Dostupni linkovi

logo-print

Većina sanja o odlasku iz zemlje


U takvim okolnostima u Srbiji društveni akteri ne mogu profilišu strategije koje bi pospešile društvene promene, već bivaju pretežno preusmereni na svakodnevicu preživljavanja. Ovako glasi jedan od zaključaka istraživanja sprovodenog u godini ubistva premijera i vanrednih parlametarnih izbora koji su na vlast doveli koolacionu vladu Vojislava Koštunice. Analitičari se slažu u oceni da su oni procesi koji su teško probuđeni 2000. godine, 2003. ušli u fazu ponovne stagnacije. Saradnik instituta Marija Babović u tome vidi jasnu odgovornost aktuelne političke elite:

“Politička elita ima najveću moć da kreira institucionalne sistemske promene i da insistira na njihovom sprovođenju i rešava probleme u vezi sa provođenjem u stvarnost određenih institucionalnih rešenja. Upravo i smena političke elita od 2003. godine i u 2004. pokazala da je i u tom periodu došlo do pogoršanja. Naša neka ranija istraživanja pokazuju da u periodu od 2000. do 2002. došlo do nekih bitnih poboljšanja. Nažalost, kao da su se neki procesi vratili u nazad.”

Skoncentrisana na svakodnevnicu bez uverenja da su suštinske promene ostvarive, srpska javnost ostaje podložna za manipulacije različitih nereformskih ili kvazi reformskih političkih opcija s obzirom na to u kom pravcu treba očekivati da će se srpsko društvo razvijati. Profesor Silvanao Bolčić:

“Verovatno, da se stvari neće menjati onako brzo kako nam ponekad nam se čini a mi očito idemo gotovo iz svakog izbornog perioda u naredni period po jednoj liniji koja pred izbore i zbog samih izbornih kampanja podižu očekivanja pa onda ubrzo posle završenih izbora ta pozitivna očekivanja padaju. Ja milsim da zasad još uvek nisu veliki izgledi da će se stvoriti jedna snažnija socijalna koalicija koja bi mogla da dovede do bržih promena u ovoj zemlji. U Srbiji u ovom trenutku još uvek prevagu imaju oni čija je vrednosna matrica označena tradicionalizmom”.

Istraživanje je pokazalo i da je očigledno da srpska javnost ima visok stepen razumevanja za suštinske procese u transformaciji društva kao što je privatizacija. Potpun otpor ovom procesu, najuočljiviji je, navodi profesor Vera Vratuša Žunić, u odnosu prema privatizaciji velikih sisitema kakva je Elektrodistribucija:

“Mislim da je to značajno da se kaže s obzirom da smo svesni da upravo se sprema privatizacija Elektrodistribucije i da je zakon i neki trendovi u suprotnosti sa apsolutno većinskim stanovništom. Ne samo da je dosta visok procenat potpuno protiv, nego ima dosta onih koji smatraju da treba samo delimična privatizacija da postiji.”

Istaraživanje je, takođe, pokazalo da među običnim ljudima dominira raspoloženje odlaganja i to u rešavnju svih životnih problema, od završetka školovanja preko zaposlenja, pa do sklapanja brakova. Većinom građanji čekaju bitniju promenu uslova da bi preduzeli krupne životne odluke. Pošto se stvari sporo menjaju, većina sanja o odlasku iz zemlje i to važi kako za gradsku tako i za seosku populaciju. Istraživač Dušan Mojić:

“Pokazalo se da više od polovine i jednih i drugih namerava da napusti zemlju na duže vreme, znači, verovatno trajno. Tu su neki različiti momenti ali u suštini je nemogućnost da se ostvari ona minimalna egzistencija. I jedni i drugi iz različitih uglova ne vide perspektivu i nameravaju da napuste ovu zemlju.”

Gonjeni istim razmišljanjima mladi beže i od sklapanja brakova, što je pokazalo istraživanja Mirjane Bobić:

“Većina njih je kao razloge navela nemanje stambenog prostora ili očekivanja da im oko stambenog prostora pomognu roditelji. Znači, oni koji su privremeno iznajmili stan i tamo negde gledaju u pravcu svojih roditelja odnosno porodice.”
XS
SM
MD
LG