Dostupni linkovi

logo-print

Destabilizacija nije u interesu sandžačkih Bošnjaka


Crnogorski premijer Milo Đukanović već desetak godina radi na projektu stvaranja nezavisne međunarodno priznate države, dok se Beograd takvoj ideji snažno protivi od vremena Miloševića do sadašnjeg premijera Koštunice. U Sandžaku je aktuelno pitanje da li će opstati državna zajednica. Direktov novopazarske Medrese Melvud Dudić očekuje da će državna zajednica opstati. Može li Sandžak posati krizno područje, pitamo efendiju Dudića:

“Stav Islamske zajednice je sasvim jasan. Da li će jednog dana doći do krizne situacije ili neće, od muslimana najmanje zavisi. Ja ipak posmatram sa aspekta Islamske zajednice i mislim kako god ko zapravo nosi u svom srcu, tako će možda i biti. Zamislite muslimana, odnosno Bošnjake u Sandžaku, kada je u pitanju vjera, dakle pripadaju veri islama i kada je u pitanju nacija pripadaju istoj naciji i kada je u pitanju kultura pripadaju istoj kulturi. U najmanju ruku zavisi od muslimana, odnosno Bošnjaka, hoće li ovo biti krizno žarište ili neće. Mi sigurno, Islamska zajednica i siguran sam i Bošnjaci, ne žele da Sanažak jednoga dana bude krizno žarište.”

Predsednik bošnjačke Nacionalnog vjeća u Srbiji i Crnoj Gore Sulejman Ugljanin smatra da po pitanju osamostaljenja Crne Gore treba čuti i glas i mišljenje Bošnjaka:

“Znači i Bošnjaci će imati pravo na tom referendumu da kažu svoje mišljenje. Što se tiče razdvajanje Srbije i Crne Gore, pitanje je da li se ide u smislu decentralizacije ove države ili stvaranje novih krutih država sa čeličnim granicama. Ukoliko se ide u smislu decentralizacije postojaće država, dobićemo svi, jer inače, budućnost je Evropa bez granica, Evropa regija. Ako ide u tom smislu svi ćemo dobiti.”

Ministar za nacionalne manjine i lider Sandžačke demokratske partije Rasim Ljajić rekao je da je trenutno političko raspoloženje u srbijanskom i crnogorskom delu Sandžaka dijametaralno različito:

“Bošnjaci u Srbiji, odnosno u srbijanskom delu Sandžaka, opredeljeni su za opstanak zajedničke države, jer time i najveći broj Bošnjaka ostaje u istoj državi, a s druge strane opredeljenje Bošnjaka u Crnoj Gori je potpuno različito i više od 90 odsto Bošnjaka je opredeljeno za Crnu Goru kao samostalnu državu. Bošnjaci u Crnoj Gori su više okrenuti Podgorici nego Novom Pazaru kao privrednom, kulturnom i političkom centru centru Sandžaka. U svakom slučaju, na referendumu koji će se verovatno održati februara naredne godine će se iskazati političko raspoloženje u Crnoj Gori, možda i u Srbiji i Bošnjacima ne preostaje ništa drugo nego da poštuju političku volju ma kakva ona da bude. Za nas je najbitnije da postoji slobodan protok ljudi, roba i kapitala. Ja mislim da bi interes bošnjačke zajednice da pre opstane državna zajednica, ali ukoliko građani na referendumu odluče drugačije ne preostaje ništa drugo nego da tu političku volju u potpunosti prihvatimo. Nikakva destabilizacija nije u interesu prije svega Bošnjaka, a ni regiona u celini.

Opštinska rukovodstva u crnogorskim gradovima sa većinskim bošnjačkim stanovništvom najčešće slede linije vladajuće Demokratske partije socijalista Mila Đukanovića i ne vide poseban problem u vezi sa samostalnom Crnom Gorom. Predsednik Skupštine opštine Bijelo Polje Tarzan Milošević misli da se neće ništa značajno promeniti u slučaju podele Srbije i Crne Gore.

“Mislim da i opštine i republike i Srbija i Crna Gora streme Evropskoj uniji i da jednoga dana granica nema, neće biti ne između opština, nego i između republika. Najbolji je primer kada čoveka ide iz Francuske u Njemačku, zemlje koje su najviše ratovale pa kad treba da ode iz Frankfura u Strazbur vidi da više nema granica i nema nikakvih problema.”
XS
SM
MD
LG