Pored obezbedjivanja sredstava i donacija za ostvarivanje medjunarodnih zahteva prema Kosovu strategija ce imati i svoj uticaj na unutrasnje razvojne tokove, kaze glasnogovornik premijera Arben Qirezi.
“Ova strategija zahteva administrativne reforme, ali neki njeni delovi se odnose na konkretne planove, recimo za poljoprivredu, obrazovanje, gde imamo razvojnu strategiju, ali u nekim sektorima razvojna strategija nedostaje, tako da na Kosovu postoji dobar osnov za izradu ove strategije”, kaze Qirezi.
Sa druge strane prof. isa Mustafa, podpredsednik instituta za razvojna istrazivanja RIINVEST iz Pristine kaze da ce takva strategija omoguciti Kosovu da konkurise i ucestvuje u koriscenju sredstava evropskih financijskih institucija, dobijanje opstih razvojnih fondova ili razvojnih fondove za posebne sektore. Vlada, prema prof. Mustafa treba da pozuri sa izradom ovog razvojnog plana, jer ce u protivnom, prema njegovim ocenama, Kosovo izgubiti trku da konkurise uporedo sa drugim zemljama.
“Rec je o jednom konkretnom planu ekonomskog razvoja na osnovu kriterijuma EU, koji bi omogucio Kosovu da konkurise i ucestvuje u koriscenju sredstava evropskih financijskih institucija i u fondove razvoja koji koriste druge zemlje i u kojima mi nismo mogli da imamo pristupa do sada, jer nismo imali konkretan razvojni plan. Ako to ne uradimo, onda cemo simbolicno izgubiti voz kojim cemo stici tamo gde su ostali i na taj nacin ce se jos vise produbiti razlike u razvoju, koje su i tako velike”, kaze prof. Mustafa.
Oko utvrdjivanja konkretnih oblasti na kojima ce se oslanjati dugorocni ekonomski razvoj prof. Mustafa se angazuje da tokom ove godine vlada izradi sektorska istrazivanja kako bi videla koje oblasti imaju uporedne prednosti sa regionom, sa kojima ce se Kosovo naci u istoj konkurenciji.
“Posto cemo mi sada prakticno biti u konkurenciji sa okruzenjem neophodno je da izradimo istrazivanja na terenu, u svim oblastima i da se na osnovu toga opredelimo kojim cemo oblastima dati prednosti”, kaze prof. Mustafa.
Sa druge strane, prema glasnogovorniku vlade, Kosovo ima osnovu na kojoj ce se izraditi razvojna strategija, imajuci u vidu da odredjene oblasti vec imaju planove razvoja.
“Kosovska strategija ce se raditi prema kosovskom kontekstu kao i stadardima koje Evropa utvrdjuje zemljama kandidatima, kako bi smo 2007. godine bili spremni da povucemo sto vece razvojne fondove od Evropske unije”, kaze Qirezi.
Izrada razvojne strategije je pokusana dva puta i u toku mandata prve vlade, u prvom slucaju jedan predlog strategije je ponudilo ministarstvo za trgovinu i industriju i u drugom slucaju kabinet premijera je u saradnji sa domacim i inostranim insitutima pokusao, bezuspesno, da izradi strategiju ekonomskog razvoja Kosova.
Sadasnja ce vlada, kako se predvidja, rad na ovoj strategiji okoncati za godinu i po do dve godine.
“Ova strategija zahteva administrativne reforme, ali neki njeni delovi se odnose na konkretne planove, recimo za poljoprivredu, obrazovanje, gde imamo razvojnu strategiju, ali u nekim sektorima razvojna strategija nedostaje, tako da na Kosovu postoji dobar osnov za izradu ove strategije”, kaze Qirezi.
Sa druge strane prof. isa Mustafa, podpredsednik instituta za razvojna istrazivanja RIINVEST iz Pristine kaze da ce takva strategija omoguciti Kosovu da konkurise i ucestvuje u koriscenju sredstava evropskih financijskih institucija, dobijanje opstih razvojnih fondova ili razvojnih fondove za posebne sektore. Vlada, prema prof. Mustafa treba da pozuri sa izradom ovog razvojnog plana, jer ce u protivnom, prema njegovim ocenama, Kosovo izgubiti trku da konkurise uporedo sa drugim zemljama.
“Rec je o jednom konkretnom planu ekonomskog razvoja na osnovu kriterijuma EU, koji bi omogucio Kosovu da konkurise i ucestvuje u koriscenju sredstava evropskih financijskih institucija i u fondove razvoja koji koriste druge zemlje i u kojima mi nismo mogli da imamo pristupa do sada, jer nismo imali konkretan razvojni plan. Ako to ne uradimo, onda cemo simbolicno izgubiti voz kojim cemo stici tamo gde su ostali i na taj nacin ce se jos vise produbiti razlike u razvoju, koje su i tako velike”, kaze prof. Mustafa.
Oko utvrdjivanja konkretnih oblasti na kojima ce se oslanjati dugorocni ekonomski razvoj prof. Mustafa se angazuje da tokom ove godine vlada izradi sektorska istrazivanja kako bi videla koje oblasti imaju uporedne prednosti sa regionom, sa kojima ce se Kosovo naci u istoj konkurenciji.
“Posto cemo mi sada prakticno biti u konkurenciji sa okruzenjem neophodno je da izradimo istrazivanja na terenu, u svim oblastima i da se na osnovu toga opredelimo kojim cemo oblastima dati prednosti”, kaze prof. Mustafa.
Sa druge strane, prema glasnogovorniku vlade, Kosovo ima osnovu na kojoj ce se izraditi razvojna strategija, imajuci u vidu da odredjene oblasti vec imaju planove razvoja.
“Kosovska strategija ce se raditi prema kosovskom kontekstu kao i stadardima koje Evropa utvrdjuje zemljama kandidatima, kako bi smo 2007. godine bili spremni da povucemo sto vece razvojne fondove od Evropske unije”, kaze Qirezi.
Izrada razvojne strategije je pokusana dva puta i u toku mandata prve vlade, u prvom slucaju jedan predlog strategije je ponudilo ministarstvo za trgovinu i industriju i u drugom slucaju kabinet premijera je u saradnji sa domacim i inostranim insitutima pokusao, bezuspesno, da izradi strategiju ekonomskog razvoja Kosova.
Sadasnja ce vlada, kako se predvidja, rad na ovoj strategiji okoncati za godinu i po do dve godine.
