“Sećam se jedne ankete koja je pre nekoliko godina sprovedena ovde i koja je između ostalih imala i pitanje da li policija ima pravo da bije narod. Bila su ponuđena tri odgovora: da, ne i da, može, ali ukoliko je građanin nešto zgrešio. Taj treći odgovor bio je i najafirmativniji kod građana što upravo govori o tome da je svest građana o tom pitanju potrebno izmeniti.”
Ovaj ilustrativni primer koji je izneo stručnjak Centra za antiratnu akciju Aleksandar Resanović, možda najbolje odslikava odnos građana prema policiji i službama bezbednosti. Resanović podvlači da kada se strahu kod građana dodaju i široka ovlašćenja policije koja ima dugu tradiciju, nepoštovanje ljudskih prava onda dolazi do izostanka građanskog nadzora nad službama bezbednosti i masovnih kršenja ljudskih prava. Krajnje je vreme da se umesto nadzora nad građanima uspostavi građanski nadzor nad policijom i službama bezbednosti, smatra direktor Centra za vojne i civilne odnose Miroslav Hadžić. On ističe da postojeće zakonodavstvo nije opremljeno procedurama koje garantuju ni institucionalnu pa ni građansku kontrolu policije.
“Mi smo svedoci da od 5. oktobra do danas u suštini nije ništa bitno izmenjeno. Da i dalje imamo partijsku instrumentalizaciju komponenti oružanih snaga, u ovom slučaju policije, pogledajte šta se desilo od dolaska nove Vlade, koliko i dokle su išle sve smene u policiji. Podsetiću da je moć i dalje izgleda izvan institucija.”
Vlast pokušava da uspori reformu društva prikazujući kao ucene međunarodne zajednice sve demokratske standarde koje građani i društvo treba da dostignu na putu ka Evropskoj uniji, ističe predsednik Lige eksperata, advokat Božo Prelević. Prema njegovom mišljenju, ovde kršenje ljudskih prava nema sudski epilog i to je ono što Srbiju razlikuje od demokratskih društava u kojima sudska vlast obavlja svoju dužnost.
“Mislim da je među 88 zakona koji su doneti prošle godine morao da bude i zakon o policiji, mnogo bolji tekst zakona o državnoj bezbednosti ili o BIA i takođe morao je da bude usvojen i zakon o otvaranju dosijea. Jer upravo ti zakoni su osnova za ulaganje.”
Poverenje građana u policiju veoma je nisko i to je rezultat izostanka ozbiljnih reformi, ocenio je na promociji knjige “Ljudska prava i građanski nadzor nad policijom” autor ovog izdanja, policijski ekspert dr Bogoljub Milosavljević.
“Ja jednostavno ne mogu da shvatim da četiri godine niko nema nameru da menja policiju. Toliko izgubljeno vreme naravno ima samo jedan jedini odgovor, a to je da ovakvo neregulisano stanje u policiji zapravo odgovara potpuno novim vlastodršcima.”
Milosavljević zaključuje da je potrebno formirati nezavisni nadzorni organ koji bi kontrolisao i identifikovao kršenje ljudskih prava u policiji.
“Dakle jednog da kažemo parlamentarnog funkcionera koji bi kao nezavisna institucija mogao da bude jedan od značajnih stubova kontrole nad policijom. Upravo smo u tom pogledu i razvili jedan deo zakona koji bi trebalo da tu instituciju uspostavi i da joj pomogne da ona funkcioniše, naravno ukoliko nosioci vlasti budu raspoloženi da razgovaraju o jednoj takvoj instituciji.”
Ovaj ilustrativni primer koji je izneo stručnjak Centra za antiratnu akciju Aleksandar Resanović, možda najbolje odslikava odnos građana prema policiji i službama bezbednosti. Resanović podvlači da kada se strahu kod građana dodaju i široka ovlašćenja policije koja ima dugu tradiciju, nepoštovanje ljudskih prava onda dolazi do izostanka građanskog nadzora nad službama bezbednosti i masovnih kršenja ljudskih prava. Krajnje je vreme da se umesto nadzora nad građanima uspostavi građanski nadzor nad policijom i službama bezbednosti, smatra direktor Centra za vojne i civilne odnose Miroslav Hadžić. On ističe da postojeće zakonodavstvo nije opremljeno procedurama koje garantuju ni institucionalnu pa ni građansku kontrolu policije.
“Mi smo svedoci da od 5. oktobra do danas u suštini nije ništa bitno izmenjeno. Da i dalje imamo partijsku instrumentalizaciju komponenti oružanih snaga, u ovom slučaju policije, pogledajte šta se desilo od dolaska nove Vlade, koliko i dokle su išle sve smene u policiji. Podsetiću da je moć i dalje izgleda izvan institucija.”
Vlast pokušava da uspori reformu društva prikazujući kao ucene međunarodne zajednice sve demokratske standarde koje građani i društvo treba da dostignu na putu ka Evropskoj uniji, ističe predsednik Lige eksperata, advokat Božo Prelević. Prema njegovom mišljenju, ovde kršenje ljudskih prava nema sudski epilog i to je ono što Srbiju razlikuje od demokratskih društava u kojima sudska vlast obavlja svoju dužnost.
“Mislim da je među 88 zakona koji su doneti prošle godine morao da bude i zakon o policiji, mnogo bolji tekst zakona o državnoj bezbednosti ili o BIA i takođe morao je da bude usvojen i zakon o otvaranju dosijea. Jer upravo ti zakoni su osnova za ulaganje.”
Poverenje građana u policiju veoma je nisko i to je rezultat izostanka ozbiljnih reformi, ocenio je na promociji knjige “Ljudska prava i građanski nadzor nad policijom” autor ovog izdanja, policijski ekspert dr Bogoljub Milosavljević.
“Ja jednostavno ne mogu da shvatim da četiri godine niko nema nameru da menja policiju. Toliko izgubljeno vreme naravno ima samo jedan jedini odgovor, a to je da ovakvo neregulisano stanje u policiji zapravo odgovara potpuno novim vlastodršcima.”
Milosavljević zaključuje da je potrebno formirati nezavisni nadzorni organ koji bi kontrolisao i identifikovao kršenje ljudskih prava u policiji.
“Dakle jednog da kažemo parlamentarnog funkcionera koji bi kao nezavisna institucija mogao da bude jedan od značajnih stubova kontrole nad policijom. Upravo smo u tom pogledu i razvili jedan deo zakona koji bi trebalo da tu instituciju uspostavi i da joj pomogne da ona funkcioniše, naravno ukoliko nosioci vlasti budu raspoloženi da razgovaraju o jednoj takvoj instituciji.”
