Kao i svaki put do sada kada se od strane međunarodne zajednice postavljaju takozvani rokovi aktuelnoj vladi a odnose se na saradnju sa Tribunalom za ratne zločine ponavlja se ista priča. Demokratska stranka Srbije se zalaže za dvosmernu saradnju šta god to značilo, a neka od vladajućih stranaka ovog puta G17 Plus glumi opoziciju i preti da će izaći iz Vlade ako isporuke generala ne bude bilo, dok Miloševićeva Socijalistička partija Srbije preti takođe da će Vladi uskratiti podršku ako bilo ko pak bude isporučen. Onda javnost danima čeka šta će biti a Vlada, što će se prema poslednjim najavama premijera Koštunice i sada dogoditi, u međuvremenu ubedi nekog da se dobrovoljno preda. I tako se problem odlaže do daljeg prostom kupovinom vremena. I dok šef diplomatije Vuk Drašković kaže posle razgovora sa evropskim komesarom Olijem Renom “na Zapadu ništa novo ali zato što ni u Srbiji nema ničeg novog” i upozorava:
“Jedna je pozicija ukoliko Srbija u razgovore o konačnom statusu Kosova
priđe kao neko ko već ima u rukama studiju o izvodljivosti, a druga je situacija ukoliko Srbija ne daj bože bude označena za faktor nestabilnosti u Zapadnom Balkanu i Jugoistočnoj Evropi.”
Premijer Vlade Vojislav Koštunica u sasvim drugom tonu kao da Srbiji ne gori pod nogama mirno konstatuje:
“Srbija je na putu ka Evropskoj uniji, ka jednoj novoj zajednici, porodici naroda koja se postepeno proširuje, ali Srbija je mnogo ranije bila u Evropi.”
Funkcioner Demokratske stranke Aleksandar Vlahović upozorava da Vlada Srbije “ne shvata ozbiljno upozorenja u vidu sankcija koje su uvele Sjedinjene Američke Države”. Treba li podsećati da je samo dan ranije iz Koštuničine Demokratske stranke Srbije poslata poruka da “Demokratska stranka Srbije veruje da proces evropskih integracija Srbije i Crne Gore neće biti ugrožen ukoliko do kraja nedelje policijski i vojni generali optuženi za ratne zločine ne budu isporučeni Haškom tribunalu.” Čedomir Jovanović, predsednik Centra za modernu politiku u razgovoru za Radio Slobodna Evropa ocenjuje da je stanje na političkoj sceni Srbije do te mere apsurdnoda čak ni rušenje Vlade do koga, smatra Jovanović, neće ni doći ne bi promenilo ništa. Zašto?
“Zato što nema organizovane alternative. Danas nema ni idejno organizovane, ne mislim politički funkcionalno organizovane. Nema ni idejno organizovane alternativne koja bi mogla Srbiji da ponudi politički koncpet prihvatljiv za svet.”
Jovanović kao drugi razlog navodi:
“Nemam nikakvu dilemu da Koštunica više voli svoju vlast nego bilo kog generala kao i oni koji tim generalima manipulišu, vojna služba bezbednosti i krugovi ratnih profitera i ratnih zločinaca koji su ostali nekažnjeni u postmiloševićevskoj Srbiji. I pošto više vole sebe nego bolesnog Pavkovića ili Lukića pre ili kasnije će ih se ratosiljati pošto će ih poslati u Hag. Ali ja očekujem od ove vlasti da zauzme jasnu poziciju naspram onoga zbog čega su ti ljudi optuženi. Očekujem od ove vlasti da se na drugačiji način odnosi prema kosovskim Albancima nego što to čini naša danas. Nije tačno da je albanski narod na Kosovu zločinački narod. Nama je potreban istorijski dogovor sa tim narodom. U koju to Evropu Koštunica nas misli da vodi ili Labus?”
Dakle nije problem u isporučivanju generala već u odnosu vlasti prema zločinu. Zaista postavlja se i ostaje otvoreno pitanje zašto bi se generali koje je vlast pred građanima Srbije javno naziva herojima predavali bilo kome. O zločinu se u Srbiji ni četiri godine posle oktobarskih promena zvanično ne govori, a oni koji o tome hoće da govore i danas se proglašavaju izdajnicima.
Čedomir Jovanović: “No ono što je jako važno jeste da su u ovom trenutku ljudi koje Haški tribunal traži ljudi koji su dostupni organima koji postoje u ovom društvu da bi između ostalog omogućili nesmetano funkcionisanje tih oblika saradnje. I da zavisi od Koštunice a ne od generala da li će se ova Srbija još jedanputa konfrontirati sa Hagom ili ne, pri čemu naše društvo mora biti svesno da se dan nakon toga praktično u Srbiji neće ništa promeniti jer tom postupku mora prethoditi naše otrežnjenje koga nema jer se na vlasti nalaze oni koji su došli da konzerviraju Srbiju a ne da je reformišu i menjaju. Znači mnogo je veći problem za Srbiju Vlada Vojislava Koštunice nego bilo koji general koga je u ovom trenutku traži Haški tribunal. I ako očekujete od mene odgovor na pitanje a šta je to potrebno da bi se Srbija transformisala, onda mislim da bi bilo super kad bi s tim generalima otišao Koštunica sa celim svojim kabinetom u Hag.”
“Jedna je pozicija ukoliko Srbija u razgovore o konačnom statusu Kosova
priđe kao neko ko već ima u rukama studiju o izvodljivosti, a druga je situacija ukoliko Srbija ne daj bože bude označena za faktor nestabilnosti u Zapadnom Balkanu i Jugoistočnoj Evropi.”
Premijer Vlade Vojislav Koštunica u sasvim drugom tonu kao da Srbiji ne gori pod nogama mirno konstatuje:
“Srbija je na putu ka Evropskoj uniji, ka jednoj novoj zajednici, porodici naroda koja se postepeno proširuje, ali Srbija je mnogo ranije bila u Evropi.”
Funkcioner Demokratske stranke Aleksandar Vlahović upozorava da Vlada Srbije “ne shvata ozbiljno upozorenja u vidu sankcija koje su uvele Sjedinjene Američke Države”. Treba li podsećati da je samo dan ranije iz Koštuničine Demokratske stranke Srbije poslata poruka da “Demokratska stranka Srbije veruje da proces evropskih integracija Srbije i Crne Gore neće biti ugrožen ukoliko do kraja nedelje policijski i vojni generali optuženi za ratne zločine ne budu isporučeni Haškom tribunalu.” Čedomir Jovanović, predsednik Centra za modernu politiku u razgovoru za Radio Slobodna Evropa ocenjuje da je stanje na političkoj sceni Srbije do te mere apsurdnoda čak ni rušenje Vlade do koga, smatra Jovanović, neće ni doći ne bi promenilo ništa. Zašto?
“Zato što nema organizovane alternative. Danas nema ni idejno organizovane, ne mislim politički funkcionalno organizovane. Nema ni idejno organizovane alternativne koja bi mogla Srbiji da ponudi politički koncpet prihvatljiv za svet.”
Jovanović kao drugi razlog navodi:
“Nemam nikakvu dilemu da Koštunica više voli svoju vlast nego bilo kog generala kao i oni koji tim generalima manipulišu, vojna služba bezbednosti i krugovi ratnih profitera i ratnih zločinaca koji su ostali nekažnjeni u postmiloševićevskoj Srbiji. I pošto više vole sebe nego bolesnog Pavkovića ili Lukića pre ili kasnije će ih se ratosiljati pošto će ih poslati u Hag. Ali ja očekujem od ove vlasti da zauzme jasnu poziciju naspram onoga zbog čega su ti ljudi optuženi. Očekujem od ove vlasti da se na drugačiji način odnosi prema kosovskim Albancima nego što to čini naša danas. Nije tačno da je albanski narod na Kosovu zločinački narod. Nama je potreban istorijski dogovor sa tim narodom. U koju to Evropu Koštunica nas misli da vodi ili Labus?”
Dakle nije problem u isporučivanju generala već u odnosu vlasti prema zločinu. Zaista postavlja se i ostaje otvoreno pitanje zašto bi se generali koje je vlast pred građanima Srbije javno naziva herojima predavali bilo kome. O zločinu se u Srbiji ni četiri godine posle oktobarskih promena zvanično ne govori, a oni koji o tome hoće da govore i danas se proglašavaju izdajnicima.
Čedomir Jovanović: “No ono što je jako važno jeste da su u ovom trenutku ljudi koje Haški tribunal traži ljudi koji su dostupni organima koji postoje u ovom društvu da bi između ostalog omogućili nesmetano funkcionisanje tih oblika saradnje. I da zavisi od Koštunice a ne od generala da li će se ova Srbija još jedanputa konfrontirati sa Hagom ili ne, pri čemu naše društvo mora biti svesno da se dan nakon toga praktično u Srbiji neće ništa promeniti jer tom postupku mora prethoditi naše otrežnjenje koga nema jer se na vlasti nalaze oni koji su došli da konzerviraju Srbiju a ne da je reformišu i menjaju. Znači mnogo je veći problem za Srbiju Vlada Vojislava Koštunice nego bilo koji general koga je u ovom trenutku traži Haški tribunal. I ako očekujete od mene odgovor na pitanje a šta je to potrebno da bi se Srbija transformisala, onda mislim da bi bilo super kad bi s tim generalima otišao Koštunica sa celim svojim kabinetom u Hag.”
