se alkohol konzumira u kombinaciji sa tabletama, pa je bilo i nekoliko slučajeva da su mlade izvalačili iz kome. Za nove generacije alkohol je jedan od načina da pobegnu od stvarnosti. Oni, samo na osnovu priča roditelja, znaju da su bila i neka bolja vremena.

''Po pričama starih i moga oca, kada je bio u mojim godinama, bilo je bolje. Imao je novca i svega. Imao je i kola.''

''Volim igru, duhovit razgovor, širok smeh,
zvonke glasove i ljude kada sa čašom u ruci
zaborave sivi, spoljni svet i postiču svoj mozak šalom i ludostima.
Ali uz sve to, odlučio sam da popijem tek po koju čašu.'',
poručuje Džek London.

* * * * *

Alkoholizam je veoma rasprostranjen i u bogatim zemljama kao što su skandinavske.

Esa Esterbari, istraživač u švedskom Nacionalnom institutu za zdravlje, kaže da čak 90 odsto mladih ima iskustva sa alkoholom. Od toga se 60 procenata dečaka i 40 odsto devojaka opilo barem jedanput.

ESTERBARI: U Švedskoj je najveći problem pijanstvo mladih, a ne učestalost u konzumiranju alkohola. Naime, ljudi u ovom delu Evrope ne piju često, ali kada to čine uglavnom se napiju jer ne kontrolišu količinu unetog alkohola, čak i mladi ljudi. U Finskoj, na primer, među populacijom od 15 i 16 godina, 15 odsto devojaka je pilo najmanje tri puta u poslednjih mesec dana, kao i 17 procenata dečaka. U Švedskoj je situacija još gora. Dvadeset i dva odsto devojaka i 27 procenata dečaka, iste dobi kao u Finskoj, je konzumiralo alkohol. Najveći broj maloletnika koji piju zabeležen je u Irskoj i Velikoj Britaniji.

RSE: Zanimljivo je da devojčice piju skoro kao i dečaci.

ESTERBARI: Da, u tom periodu je manje-više ista stopa. Međutim, kako odrastaju opada broj žena koje konzumiraju alkohol, jer kada dođu u dvadesete godine sve više razmišljaju o porodici i deci.

RSE: Šta je ključni razlog da mladi masovno piju?

ESTERBARI: Veoma je teško reći šta je ključni razlog. Znamo, na primer, da u Finskoj i Švedskoj ljudi ne piju uz jelo, tako da se brzo napiju. Konzumiraju alkohol u slobodnom vremenu sa ciljem da se napiju.

RSE: Na Balkanu je delimično razumljivo zašto mladi piju, jer nemaju perspektivu, i onda pokušavaju da nađu izlaz u alkoholu. Ali u bogatim zemljama kao što je Švedska to verovatno nije razlog, možda znatiželja ili dokazivanje pred devojkama?

ESTERBARI: Da, znatiželja i oponašanje životnog stila odraslih. Na primer, prema nekim istraživanjima, veći broj konzumenata alkohola je među višim društvenim slojevima. Kada je reč o mladim alkoholičarima oni dolaze iz svih slojeva, što potvrđuje i činjenica da skoro 90 procenata mladih u Finskoj i Švedskoj ima iskustva sa konzumacijom alkohola. Od toga, 60 odsto mladića i 40 procenata devojaka bilo je barem jedanput pijano.

RSE: Na koji način društvo nastoji da se bori protiv ovog problema?

ESTERBARI: U skandinavskim zemljama još uvek su viši porezi na alkoholna pića nego u ostatku Evrope. U Finskoj, u mnogim standardnim prodavnicama, nije mogući kupiti vino i žestoka pića. Tu je naravno i mnoštvo programa koje organizuje država u cilju edukovanja mladih da ne konzumiraju alkohol. Generalno govoreći, bez obzira na ove nepovoljne podatke, broj mladih koji piju opao je tokom devedesetih godina prošlog i početkom ovog veka, između ostalog i zbog visokih taksi na piće kao i veće pažnje koju roditelji posvećuju deci. Kakav će biti trend u budućnosti, teško je reći, jer je zbog ulaska u Evropsku uniju Švedska morala prošle godine da smanji takse na piće.

* * * * *

RSE: Različiti su razlozi što ljudi piju, a piju i u bogatim i u siromašnim zemljama sveta. Kako komentarišete švedsko iskustvo da ljudi piju, ne iz gušta, već što im je cilj da se napiju?

MITRIĆ: Mi u siromašnim zemljama želimo da zaboravimo svakodnevnicu. Oni piju iz obijesti jer traže neki novi izazov u alkoholizmu. Mnogo lakše ga je tražiti u alkoholu nego u nekoj drugoj supstanci. Oni piju da se napiju. I kod nas se sada dešava da ljudi piju da se napiju. Obično uzimaju pivo i miješaju ga sa tabletama da bi što prije dobili efekt pijanstva. Mislim da je glavno zadovoljstvo kod nas da se napijem i da pobjegnem od stvarnosti.

RSE: Više nema gušta?

MITRIĆ: Praktično, više nema gušta.

RSE: U skandinavskim zemljama, mladi piju iz znatiželje i da bi oponašali odrasle, a među odraslim, najveći broj onih koji konzumiraju alkohol je iz viših slojeva.

JUGOVIĆ: Mislim da ova priča jasno pokazuje da imamo različitih tipova opijanja i različitih tipova alkoholičara. U alkohologiji je upravo poznato nordijsko opijanje i nordijski tip alkoholizma. Naš tip alkoholizma spada u mediteranski. Mediteranski tip alkoholizma, generalno, se odlikuje stalnim dolevanjem i netrežnjenjem u više dana. Nordijski tip, koji je prisutan i u Nemačkoj, se odlikuje time da se pije za vikend i da su ljudi konstantno pijani za čitav vikend. Onda se u ponedeljak na poslu pojave relativno sveži. Imamo različitih tipova opijanja i različitih tipova alkoholičara. U tom smislu moraju da postoje i različiti tipovi prevencije i različiti tipovi lečenja alkoholičara.

RSE: Da li kao razlozi prevladavaju ekonomski faktori i odsustvo perspektive, ili znatiželja, društveno dokazivanje, dokazivanje dečaka pred devojčicama? Uzori im mogu biti i uspešni ljudi koji takođe konzumiraju alkohol. Koji razlozi prevladavaju na Balkanu?

JUGOVIĆ: Teško je reći da je jedan uzrok dovoljan. U savremenoj alkohologiji kažu da postoji trijas: čovek i njegova generalna sklonost ka piću, sredina i sam alkohol. Zbog toga se alkoholizam događa u svim zemljama sveta. Sam alkohol je supstanca koja ima sposobnost da izazove sklonost ka alkoholizmu. Svi ti faktori jesu okidači, ali je jako bitan društveni milje u kome se alkoholizam javlja. Jedan širi milje čini našu sredinu rizičnijom da dođe do razvoja alkoholizma. Svi drugi elementi, kao kulturološki, se svakako dodatno nadovezuju na jedan širi milje u kojem danas živimo. Sve to što ste rekli je apsolutno tačno i teško se može precizno statistički izdvojiti šta je i koliki okidač. Danas u savremenoj nauci preovladava faktor rizika a sve navedeno spada u faktore rizika. Što ima više faktora rizika u odnosu na nekog pojedinca, veća je vjerovatnoća da će doći do zavisnosti.

RSE: Kada ste razgovarali sa ispitanicima, pitali ste ih koji su razlozi zbog čega piju. Pretpostavljam da su iskreno odgovarali. Da li su svesni posledica?

JUGOVIĆ: Jedan deo jeste, a drugi nije, upravo zbog kulturoloških zabluda koje postoje o alkoholu. Kada sam ih pitao zašto piju, razlozi su bili: radoznalost, druženje, kao i muški modeli ponašanja. Kada sam vodio studente u Institut za mentalno zdravlje u Beogradu da vide kako alkoholizam izgleda, predstavila im se jedna porodica koja je bila na lečenju. Žena je priznala da je posle dvadeset godina braka shvatila na koji način je ona održavala alkoholičarski, patološki bračni sistem. Kada je počela da se zabavlja sa svojim budućim mužem, nije joj bio zanimljiv muškarac koji ne pije. I deda i otac su bili pravi alkoholičari. Imala je jedan model muškarca i bio joj je poželjan samo onaj muškarac koji pije. Tek posle dvadeset godina braka, kada je taj muškarac ušao u kriminal, kada je došlo do fizičkog nasilja nad njom, shvatili su da treba nešto poduzeti. Dvadeset godina je užasno veliki period i užasno strašne stvari su im se u životu desile.

RSE: Pretpostavljam da ste ispitanike pitali da li su svesni posledica i da li imaju nameru da prestanu?

JUGOVIĆ: Ovo istraživanje je bilo vezano za rizična ponašanja. Jedno od pitanja je bilo - da li ste imali neke posledice u smislu zapostavljanja porodičnih ili radnih obaveza zbog konzumiranja alkohola. Osam posto devojaka i 27 posto mladića je jednom u životu zapostavilo porodične i radne obaveze zbog pijanstva. To je podatak koji sam dobio u ovom istraživanju. U odnosu na strukturu srpske omladine koja je bila zastupljena u ovom istraživanju, mogu vam reći da su podaci vrlo očekivani, da su porodične i druge obaveze najviše zapostavljali nezaposleni, zatim studenti i srednjoškolci, a najmanje zaposleni.

RSE: Zašto žene u poslednje vreme sve češće piju, ili su i nekada pile samo se o tome nije govorilo?

MITRIĆ: To je zbog češćeg izlaženja žena u društvo i veće dostupnosti alkohola. Kod nas se priča da su žene privrženije alkoholu nego muškarci. Češće postaju zavisni od alkohola i teže ih je liječiti. Trijas koji izaziva alkoholizam su ličnost, sa svim svojim slabostima, socijalna sredina i alkohol.

RSE: Da li je i dalje prisutan stereotip da muškarac, kada se napije, izgleda kao muško, a da je veoma ružno videti pijanu ženu?

JUGOVIĆ: Zbog velike tolerancije društva prema pijanstvu kod muškaraca, često se kod njih ne primećuje da su alkoholičari, čak i od strane ljekara. Zbog toga oni dolaze na lečenje u kasnijoj fazi alkoholizma. Žene više pribegavaju piću u zatvorenim prostorima i u kući. Sada mlađi ljudi na žurkama piju jednako, bili muškarci ili žene. Žene ipak više konzumiraju alkohol u kući, dok muškarci piju i van kuće, u kafićima, i šetaju pijani po ulicama. Kulturološka sredina ne vrši toliki pritisak na muškarce i zbog toga se kod njih tek kasnije primete oblici oboljenja od alkohola.

* * * * *

U Hrvatskoj više od 15 posto petnaestogodišnjaka konzumira alkohol. Stručnjaci upozoravaju da društvo, umjesto da sprečava, i dalje njeguje kulturu alkohola.

''Nekada znam popiti pivo.''

Koliko ti je godina?

''U ožujku će mi biti 16.''

Kada si počeo?

''U 8. razredu. Neki su počeli i ranije, u petom razredu.''

''U razredu nas je 36, a sigurno više od pola ih pije.''

Šef Odjela za stacionirano liječenje od alkohola, primarijus Srđan Marušić, u zagrebačkoj bolnici Sestara milosrdnica, potvrđuje da više od 60 posto petnaestogodišnjaka u Hrvatskoj konzumira alkohol:

''To su podaci koji mogu zabrinuti, jer je poznato da od deset petnaestogodišnjaka koji imaju susrete sa intoksikacijom alkohola će barem trojica u kasnijoj fazi života postati ovisnici o alkoholu. Zabrinjava i to da sve češće na bolnička liječenja dolaze mladi ljudi kojima je 24 godine života. Unazad dvadeset godina to nije bio slučaj.''

Iz kojih porodica najčešće dolaze takvi mladi ljudi?

''Nema to nekih posebnih mjerila, to nije uzročno vezano. Pokazuju veću mogućnost ovisnosti o alkoholu oni kod kojih već postoji neko u obitelji koji je ovisnik o alkoholu.''

Kafić u središtu Zagreba. Devetnaest sati uveče. Konobarica Sanja najviše piva odnosi gostima mlađim od dvadeset godina:

''Dečki su uglavnom sa pivom u ruci, a curice vole kokteliće i mješana pića, sladunjave votke miješane sa sokovima.''

''Danas je trend izlaziti vikendom i ubiti se od pića.''

Dečki i cure iz Prve zagrebačke gimnazije:

''Pijem kada se želim osjećati kao da lebdim.''

''Pijem na zabavama i rođendanima. Ne pijem baš osam litara votke da ne znam za sebe, ali tek toliko da sam sretan.''

Da li vaši roditelji znaju da uzimate alkohol?

''Oni znaju da idemo van, ali sigurno ne misle da pijemo sokiće. Znaju da popijemo nešto. Znam da ne smijem doći pijani doma. Kada bih došla doma pijana, ko zna gdje bih završila. Kada me roditelji pitaju šta sam popila, kažem pivo ili dva. Ne lažemo toliko roditelje jer oni znaju da je u ovo vrijeme svima sve dostupno.''

Jedna mama čije kćerke Mirta i Marta imaju tek 9 i 10 godina, zgrožena je gradskim prizorima petkom i subotom:

''Petkom uveče se ide u kafić Mambo. Cure kupuju u dućanu male Pelinkovce i mala alkoholna pića, ne kupuju litru. Ispred dućana ih popiju i tako ljuljajući se odu u Mambo. Njima nije više od četrnaest godina. To rade cure, ne dečki.''

''Ja sam svoje dijete dala na sport. Pet godina trenira hokej na ledu. Bolje je da se bave sportom, nego da im je dosadno. Ne treba ih gurnuti na ulicu da se zabavljaju i traže sebi društvo.''

Svega šest posto Hrvata nikada ne pije, 94 posto su redovni ili povremeni potrošači alkohola. Među njima je 15 posto pravih ovisnika. Osim nedovoljne preventive u kući i školi, za alkoholiziranost nacije doktor Marušić okrivljuje cijelo društvo:

''Ovo društvo podržava opijanje kao način društvenog ponašanja. Nema niti jedne manifestacije zabavnog karaktera gdje nisu prisutne reklame naših poznatih proizvođača piva. To je loše jer se stvara jedan loš identifikacijski model. Društvo te na neki način poziva da konzumiraš alkohol.''

* * * * *

I u Bosni i Hercegovini oko 60 odsto mladih je probalo alkohol, a oko 30 procenata se povremeno opija.

''Mislim da je alkohol previše zastupljen među mladima. Svako maloljetno lice može da nabavi alkohol i da ga kupi bez problema u prodavnici.''

Šta je to što mlade nagoni da piju?

''Znatiželja.''

''Na jedan način da bi se dokazali, a na drugi način možda su to problemi među roditeljima ili u porodici.''

''Ne vjerujem da je alkohol jedna tradicija, već da u alkoholu nalaze neko rješenje.''

Psiholog Srđan Puhalo:

''To je sve tradicija koja je užasno bitna na ovim prostorima. Mladi to vrlo često pokupe iz svoje porodice u kojoj se puši i pije alkohol. Ne može ni jedno slavlje, ni jedno okupljanje ljudi da prođe bez alkohola ili cigareta. Veći si i bolji domaćin ako imaš više rakije.''

Katastrofalna je činjenica da iz dana u dan raste broj mladih koji su prvi put probali alkohol, kaže Arif Smajičić, predsjednik Izvršnog odbora Saveza za borbu protiv alkoholizma Bosne i Hercegovine:

''Mladi ne počinju uzimati alkohol jer je to ugodno. Po pravilu, 95 posto njih izjavi da je prvo iskustvo bilo jako neugodno. Pravilo ponašanja ih navodi na ponovno uzimanje alkohola.''

Da li si ti probao alkohol?

''Kako nisam.''

Kakav je osjećaj kada se pije?

''Fin, ako se ne popije mnogo. Ako se popije puno onda nema osjećaja.''

''Osjećaj nije ništa posebno. Samo se čovjek malo više opusti i uradi neke stvari koje možda ne bi uradio da je u trijeznom stanju.''

Šta je to što se najviše pije?

''Domaće pivo najčešće.''

''Najviše to zavisi od toga koliko imam novca. Mlađi piju pivo. Ženski svijet uglavnom pije vino.''

Roditelji su, smatraju psiholozi, jedna od najbitnijih karika u odrastanju mladih. Oni bi trebali svojim primjerom pokazivati kako se može živjeti i bez alkohola. Radeći anketu, većina roditelja nije ni htjela da priča o alkoholizmu kod mladih, a neke razloge pronalaze u situaciji u našem društvu.

''Škola je izgubila autoritet, fakulteti takođe. U porodici roditelji gube autoritet zbog materijalne strane.''

U bosansko-hercegovačkom Savezu za borbu protiv alkoholizma nastoje mlade uputiti u druge vode kao što je sport i provođenje slobodnog vremena u raznim kulturnim aktivnostima. Mnogo vremena se ulaže i u edukaciju u borbi protiv zavisnosti od alkohola, kaže Arif Smajičić:

''Držim da su škole stub prevencije i mislim da se tome polaže vrlo malo vremena.''

* * * * *

Slična je situacija i na Kosovu. Najveći broj klijentele u prepunim kafićima u glavnom gradu Kosova su mladi ljudi. Tokom današnjeg dana sam obišao nekoliko najfrekventnijih prištinskih kafića i najmnogobrojnija klijentela su bili mladi. Koliko se u prolazu moglo uočiti, vrlo je mali broj onih koji su ispred sebe imali čašu alkoholnog pića. Da li je to prava slika?

''Alkohol se upotrebljava van mere'', kaže dvadesetogodišnja devojka koja misli da se alkoholizmom ništa ne rešava, već da se beži od problema.

''Mnogo se koristi alkohol'', kaže momak od 18 godina. Ističe da se sa alkoholom počinje kao iz šale, da bi kasnije mnogi poklekli i nastavili da piju.

''Alkohol se često naručuje. Kod nas ima dosta mladih iznad 18 godina, ali se alkohol ne konzumira baš mnogo'', kaže vlasnik jednog kafića prepunog mlađarije.

U regionu postoje specijalizirane službe koje se bave bolestima zavisnosti, među koje spada i alkoholizam. Kakva je situacija u Prištini? Na psihijatrijskoj klinici se bave pitanjem zavisnosti. Na ovom pitanju se na organizovan način, stvaranjem posebnog odelenja na toj klinici, jedinoj koja se bavi pitanjem bolesti zavisnosti od narkomanije i alkoholizma, počelo raditi od sredine prošle godine. Personal psihijatrijske klinike od novembra prošle godine je treniran i pripreman od strane američkih stručnjaka u vezi sa bolestima zavisnosti. Po prvi put na Kosovu se upotrebljava lečenje akupunkturom, metodom koja se pokazala veoma uspešnom u oko stotinjak zemalja. Na Kosovu, na žalost, ne postoje statistički podaci o broju zavisnih od alkohola. U povećanju je broj zavisnika, a među njima je značajan broj mladih. Šta je uzrok pojavi alkoholizma, ali i drugih bolesti zavisnosti uopšte, kod mladih posebno? Alkohol je materijal koji otklanja moru i košmar i koristi se uglavnom za privremeni izlazak iz situacija koje izazivaju takav stav. Sadašnja situacija na Kosovu je predisponirana za stanje depresije, na šta utiče nemogućnost zapošljavanja, problemi u porodici i drugo. Prema nekim podacima, koje imaju na psihijatrijskoj klinici, prvo suočavanje sa alkoholizmom, ali i narkomanijom, je na Kosovu u uzrastu između 13 i 14 godina starosti.

* * * * *

RSE: Razni programi prevencije ne daju baš velike rezultate. Imate li utisak da raspadom tradicionalnih sistema vrednosti, u tom kontekstu i porodice, porodica ne igra onu ulogu kontrolora koja može da odigra značajnu ulogu u pomoći onima koji piju?

MITRIĆ: Po svim mjerilima, ono što dovodi do zavisnosti je problem u porodici. Na drugom mjestu su problemi na radnom mjestu, ili u školi, a tek na trećem mjestu su socijalni i profesionalni problemi. Ako uspijemo da povežemo porodice koje imaju sličan problem sa alkoholom, mogu se postići mnogo bolji rezultati u samoj prevenciji. Tu je bitna i edukacija o tome šta alkohol izaziva u organizmu, od simptoma koji su u sferi psihičkog i socijalnog ponašanja, do simptoma koji su u sferi oštećenja tjelesnih organa.

RSE: Znamo da je limitirano reklamiranje cigareta. Alkohol se u priličnoj meri reklamira. Kako mladi reaguju sa stanovišta nekih zabrana? U Americi je zabranjeno točenje alkohola na javnim mestima do 21. godine života.

JUGOVIĆ: To je još samo jedan dokaz globalnog društvenog cinizma. To se odnosi i na pušenje. Po čitavom Beogradu su vrlo provokativne reklame za cigarete, a dole piše - pušenje je štetno po zdravlje. Neka rigidni socijalna kontrola, ili neki model prohibicije, koji su jedan od poznatih modela prevencije, nisu se pokazali najuspešnijim ni na globalnom ni na mikro planu. Čuvena prohibicija u Americi dvadesetih godina prošlog veka je rodila i mafiju. Prohibicija je bila poznata i u Finskoj od 1912. do 1920. godine. Danas u svetu postoji dosta proklamatora nekih modela prohibicije, naročito u arapskim zemljama, ali se pokazala kao nedelotvorna. Drugi model prevencije, koji se češće sreće, je model delimične prohibicije koji ima za cilj da se smanji dostupnost alkoholnih pića. On se ostvaruje putem odstranjivanja alkohola iz kantina i preduzeća, određivanje vremena za točenje alkohola, zabrane prodaje alkohola u nekim prodavnicama, ili zabrane točenja do 21 godine života. Mislim da to jeste jedan dovoljan model, ali da nije adekvatan. Za mlade je mnogo bitnije primeniti neke druge modele prevencije koje bi smo možda nazvali modelima tretmana obraćanja i modelima informisanja i edukacije, koji je naročito bitan. Mislim da model edukacije može da ima više nivoa. Na primer, u školama, pri nekim predmetima koji se dotiču alkohola, a to može biti biologija, hemija ili književnost, nastavnici mogu vrlo lako da provuku problem alkoholizma i da kažu o svim njegovim štetnim i negativnim posledicama. Moramo da budemo i realni. Pijenje je ipak deo našeg svakodnevnog života i bila bi utopija kada bi smo rekli da će alkohol nestati. Mnogo je važno da se na mlade prenese nešto što bi se zvalo vodič za odgovorno pijenje. To znači da mlade treba naučiti da vode računa o tome koliko čega su popili, kako da piju, na koji način da piju, da je potrebno pri tome da jedu hranu sa dosta proteina, da ne voze u pijanom stanju, da nikad ne piju sami, da kada prave žurke alkohol ne treba da bude centar njihovog druženja i aktivnosti.

RSE: Dakle, legalni aspekti i edukacija. Koliko društveno otuđenje stvara vakum u kome je prilično plodno tlo za širenje alkoholizma? Da li je alkoholizam refleksija nekih dubljih društvenih poremećaja?

MITRIĆ: Mislim da alkoholizam jeste refleksija nekih dubljih poremećaja. To je otuđenje ljudi jedan od drugoga. Čovjek smanjuje socijalno funkcionisanje i postaje asocijalan radi opterećenja na radnom mjestu, radi odgovornosti, radi trke za zaradom. U bogatim zemljama ih nazivamo vikend alkoholičari. Oni počinju da piju u petak uveče, nastavljaju u subotu, a nedjeljom se trijezne i spremaju kako bi u ponedjeljak bili sposobni za rad i normalno finkcionisanje.

RSE: Može se zaključiti iz vašeg iskustva da neko ko pije u subotu i nedelju može u ponedeljak biti psiho-fizički spreman za rad?

MITRIĆ: Obično se napiju u petak večer, u subotu se još malo dolivaju, a u nedjelju se trijezne. Tuširaju se hladnom vodom i uzimaju dovoljne količine sokova. U tome su već istrenirani. Na Zapadu, ljudi kada krenu u kafanu znaju da će se napiti i ne voze svoje vozilo, nego pozovu taksi. To kod nas nije slučaj. Na Zapadu to rade i mladi i stariji ljudi. Oni koji to ne rade često izazivaju saobraćajne nesreće.

* * * * *

Zoran Stanković, šef Dnevne bolnice za porodičnu terapiju i alkoholizam u Institutu za mentalno zdravlje je i član Komisije za prevenciju zloupotrebe psiho-aktivnih supstanci.

''Sve više je dece koja se javljaju za pomoć. Vrlo često mi sa našeg dečijeg odelenja dobijemo pacijente kod kojih se utvrdi da postoji zloupotreba ili zavisnost od psiho-aktivnih supstanci.''

Koji uzrast je u pitanju?

''Reč je o deci od 12 i 13 godina do kasne adolescencije.''

Iz kojeg miljea potiču ta deca?

''Pošto u Srbiji gotovo da i nema srednje klase, možemo reći da je većina njih iz osiromašene srednje klase.''

Da li su više zastupljeni dečaci ili devojčice?

''Mislim da je odnos muško ženski sličan kao i kod odraslih, a to je 1:4. Kod dece je odnos 1:5, a to znači na pet dečaka dođe jedna devojčica.''

Da li takva deca potiču iz porodica u kojima ima problema sa alkoholizmom? Da li su im roditelji takođe zavisnici?

''Nije pravilo, ali vrlo često porodice u kojima postoji alkoholizam, bilo majke ili oca, produkuju alkoholizam i kod dece. To je neko trans-generacijsko nasleđe. Ne možemo da govorimo o genetskom nasleđu, ali možemo da govorimo o nasleđu modela ponašanja.''

Koji su njihovi motivi zbog kojih su se odali alkoholu?

''Mladi obično neće da traže pomoć sami. Oni nemaju potrebu za tim i najveći broj njih smatra da nije zavisan i da mnogo veću frku prave njihovi roditelji nego što oni zaista imaju ideju da bi trebali da se leče. Dolazak je obično iniciran roditeljskim nagovaranjem da odu na lečenje. Još nisam video adolescenta koji je došao i rekao - doktore ja sam zavisan. Da li mogu da se lečim? Pozvaću i moje roditelje da dođu.''

Da li postoji neka strategija na nivou države? U decembru je formirana neka komisija u vladi koja je počela sa radom u januaru.

''Član sam te dotične komisije. To je Nacionalna komisija za alkohol i droge. Tu komisiju imaju gotovo sve države u okruženju. Cilj dotične komisije je da se napravi neka nacionalna strategija, neki akcioni plan za rešavanje problema koje izazivaju droga i alkohol, ne samo kod mladih, nego generalno na nivou države. Sledeći sastanak je 15. marta kada krećemo sa celom tom pričom.''

* * * * *

Prema poslednjim istraživanjima, uz oštećenja mozga i drugih organa, dečaci koji piju rizikuju da im se kada odrastu testisi smanje za polovinu, kaže Daglas Metjus (Douglas Matthews), profesor Univerziteta u Memfisu u SAD-u, koji je bio na čelu jednog od ovih projekata.

METJUS: Alkoholizam među mladima u SAD-u je u priličnoj meri rasprostranjen. Prema nedavnom vladinom istraživanju, oko 12 procenata mladih od 12 do 17 godina starosti, napije se barem jedanput mesečno, iako je u SAD-u zakonom zabranjeno da osobe mlađe od 21 godinu piju alkohol na javnim mestima.

RSE: Šta je glavni razlog da mladi piju? Znatiželja, okruženje u kojem odrastaju, uključujući i oca koji je pijanac?

METJUS: Definitivno je veća šansa da se dete iz porodice u kojoj otac pije takođe odluči da konzumira alkohol. U tom smislu, što ranije počnu da piju jasno je da je mnogo veća šansa da kasnije postanu alkoholičari. Dovoljno je za početak u tom ranom dobu da probaju samo čašu vina pa da kasnije postanu zavisni. Mnogi piju i iz znatiželje. U SAD se često alkohol konzumira u kombinaciji sa drugim supstancama, pre svega drogom.

RSE: Da li je alkoholizam među mladima u porastu, u poređenju sa prethodnim periodom?

METJUS: Ta stopa je manje-viša ista, što je sa jedne strane dobro. Međutim, imajući u vidu mnoge programe u školama u cilju odvraćanja mladih od pića, činjenica da se ne smanjuje broj alkoholičara govori da pomenuti napori nisu uspešni. Postoji zakonsko ograničenje, ali ako ga neko prekrši nisu predviđene visoke kazne, tako da je i to jedan od razloga što se ne smanjuje broj konzumenata.

RSE: Na koji način bi vi pokušali da ubedite mlade koji piju da je u njihovom interesu da to više ne čine?

METJUS: Rekao bih im kakve sve dugoročne posledice može da ima alkoholizam po njihov organizam, pre svega po mozak, na primer na sposobnosti pamćenja, rasuđivanja, učenja i mogućnosti da budu produktivan deo društva. Nedavno smo radili istraživanje koje pokazuje da mladići koji konzumiraju alkohol rizikuju da im se smanje testisi za 50 odsto, a time i sposobnost reprodukcije. Naravno, tu su i oštećenja jetre.

RSE: Da li će u budućnosti mladi biti manje zainteresovani za alkohol i okrenuti se ''modernijim porocima'', kao što je droga?

METJUS: Ako uspemo da obrazujemo mlade, kao i roditelje, da budu mnogo aktivniji i prisutniji u svakodnevnom životu svoje dece, postoje dobre šanse da se umanji njihova sklonost ka alkoholizmu. U suprotnom, preti opasnost da broj alkoholičara i korisnika droge među mladima i dalje raste. Moramo mnogo toga da promenimo u našem životnom stilu, u našoj kulturi kako bi smo sprečili negativne konsekvence. Ne samo kao stručnjak, već kao i otac maloletnog deteta, preporučio bih svima da itekako budu svesni toga.

* * * * *

RSE: Da li će trend u budućnosti onih koji koriste alkohol opadati, ako ništa drugo, ono zbog modernijih poroka? Šta sve konkretno društvo može da učini u Srbiji u menjanju srži društvenog funkcionisanja i društvenih vrednosti?

JUGOVIĆ: Mislim da ovo što je rekao profesor iz SAD-a jeste suština. Potrebno je da dođe do promene sistema vrednosti, a naročito treba poraditi na porodici, jer zapažanja vaših saradnika iz okruženja i kolege iz SAD-a su upravo fokusirana na porodicu. Haotično porodično okruženje je značajan rizičan faktor, možda i ključni faktor za nastajanje alkoholizma. Kada me pitate o mojoj projekciji, mislim da neće. Ovo je siromašna sredina. Droge su skupe, a alkohol je dostupniji i jeftiniji. Pravi se i privatno. Srbija ima veoma dugu tradiciju u privatnoj proizvodnji alkohola, iako su rakija i kazan reči turskog porekla. Mislim da materijalna situacija većine mladih im ne dozvoljava da tako lako dođu do droga. Alkohola ima u kućama, pravi se privatno i za očekivati je da društvo to stanje neće još dosta dugo prevazići. Suviše smo izbačeni iz normalnih društvenih tokova. Ovo što smo doživeli u poslednjih petnaest godina možemo možda najbolje nazvati društvenom kataklizmom i to vidimo na svakom koraku. Sve institucije su prilično rastrojene. Mali sam pesimista u pogledu da će doći do nekih nabolje promena u životu mladih. Dobro je da se prave neka koordinaciona tela, ali mislim da ono što nama fali u prevenciji poremećaja ponašanja je sistemski rad. Sve to je neki program koji podrži neka nevladina organizacija na kratak period. Mi danas u školama nemamo ono što imaju u SAD-u, ovde još uvek ne postoji svest o tome da je mnogo jeftinije ulagati u prevenciju nego u lečenje. U SAD-u su jasno izračunali da je tri do četiri puta jeftinije ulagati u prevenciju nego u lečenje narkomana. Znamo da se samo tri do deset posto narkomana objektivno izleči.

RSE: Šta vi kažete vašim pacijentima, na koji način pokušavate da ih upozorite na opasnost od alkohola?

MITRIĆ: Prvo pokušavam da utvrdim uzrok alkoholizma, a onda pokušavam da promijenim ponašanje. Pri konzumaciji alkohola vrlo brzo dolazi do promjene karaktera. Samom promjenom karaktera kod mladih ljudi dolazi do asocijalnog ponašanja, i u trijeznom i u pijanom stanju, samo što je veći stepen izraženosti u pijanom stanju. Samo pojačavanje polne želje, a smanjenje potencije, izaziva promenu ponašanja.

RSE: Da li će činjenica koju su istražili u SAD-u, da se kod onih koji piju testisi smanje za pola, macho muškarce sa Balkana pokolebati kada je reč o alkoholu?

MITRIĆ: To sam sada čuo prvi put. Možda ću tu činjenicu iskoristiti u svome radu. Možda i mi možemo raditi neko takvo istraživanje. Znamo da alkohol izaziva razne poremećaje u tjelesnom zdravlju, ali prvi put čujem da izaziva atrofiju testisa. Time možemo nekome da pojasnimo zašto se kod njega smanjuje moć potencije.

RSE: Hoće li se stopa alkoholizmu smanjivati u korist modernijih poroka, ili će društvo, a i sami pojedinci, biti sve svesniji kakve sve rizike alkoholizam nosi sa sobom?

MITRIĆ: Kod nas je primarna cijena. Sintetičke droge su jeftinije, dostupne i lako prenosive. Vrlo često mladi ljudi konzumiraju alkohol i tablete zajedno.

RSE: Loza i rakija prepečenica nisu mnogo skupe.

MITRIĆ: Nisu. Mislim da će kombinacija alkohola i sintetičkih droga biti u porastu, što će biti katastrofalno za mlade ljude ukoliko to ne uspijemo spriječiti prevencijom. Mora postojati sistemska prevencija. To sam predlagao prije dvadeset godina i to predlažem i sada, makar to radili volonterski po školama. Dok smo bili mlađi ljekari, povremeno smo to i radili. Mora biti stalna prevencija i edukacija mladih ljudi da ne bi posezali za alkoholom i drogom.
XS
SM
MD
LG