Dostupni linkovi

logo-print

“Treće rešenje” za Kosovo


Glavne poruke ministarskog sastanka u Briselu za Beograd su veoma važne. One potvrđuju teritorijalni intergritet Srbije i Crne Gore kao i da ne dolazi u obzir promena granica, izjavio je za Radio Slobodna Evropa pomoćnik ministra inostranih poslova Ognjen Pribićević. Po njegovom mišljenju najvažnije je u ovom momentu da Beograd postane deo procesa iznalaženja rešenja za Kosovo.

“Što se tiče strategije mislim da se ona uobličava. To podrazumeva pre svega stav da nema promena granica i da se radi intenzivno na primeni decentralizacije i zaštite manjina. Znači, to su neke stvari o kojima u poslednje vreme govore i predsednik Tadić i premijer Koštunica i ministar Drašković. Tako da se negde tu zapravo već i nalazi ta naša strategija vezana za Kosovo i mislim da je ključno da budemo deo tog procesa jer bi najgore bilo da budemo isključeni ili sami sebe da isključimo iz tog procesa.”

Vlada Srbije s pažnjom analizira zaključak ministara inostranih poslova o Kosovu, jer i mi želimo da rešenje problema bude u funkciji evropskih integracija, kaže vicepremijer Miroljub Labus.

“Želeli bi da Vlada Republike Srbije bude aktivan partner u svim budućim pregovorima i u rešavanju definitivno, i pitanje standarda, i pitanje statusa i želimo sasvim sigurno da ovo pitanje rešimo u okviru opšteg približavanja naše države Evropskoj uniji.”

Predsednik skupštinskog Odbora za Kosovo i Metohiju Dušan Proroković komentariše stav ministarskog zaključka da se južna pokrajina ne može više vratiti u status koji je imala do NATO intervencije 1999, kao činjenicu koju je u saglasnosti sa svim realnim opcijama.

“Na ovaj način Brisel, mislim da je rekao da želi da razgovara o jednoj suštinskoj i širokoj autonomiji za Kosovu u okviru Srbije i državne zajednice Srbije i Crne Gore što i jeste bio stav Srbije, i ono što je još bitnije jeste da je rečeno da ta suštinska autonomija u kojoj se bude razgovaralo mora biti na tragu Rezolucije 1244. U ovom poslu, u ovoj stvari, mislim da će Brisel imati velikog partnera u Beogradu jer se naši stavovi posle dužeg vremena itekako podudaraju.”

U očima predsednika Koordinacionog centra za Kosovo i Metohiju Nebojše Čovića, ministarsko saopštenje predstavlja veliku šansu koja mora biti iskorišćena.

“U ambijentu koji je išao po inerciji i maltene nas sve doveo do toga da imate izbor ili će biti nezavisno, ili će biti nasilje. E to je juče u saopštenju EU sklonjeno. Ono se nalazi u okvirima pristupa koji je i sa naše strane podržan, to je normalizacija života na prostoru Kosova i Metohije, povratak ljudi na prostoru Kosova i Metohije, naravno izgradnja institucija u pokrajini i harmonizacija svih onih akata, zakona u smislu evropskih intergaracionih procesa ali dvostruka harmonizacija. Harmonizacija vezana za prostore Srbije a onda i harmonizacija vezana za evropske intergracije. Jednom rečju, mislim, da sada sa strane možemo da ostavimo priče vezane za tvrde granice, tvrde podele itd, već da na čitav taj proces gledamo u smislu jedinstvenog prostora koji treba da uđe u Evropsku uniju.”

Jedan od lidera kosovskih Srba Oliver Ivanović smatra da i zaključak ministara inostranih poslova zemalja Evropske unije nagoveštava da će se već ove godine razgovarati o konačnom statusu Kosova.

“Poslednji samit ministara inostranih poslova članica Evropske unije ukazao je na to da će se standradi kao tema još dugo vrteti u političkim krugovima. Međutim, pitanje otvaranja konačnog statusa je po meni definitivno rešeno i eventualno pomeranje do kraja godine bi moglo da se dogodi ukoliko bi se Haški tribunal jasno izjasnio vezano za optužnicu premijera Haradinaja. Ako do te optužnice ne dođe u skorije vreme onda mislim da juni ili juli mesec započeti razgovori o konačnom statusu.”

Postizanje standarda u položaju svih grupacija je neophodno ali oni ne smeju biti sredstvo za postizanje priča o konačnom statusu, poručuje Oliver Ivanović.

“Naprotiv, oni su jedan opšti zahtev da se poboljšaju uslovi života svih koji dole žive posebno Srba jer su Srbi dole ugrožena etnička zajednica.”

Stav ministara inostranih poslova Evropske unije, poruka je i albanskoj i srpskoj strani da moraju da odustanu od makstimalističkih zahteva, od nezavisnosti s jedne i autonomije s druge strane. Dušan Janjić:

“U suštini treba tražiti neko treće rešenje. Evropska unija bi najviše volela kad bi to treće rešenje bilo proces pregovaranja o budućem statusu unutar evropske perspektive. Oni će ga zvati standardi i status. Beograd može da ga zove i UN protektorat, a Albanici će ga verovatno zvati uslovna nezavisnost.”
XS
SM
MD
LG