Dostupni linkovi

logo-print

Ekonomski centar sveta se pomera ka istoku


Najveća pretnja globalizaciji preti zapravo sa bogatog Zapada zbog rastuće ponude jeftine radne snage i proizvoda iz zemalja u razvoju, kaže za Radio Slobodna Evropa Harold Džejms (Harold James), profesor prinstonskog Univerziteta i jedan od autora studije "Skiciranje globalne budućnosti do 2020." koju su sponzorisali američki Nacionalni obaveštajni savet i CIA. Prema ovom dokumentu, Kina će izbiti na drugo mesto po ekonomskoj snazi. Najveća opasnost svetu preti od nuklearnog konflikta. Profesor Džejms se ne slaže sa zaključkom iz studije da Bosna i Hercegovina, Srbija i Crna Gora i Albanija neće ni 2020. godine biti članice Evropske Unije. međutim, on smatra da je promena balkanskih granica u suprotnosti sa evropskim integracionaim procesima. Po njegovom mišljenju, Crna Gora i Kosovo ne moraju da prethodno postanu nezavisne države da bi kasnije ušle u Evropsku Uniju.

RSE: U mnoštvu knjiga o globalizaciji se navodi da je kroz istoriju bilo nekoliko slučajeva ubrzane svetske integracije koji su na kraju završili neuspehom, štaviše sa veoma negativnim konsekvencama. Pominjete primer pre i nakon Prvog svetskog rata, ranije slučajeve Starog rimskog carstva, procese tokom Srednjeg veka. Dakle, prethodni procesi globalizacije završavali su po definiciji u ratovima. Da li se sličan scenario može ponovo desiti, da na primer neravnomerna raspodela bogatstva izazove nezadovoljstvo i populističke reakcije širom sveta, pre svega u nerazvijenom delu.

DŽEJMS: Mislim da će najverovatnije veći problem biti nejednaka raspodela bogatstva koja će izazivati negativne efekte u bogatim zemljama a ne u siromašnim. Sve siromašne zemlje žele da se pridruže svetu bogatih, u tom kontekstu i svetu globalizacije što je pre moguće. To istovremeno predstavlja opasnost po životni standard u industrijskim zemljama, i u SAD i u Evropskoj Uniji. U prošlosti najveća opasnost da izgube posao pretila je neobrazovanim radnicima. Sada ta opasnost preti i takozvanim "belim kragnama", odnosno visoko obrazovanim licima jer kompanije sa Zapada premeštaju svoje poslove na tržišta koja se ubrzano šire u zemljama u razvoju sa visokom stopom pismenosti kao što je u jugoistočnoj Aziji, što može biti od dalekosežnog značaja za razvijene zemlje.

RSE: U kojoj formi će se ispoljiti te negativne pojave i nezadovoljstvo. Pominjete da, na primer srednja klasa u Americi, koja je veoma moćna, može biti itekako pogođena i zbog toga će se usprotiviti daljoj globalizaciji.

DŽEJMS: Ona će tražiti ograničenje trgovine. Sve je veći pritisak u SAD za uvođenjem trgovinskog protekcionizma, zatim na ograničenje ulaska u zemlju migranata iz celog sveta. Sa tim pitanjem se suočava i Evropska Unija. Srednja klasa u Americi može reagovati i protiv omogućavanja strancima da studiraju u zemlji, ističući da bi prednost trebalo da imaju američki studenti.

RSE: U političkoj teoriji je definisano da autoritatni režim predstavlja opasnost po koncept otvorenog i demokratskog društva. Sada ima mislilaca koji tvrde da otvoreno društvo, koje uključuje i proces globalizacije, može izazvati razne vrste autoritarnih odgovora, nacionalizam, uključujući i terorizam.

DŽEJMS: To je tačno, teroristi koriste neke pogodnosti stvorene procesom globalizacije, a oni zapravo žele da podmetnu klipove u točkove. Istovremeno, i strah od terorizma može da uspori proces globalizacije. Nedavno je veliki publicitet dat pitanju dolaska kontejnera u američke luke. Mnogi se boje da teroristi mogu iskoristiti ove kontejnere za napade. Međutim, pošto se u tim kontejnerima nalazi razna roba, ako ograničimo njen transport, automatski ćemo usporiti slobodnu trgovinu i globalizaciju.

RSE: U dokumentu "Skiciranje globalne budućnosti" predviđa se da će Kina i Indija igrati izuzetno važnu ulogu na globalnoj sceni. Tako će društveni proizvod Kine nadmašiti sve zapadne zemlje osim SAD i po svim kriterijumima biće druga po snazi u svetu. Kako će se to odraziti na globalni odnos snaga. Da li će globalizacija poprimiti sve više nezapadnih karakteristika.

DŽEJMS: Ekonomski centar sveta se pomera ka Istoku. Kineska ekonomija će nastaviti ubrzani rast. Mislim da će to istovremeno usloviti zahteve u samoj zemlji za političkim promenama.

RSE: Kako će se jačanje Kine odraziti na svetsku scenu.

DŽEJMS: U ovom trenutku ne izgleda da kinesko vođstvo želi da promeni mnogo toga u postojećem međunarodnom poretku. Ono nastoji da se uključi u aktuelne tokove, kao što su Svetska trgovinska organizacija i ostale međunarodne institucije, da postane članica G 7, tako da kratkoročno ne treba očekivati velike promene. Na duže staze, moguć je drugačiji pristup Kine kako bude rasla njena snaga.

RSE: Da li će Kina i ostale regionalne sile, koje svakim danom jačaju kao što je Brazil, pokušati da stvore neku vrstu saveza u cilju uspostavljanja protivteže moći SAD.

DŽEJMS: Brazil je već veoma aktivan u tom smislu kada je reč o trgovini, zatim uslugama. Mislim da će se, kako se tržište bude širilo, Brazil i Kina sve više udruživati u zahtevu da globalizacija ne bude jednostrana, kao što je to slučaj u poslednjih nekoliko godina.

RSE: Da li ćemo biti svedoci saradnje među ključnim svetskim akterima ili će njihovi odnosi biti zategnuti.

DŽEJMS: Mislim da je u interesu velikih zemalja, pre svega Kine, Indije i Brazila da slede utvrđena pravila igre u okviru postojećeg sistema i onda da postepeno potenciraju njegovu modifikaciju a ne da insistiraju na radikalnim promenama. Po meni Indija i Kina više liče na sile status quoa nego na zemlje koje će se tražiti promenu postojećeg svetskog poretka.

RSE: Koja vrsta konflikta predstavlja najveću opasnost po svet u budućnosti. Socijalni nemiri zbog nejednake raspodele bogatstva, ili verski i etnički sukobi.

DŽEJMS: Mislim da je jedno sa drugim povezano. Osećanje nepravde, zatim da je nešto u suprotnosti sa prirodnim zakonom podstiče verske konflikte u društvu. Ljudi traže objašnjenje i teže da stvore drugačiji svet. Zbog toga je verski pogled na svet postao tako i uticajan.

RSE: U ovoj studiji navodi se oko 10-tak mogućih tačaka verskih sukoba u svetu, od Azije, Bliskog istoka, uključujući i Bosnu. U kojoj meri je moguće da se ponove konflikti koji su besneli 90-tih godina na Balkanu, potom u Avganistanu i Iraku.

DŽEJMS: Ako hoćemo da budemo optimisti, onda treba reći da sada ima manje sukoba nego u 90-tim godinama prošlog veka. Naša društva su sve prosperitetnija sa velikom mogućnošću da se izađe iz tog kruga nasilja. Biće naravno kriznih područja i u budućnosti, ali manje nego što ih sada ima ili ih je bilo tokom 90-tih godina.

RSE: Govoreći o periodu od narednih 15 godina, da li ste optimista da će ekonomski i politički razvoj omogućiti prosperitetniju budućnost ili preti opasnost od iznenadnog nepovoljnog razvoja događaja. Da li će svet 2020. biti bolji nego današnji.

DŽEJMS: Postoje dobre šanse da bude bolji. Ali treba imati na umu i da nisu mali rizici, mislim pre svega od nuklearnog sukoba. To može stvoriti takve okolnosti u kojima će biti ključno pitanje bezbednosti i onda bi proces globalizacije bio u priličnoj meri zaustavljen. Smatram da je mogući nuklearni konflikt. U tom smislu kako se suočiti sa nuklearnom pretnjom biće jedna od najvećih neizvesnosti.

RSE: Kakve su perspektive Evrope. Da li će sve starija populacija i samim tim umanjeni radni potencijal limitirati stari kontinent u nastojanju da demonstrira svoju snagu na međunarodnoj sceni.

DŽEJMS: To nije samo evropski već i problem Japana. Sa problemom starenja stanovništva suočiće se za 20-30 godina i Kina zbog politike ograničavanja rađanja na samo jedno dete. U Evropi se to odražava na dodatna budžetska i fiskalna opterećenja i ključno pitanje je kako će Evropa uspeti da održi postojeći nivo socijalnih davanja.

RSE: Kakvu budućnost mogu da očekuju balkanske zemlje. Prema ovoj studiji 2020. godine Bosna i Hercegovina, Srbija i Crna Gora i Albanija neće biti članice Evropske Unije. Da li to znači da se predviđa da će i za 15 godina Balkan biti evropsko bure baruta.

DŽEJMS: Ja se ne slažem sa ocenom koju ste izneli. Mislim da će u narednih 20 godina sve zemlje koje ste pomenuli biti članice Evropske Unije. Širenje Evropske Unije je ključni deo stabilizacija politike, odnosno prilika u samoj Evropi. Evropa ne može sebi da dozvoli da bude okružena buretom baruta. Istovremeno "bure baruta" ne želi da ostane bure baruta.

RSE: Međutim, pred sobom imam mapu na 60 strani ove studije na kojoj su Bosna i Hercegovina, Srbija i Crna Gora i Albanija označene belom bojom, tačnije da nisu članice Evropske Unije.

DŽEJMS: Znam šta piše u izveštaju ali se ne slažem sa tim stavom. Mislim da ta slika izgleda optimističnije. Veoma je važno za budućnost Evrope u celini a ne samo pomenutih balkanskih zemalja da se nastavi proces širenja Evropske Unije. U tom smislu očekujem da i Ukrajina postane članica.

RSE: Dakle, smatrate da će sve balkanske zemlje, uključujući BiH, Srbiju i Crnu Goru i Albaniju, biti članice Evropske Unije do 2020.

DŽEJMS: Apsolutno. Ilustrovaću jednim primerom zašto smatram da će se to dogoditi. U slučaju nestabilnosti u bilo kojoj od ovih zemalja doći će do egzodusa stanovništva u Evropsku Uniju. Prisetite se velikog finansijskog kolapsa u Albaniji tokom 90-tih, kada je veliki broj Albanaca otišao u Italiju. Italija je morala da pomogne u stabilizaciji finansijskog sistema Albanije da bi zaustavila masovan ulazak albanskog stanovništva na svoju teritoriju. S druge strane, omogućavajući stabilnost Evropa može kontrolisati kretanje stanovništva ka svojoj teritoriji.

RSE: Da li će Evropska Unija čekati da ove tri zemlje ispune sve kriterijume za članstvo, ili će Brisel zbog straha od iznenadne krize nastojati da ih primi u svoje okrilje da bi sprečio nepredviđen razvoj događaja.

DŽEJMS: Mislim da će tako postupiti. Sećate se kada su Španija i Portugalija postale članice Evropske Ekonomske Zajednice, prethodnice Evropske Unije. Nije bilo prevelikog vremenskog razmaka između njihovog prijema i nasilja koje ih je pre toga potresalo. U Portugaliji je izbila revolucija, u Španiji je transfer vlasti bio prilično haotičan. Slična situacija je bila i u Grčkoj.

RSE: Da li će Srbija i Crna Gora ući zajednički u Evropsku Uniju ili kao dve nezavisne države.

DŽEJMS: Teško je to reći. Smatram da Evropska Unija može ponuditi okvir za članstvo državama koje uvažavaju visoki stepen autonomije svojih delova. Na primer, Škotska je sve autonomnija u okviru Ujedinjenog Kraljevstva. Sličan je i slučaj Baskije i Katalonije koje uživaju sve veću samostalnost unutar Španije, kao deo procesa integracije u Evropsku Uniju. Postojanje velike podržavne organizacije unutar određene zemlje je sasvim moguće i u stvari se podstiče i produbljuje članstvom u Evropskoj Uniji. Ne smatram da Crna Gora treba da se otcepi da bi se pridružila Evropskoj Uniji.

RSE: Da li će Evropska Unija prihvatiti nezavisnost Crne Gore ili će insistirati da zajedno sa Srbijom postane članica.

DŽEJMS: Teško je prognozirati. Međutim, mnogi preferiraju veće državne celine a ne njihov raspad. No, u kom pravcu će ići politika Crne Gore na to Brisel ne može uticati.

RSE: Kakve su šanse da se Kosovo pridruži Evropskoj Uniji, kao nezavisno ili zajedno sa Srbijom.

DŽEJMS: Odgovoriću na sličan način kao i na pitanje o Crnoj Gori. Smatram da će Evropska Unija ponuditi okvir koji će podrazumevati stabilnost, sređenu ekonomiju, vladavinu zakona. U takvim okolnostima lakše je ostvariti visoku autonomiju i nije neophodan raspad određene teritorijalne jedinice.

RSE: To je razmuljivo. Međutim, na Balkanu mnogi smatraju da to što vi govorite je u redu na teoretskom nivou, ali oni žele da znaju šta je njihova teritorija na kojoj su suvereni a onda mogu sarađivati sa susedima.

DŽEJMS: Da, znam da je to veoma snažan zahtev. Međutim, treba da imate na umu da su i Škotlanđani razmišljali na sličan način ili stanovnici Katalonije koji nisu želeli da se njima upravlja iz Madrida i mnogo im je lakše da funkcionišu u zajedničkom evropskom okviru. Građani Katalonije sada se ne osećaju kao delovi političkog sistema kojim upravlja Madrid tako što ih potčinjava. Zato smatram da će društvo u Srbiji ili na Kosovu takođe uvideti da je u njihovom sopstvenom interesu da konačno zaustave beskrajnu nestabilnost, kriminal, nasilje, da je otvaranje granica i stvaranje šansi za ekonomski razvoj način da se ostvari politička stabilnost.
  • 16x9 Image

    Dragan Štavljanin

    Dragan Štavljanin radi za RSE od 1994. Magistrirao je na problemu balkanizacije (Prag/London), doktorirao na fenomenu “informacione mećave“ – višak informacija/manjak smisla (Beograd). Autor je knjiga „Hladni mir: Kavkaz i Kosovo“ i „’Balkanizacija’ Interneta i smrt novinara“.

XS
SM
MD
LG