Rrahman PAÇZARIZI (Priredio: Gëzim BAXHAKU)
Govoreci o najnovijim kretanjima oko ucesca predstavnika kosovskih Srba u institucijama Kosova, posebno nakon poslednjeg susreta sefa UNMIK-a sa najvisim predstavnicima institucija Srbije, Berisha kaze:
“Zbog cinjenice da nisu izasli na glasanje, odnosno da su izasli u tako malom broju Srbi su potvrdili da nisu slobodni ni nezavisni da odlucuju o svojoj sudbini na Kosovu. Tako da odluke koje se donose u Beogradu nastavljaju da budu provokativne odluke koje donose tenzije, ne samo za Kosovo, vec i za region. Ponovo kazem da nije rec o problemima samo unutar Kosova, vec o ukupnim procesima u regionu, iz kojih, kako se vidi zbog mogucnosti da dodje do esklalacije situacije, Srbija ce odrzati zivim srpski elemenat da bi ga koristio u odredjenom momentu, kako bi dobio teritoriju ili povolju medjunarodnu poziciju za sebe”.
Ocenjujuci poslednja uslovljavanja zvanicnog Beograda o tako znacajnim zivotnim pitanjima kao sto je decentralizacija ili sudbina vise od 3 hiljada nestalih osoba sa problemom struje, koju kosovski Srbi od juna 1999. godine nisu placali, gospodin Berisha istice:
“Nema primera do danas da jedan kolonizator, nakon sto se povlaci iz jedne teritorije, bude pitan o oblicima unutrasnjeg organizovanja jedne zemlje. Razgovori o oblicima decentralizacije, odnosno o modelima decentralizacije koji se vode sa Beogradom su bez efekta, dok istovremeno ne pomazu stabilizaciji na Kosovu. Medjutim ono sto jos vise zabrinjava je ignorantski odnos albanske strane, institucija koje nemaju konkretan plan decentralizacije, zasnovan na svim elementima medjunarodnih sporazuma o ovom problemu”.
Berisha ocenjuje da je neprihvatljivo ici sa pilot projektima koji su zasnovani na cisto nacionalnom principu:
“Sam koncept pocetka decentralizacije kroz pilot projekte na etnickim osnovama, mislim da cini ovaj process neostvarljivim. Prvo ovo je proces koji je zivotne vaznosti za Albance ali i za sve gradjane Kosova, posto danas odgovornosti nisu gradjene na dvostepenim ovlascenjima, centralnim i lokalnim, tako da ima neuspeha na ovom planu. Decentralizacija treba sto pre da se izvrsi, ali bez pilot projekata, bez nacionalne podele ili druge podele, vec na standardima koji su medjunarodno prihvaceni, u ovom slucaju od strane Saveta Evrope, kao institucije koja se najvise bavila ovim pitanjem”, kaze Berisha.
On takodje smatra da vlada Kosova nema niti intelektualne, niti tehnicke kapacitete da ostvari standarde:
“Vlada Kosova nema niti intelektualne niti tehnicke niti materijalne kapacitete, niti ovlascenja, tako da ja mislim da ona jos nije dovoljno ozbiljno prisla ovom problemu. Mislim da standardi predstavljaju osnovni problem buducnosti Kosova ida oni nisu dovoljno ozbiljno shvaceni ni od predsednika niti od Skupstine Kosova”.
On smatra da su sloboda kretanja i pravo na imovinu najosnovniji standardi koje treba ispuniti:
“Ne moze biti reci o ostvarivanju standarda ako jedan Albanaca ne moze otici do svoje kuce na drugoj strani Mitrovice i jedan Srbin iz Gracanice ne moze doci u svoj stan u Pristini. Zelim reci, da su problem kretanja i imovine najosnovniji problemi standarda id ok se na ovom planu ne ucine konkretni koraci mislim da ce Kosovo dobiti mnogo slabih ocena u ostvarivanju standarda”.
Govoreci o najnovijim kretanjima oko ucesca predstavnika kosovskih Srba u institucijama Kosova, posebno nakon poslednjeg susreta sefa UNMIK-a sa najvisim predstavnicima institucija Srbije, Berisha kaze:
“Zbog cinjenice da nisu izasli na glasanje, odnosno da su izasli u tako malom broju Srbi su potvrdili da nisu slobodni ni nezavisni da odlucuju o svojoj sudbini na Kosovu. Tako da odluke koje se donose u Beogradu nastavljaju da budu provokativne odluke koje donose tenzije, ne samo za Kosovo, vec i za region. Ponovo kazem da nije rec o problemima samo unutar Kosova, vec o ukupnim procesima u regionu, iz kojih, kako se vidi zbog mogucnosti da dodje do esklalacije situacije, Srbija ce odrzati zivim srpski elemenat da bi ga koristio u odredjenom momentu, kako bi dobio teritoriju ili povolju medjunarodnu poziciju za sebe”.
Ocenjujuci poslednja uslovljavanja zvanicnog Beograda o tako znacajnim zivotnim pitanjima kao sto je decentralizacija ili sudbina vise od 3 hiljada nestalih osoba sa problemom struje, koju kosovski Srbi od juna 1999. godine nisu placali, gospodin Berisha istice:
“Nema primera do danas da jedan kolonizator, nakon sto se povlaci iz jedne teritorije, bude pitan o oblicima unutrasnjeg organizovanja jedne zemlje. Razgovori o oblicima decentralizacije, odnosno o modelima decentralizacije koji se vode sa Beogradom su bez efekta, dok istovremeno ne pomazu stabilizaciji na Kosovu. Medjutim ono sto jos vise zabrinjava je ignorantski odnos albanske strane, institucija koje nemaju konkretan plan decentralizacije, zasnovan na svim elementima medjunarodnih sporazuma o ovom problemu”.
Berisha ocenjuje da je neprihvatljivo ici sa pilot projektima koji su zasnovani na cisto nacionalnom principu:
“Sam koncept pocetka decentralizacije kroz pilot projekte na etnickim osnovama, mislim da cini ovaj process neostvarljivim. Prvo ovo je proces koji je zivotne vaznosti za Albance ali i za sve gradjane Kosova, posto danas odgovornosti nisu gradjene na dvostepenim ovlascenjima, centralnim i lokalnim, tako da ima neuspeha na ovom planu. Decentralizacija treba sto pre da se izvrsi, ali bez pilot projekata, bez nacionalne podele ili druge podele, vec na standardima koji su medjunarodno prihvaceni, u ovom slucaju od strane Saveta Evrope, kao institucije koja se najvise bavila ovim pitanjem”, kaze Berisha.
On takodje smatra da vlada Kosova nema niti intelektualne, niti tehnicke kapacitete da ostvari standarde:
“Vlada Kosova nema niti intelektualne niti tehnicke niti materijalne kapacitete, niti ovlascenja, tako da ja mislim da ona jos nije dovoljno ozbiljno prisla ovom problemu. Mislim da standardi predstavljaju osnovni problem buducnosti Kosova ida oni nisu dovoljno ozbiljno shvaceni ni od predsednika niti od Skupstine Kosova”.
On smatra da su sloboda kretanja i pravo na imovinu najosnovniji standardi koje treba ispuniti:
“Ne moze biti reci o ostvarivanju standarda ako jedan Albanaca ne moze otici do svoje kuce na drugoj strani Mitrovice i jedan Srbin iz Gracanice ne moze doci u svoj stan u Pristini. Zelim reci, da su problem kretanja i imovine najosnovniji problemi standarda id ok se na ovom planu ne ucine konkretni koraci mislim da ce Kosovo dobiti mnogo slabih ocena u ostvarivanju standarda”.
