Dostupni linkovi

logo-print

Zakonski regulisati zaštitu porodica nestalih


Dok porodice ciji su clanovi ubijeni tokom konflikta 1999. godine, kao i invalidi rata primaju simbolicnu mesecnu pomoc, hiljade clanova porodica nestalih lica na Kosovu ne dobijaju nikakvu finansijsku podrsku, kao ni institucionalnu ili zakonsku zastitu. Prema recima predsednika Udruzenja porodica nestalih i ubijenih Albanaca, Seremeta Ademija (Sheremet), zbog teskih materijalnih uslova neke porodice su prinudjene da svoje najblize proglase mrtvim, iako njihova smrt nije zvanicno potvrdjena od strane nadleznih organa:

“Ima slucaja da su porodice nestalih primorane da iz materijalnih razloga dodju u situaciju da nestalo lice proglase mrtvim u nadleznom sudu”, kaze Ademi, dodajuci da do sada institucije nisu uspele da ovu kategoriju stanovnistva zastite institucionalnim putem:

“Trenutno na Kosovu ne postoji nijedan zakon ili uredba kosovskih institucija, a ni UNMIKa, kojim bi se porodicama garantovala pravna zastita ili razlicite beficije, u vidu materijalne ili neke druge pomoci”, kaze Ademi.

Pored albanskih, i porodice nestalih Srba su takodje zbog teske materijalne situacije primorane da svoje nestale proglase mrtvima. Predsednik Udruzenja porodica nestalih i ubijenih Srba, Simo Spasic, kaze da, osim materijalne pomoci Koordinacionog centra, porodice ne dobijaju nikakvu podrsku:

“Sa pravnog aspekta da bi porodice kidnapovanih i ubijenih mogle da ostvare neka gradjanska prava, nismo imali podrske ni institucija na Kosovu a ni institucija u Srbiji. Nazalost mnoge nase majke su teska srca morale da svoje dete, cija se sudbina i dalje ne zna, proglase mrtvim da bi ostvarile neka svoja gradjanska prava, kao recimo prenos nekog vozila ili oko dokumentacije”.

Oba udruzenja nestalih, i Albanaca i Srba, zahtevaju da se zakonski regulise pitanje podrske i zastite clanova porodica nestalih osoba. Ademi kaze da je predlog zakona udruzenja koje on predstavlja najbolje resenje:

“Porodice koje ne znaju nista o svojim najblizima treba da dobiju uverenje od strane nadleznih organa, te da se za tri do pet godina nestala osoba proglasi mrtvom. Ideja je da se ne iniciraju sudske procedure o tom pitanju a i da se tim aktom regulisu pitanja kao sto je nasledje”, kaze Ademi.

“Udruzenje nestalih Srba je pre mesec dana predalo vladi Kosova na razmatranje projekat o zastiti porodica nestalih Srba”, kaze Simo Spasic:

“Mi iz Udruzenja smo se obratili vladi i premijeru Kosova, gde smo odradili jedan izuzetno dobar projekat oko socijalne karte porodica ciji su clanovi kidnapovani i ubijeni i ocekujemo da dobijemo pozitivan odgovor, da i te institucije na Kosovu konacno pomognu i srpskim porodicama i srpskim udruzenjima. Posto se te institucije bore da dokazu da su za multietnicko Kosovo, mi ocekujemo da se taj projekat podrzi”.

Nuhi Ismajlji (Ismajli), zvanicnik Ministarstva za rad i socijalno staranje u kosovskoj vladi, kaze da ce se pitanje porodica nestalih lica regulisati zakonom o poginulim borcima i invalidima rata, cija je izrada u toku:

“Ovaj predlog zakona je prosao prvo citanje u parlamentu i u skupstinskim odborima, gde ce se precizirati sve kategroije koje je potrebno obuhvatiti, tako da ce sigurno biti obuhvacene i porodice koje imaju nestala lica”, kaze Nuhi.

Eksperti kazu da je zakon o zastiti porodica nestalih lica, koji regulise kako materijalnu pomoc tako i pristup nepokretnoj imovini u vlasnistvu nestalih lica, neophodan Kosovu gde se kao nestalo vodi oko 3,200 osoba.
XS
SM
MD
LG