“Decentralizacija treba da ima podrsku u vezi sa postulatom priblizavanja javnih sluzbi gradjaninu, mesnoj zajednici, kao i reorganizacije admnistracije, ali i pravosudja u cilju nudjenja neposrednih javnih servisa gradjanima. Treba reci da decentralizaciji kao principu i mehanizmu politickog sistema i pravnog poretka, da kao delu struktura drzavnog aparata, koji sustinski na Kosovu ne postoji”, kaze prof. Smaka i dodaje kako osnov za izradu i sprovodjenje decentralizacije treba da budu dokumenti Saveta Evrope. Medjutim, taj proces nikako ne treba da bude u funkciji enklavizacije i podele Kosova po nacionalnoj pripadnosti, kaze Smaka.
“Ali nikako ne u funkciji enklavizacije ili favorizovane decentralizacije odredjenih regiona”.
On smatra da su principi Saveta Evrope oko decentralizcije prihvatljivi, medjutim,m,edjutim, prema njegovom misljenju imajuci u vidu sadasnje politicke postulate i izbor sredina u kojima bi se pocelo sa pilot projektima postoji strah da bi se time dobila jedna asimetricna decentralizacija, koja prema prof. Smaka nikako ne odgovara Kosovu.
Osvrcuci se na razlicite, vrlo cesto suprostavljene stavove vlade i opozicije oko procesa decentralziacije prof. Smaka istice
“Svakako najbolje bi resenje bilo da se uporedo sa prenosenjem ovlascenja na lokalne, opstinske organe obezbedi i donosenje pravnih akata koji bi utvrdili osnovu ovog procesa i koji bi se primenjivali na celoj teritoriji Kosova.
U daljim aktivnostima na procesu reforme lokalne vlasti treba imati u vidu i mogucnosti budzeta Kosova da pokrije troskove tog procesa, kaze Sejdi Osmani, naucni sardnik u Institutu za razvojna istrazivanja”Riinvest” u Pristini.
“Ova je process neophodan za Kosovo, ali treba da imamo u vidu u prvom redu njegovu cenu, tako da se nova teritorijalna organizacije krece u okvirima koji se mogu pokriti od strane financijskih kapaciteta Kosova”, kaze Sejdiu.
Iako u Riinvestu nemaju tacne podatke o ceni kostanje ovog projekta, odnosno o tome koliko bi reforma lokalne uprave i nova teritorijalna organizacija Kosova kao rezultta te reforme kostala ipaka smatraju:
“Ako mi zelimo reformu lokalne uprave i zelimo da gradjanima pruzimo kvalitetne javne sluzbe treba da prihvatimo rizik za nova opterecenja u budzetu Kosova ali i licnom budzetu svakog gradjanina”, kaze Osmani.
Decentralizacija u prvom redu treba da je orijentisana prema gradjaninu kao pojedincu, nikako nekoj odredjenoj nacionalnoj zajednici. Medjutim, prvi pilot projekti o kojima se govori takvu poziciju ne zastupaju, kaze prof. Smaka.
“Ako se decentralizacija u prvom redu radi zarad gradjana, zasto onda da se definisu regioni na etnickim osnovama. Sem Junika, nastanjenog Albancima koji je izabran radi balansa, ostali predlozi novih pilot opstina koji se spominju su organizovani na nacionalnoj osnovi, kao sto je primer Gracanice u opstini Pristina, Partesa, u opstini Gnjilane, nastanjenih uglavnom Srbima ili Mamuse u opstini Prizren, gde uglavnom zive Turci. Sve to vodi ka daljoj enklavizaciji po nacionalnoj osnovi”, kaze prof. Smaka insistirajuci na opredelenju da gradjanin, nezavisno od nacionalne pripadnsoti mora biti glavna odrednica procesa decentralizacije.
“Ali nikako ne u funkciji enklavizacije ili favorizovane decentralizacije odredjenih regiona”.
On smatra da su principi Saveta Evrope oko decentralizcije prihvatljivi, medjutim,m,edjutim, prema njegovom misljenju imajuci u vidu sadasnje politicke postulate i izbor sredina u kojima bi se pocelo sa pilot projektima postoji strah da bi se time dobila jedna asimetricna decentralizacija, koja prema prof. Smaka nikako ne odgovara Kosovu.
Osvrcuci se na razlicite, vrlo cesto suprostavljene stavove vlade i opozicije oko procesa decentralziacije prof. Smaka istice
“Svakako najbolje bi resenje bilo da se uporedo sa prenosenjem ovlascenja na lokalne, opstinske organe obezbedi i donosenje pravnih akata koji bi utvrdili osnovu ovog procesa i koji bi se primenjivali na celoj teritoriji Kosova.
U daljim aktivnostima na procesu reforme lokalne vlasti treba imati u vidu i mogucnosti budzeta Kosova da pokrije troskove tog procesa, kaze Sejdi Osmani, naucni sardnik u Institutu za razvojna istrazivanja”Riinvest” u Pristini.
“Ova je process neophodan za Kosovo, ali treba da imamo u vidu u prvom redu njegovu cenu, tako da se nova teritorijalna organizacije krece u okvirima koji se mogu pokriti od strane financijskih kapaciteta Kosova”, kaze Sejdiu.
Iako u Riinvestu nemaju tacne podatke o ceni kostanje ovog projekta, odnosno o tome koliko bi reforma lokalne uprave i nova teritorijalna organizacija Kosova kao rezultta te reforme kostala ipaka smatraju:
“Ako mi zelimo reformu lokalne uprave i zelimo da gradjanima pruzimo kvalitetne javne sluzbe treba da prihvatimo rizik za nova opterecenja u budzetu Kosova ali i licnom budzetu svakog gradjanina”, kaze Osmani.
Decentralizacija u prvom redu treba da je orijentisana prema gradjaninu kao pojedincu, nikako nekoj odredjenoj nacionalnoj zajednici. Medjutim, prvi pilot projekti o kojima se govori takvu poziciju ne zastupaju, kaze prof. Smaka.
“Ako se decentralizacija u prvom redu radi zarad gradjana, zasto onda da se definisu regioni na etnickim osnovama. Sem Junika, nastanjenog Albancima koji je izabran radi balansa, ostali predlozi novih pilot opstina koji se spominju su organizovani na nacionalnoj osnovi, kao sto je primer Gracanice u opstini Pristina, Partesa, u opstini Gnjilane, nastanjenih uglavnom Srbima ili Mamuse u opstini Prizren, gde uglavnom zive Turci. Sve to vodi ka daljoj enklavizaciji po nacionalnoj osnovi”, kaze prof. Smaka insistirajuci na opredelenju da gradjanin, nezavisno od nacionalne pripadnsoti mora biti glavna odrednica procesa decentralizacije.
