Dostupni linkovi

logo-print

Zapadne diplomate znale za pripremanje atentata na Đinđića


Nekadašnji sekretar Biroa za komunikacije Vlade Srbije Vladimir Popović ustvrdio je u nastavku svog svedočenja da su organizatori ubistva bivšeg premijera Zorana Đinđićaa bili bliski sadašnjem predsedniku republičke vlade Vojislavu Koštunici.

“Nemam nikakvu dilemu da je Vojislav Koštunica bio politički kišobran te grupe, da su krugovi, delovi, frakcije Vojske, Akadmije, tajkuna Miloševićevih, ratnih zločinaca, okruženje Ratka Mladića, Radovana Karadžića, Lukića, ostalih koji se kriju tu po Srbiji ili po Republici Srpskoj, patriotskih snaga Republike Srpske, i onih koji su zajedno sa njima ostvarili bogatstvo i žele to bogatstvo da sačuvaju, bili uključeni na ovaj ili onaj način.”

Dugogodišnji saradnik Zorana Đinđića Vladimir Popović otvoreno je izrazio sumnju da su grupi koja je organizovala atentat na nekadašnjeg premijera pomagale i pojedine strane obaveštajne službe.

“Mene je pozvao na ručak ambasador jedne velike zapadnoevroske države i onda me pitao o tome šta znam da se priprema atentat na Zorana Đinđića. Da je u to umešana Vojska, ali ne Vojska da je umešana tako što je umešana zvanično. On je rekao: Mi zapadne diplomate dobijamo neke informacije i to više nije samo ono šum, da Rusi i ruska obaveštajna služba, a opet kad kažem ruska obaveštajna služba ne mislim na zvaničnu nego na neke delove ruske obaveštajne službe, sa njima oko toga vrlo aktivno učestvuju i rade.”

No ne samo da su se za mnoge detalje iz Popovićevog iskaza zainteresovali sudski organi, već u prvi plan dolazi saznanje da se o nekim suštinskim pitanjima, o sudbini zemlje nakon smene Slobodana Miloševića, i dalje odlučivalo izvan zvaničnih institucija, i da zapravo stvarni centri moći nisu bili pod bilo kakvom kontrolom državnih organa. Socijalni psiholog Žarko Trebješanin:

“Tu mi vidimo da postoje neki centri moći koji su apsolutno izvan institucija. Dakle imamo povezanost kriminala sa državnim strukturama, sa državnom bezbednošću, sa policijom, sa političarima, itd. Imamo razloga da verujemo da je to i dan-danas, da postoji vladavina koja je potpuno negde u podzemlju, koja izmiče svakoj kontroli.”

To podzemno delovanje različitih interesnih grupa u Srbiji potvrđuje za naš program i bivši potpredsednik Kabineta Zorana Đinđića, Mile Isakov.

“Ne samo da imam utisak, nego sam ja to uočio već tada i govorio da ne može vlada da se bavi tim stvarima i da ne smeju kapitalne stvari da se rešavaju tajnim razgovorima, dogovorima, domunđavanjima sa tajnim službama, mafijama i ostalim kriminalcima, mimo institucija sistema. I nema šta vlada uopšte ni da razgovara sa njima, a najmanje predsednik vlade. Nego ima službe koje to treba da rade, ako uopšte sa njima treba da se razgovara. To je očigledno navika stečena još iz vremena dok smo bili u opoziciji i tu treba tražiti uzroke takvom ponašanju jer sva je prilika da već je sumnjivi ili prljavi novac dobro ušao bio u neke partije i neke pojedince i dok su bili u opoziciji.”

Zahvaljujući atmosferi koja vlada u Srbiji a čemu ide u prilog i svedočenje Vladimira Popovića, sve više se stiče utisak da ova zemlja plovi na nepreglednom moru zavera u kome se ukrštaju interesi različitih tajnih službi, ratnih zločinaca i poratnih bogataša. Psiholog Žarko Trebješanin:

“Nemam uopšte naravno sklonosti ka mišljenju da se nekom svetskom zaverom ovde vlada, ali s druge strane uopšte ne sumnjam i to je sasvim sigurno da ovde imaju svoj interes i strane vlade i strane službe i da rade svoj posao.”

Sociolog Nebojša Popov premećuje da sve ono što je poslednjih dana isplivalo u javnost potvrđuje da ključni mehanizmi režima Slobodana Miloševića još uvek nisu dekonstruisani.

“Ovo je samo jedan delić tog mehanizma koji dočarava Popović. Toliko je ljudi pobijeno na ratištima i oko ratišta, toliko je političkih atentata bilo da više nije nikakva tajna da je ovde pravo na život ne samo dovedeno u pitanje, nego je dezavuisano. To je jedan sistem koji je dugo u raspadanju, ali se nije raspao, nego ide po nekoj stihiji, od danas do sutra. Danas je neprijatelj jedan, sutra drugi, pa tako jednog po jednog treba likvidirati. Onda je teško utvrditi ko je zločinac, gde je jedan mehanizam koji je stvoren u stvari proizvođač i odluke o zločinu i samog zločina.”
XS
SM
MD
LG