Dostupni linkovi

logo-print

Zajednica bez pet argumenata “za”


“Stvaranjem male, jake i efikasne državne administracije, koja će štititi pravila igre, svojinu i ugovore, mogu se pratiti izazovi jedne otvorene i slobodne tržišne ekonomije.” rekao je sinoć, otvarajući Božićne rasprave o ekonomiji, domaćin skupa, profesor Ekonomskog fakulteta u Podgorici Veselin Vukotić, koji je sinoć potvrdio svoje zalaganje za mikro-državu.
“Velika državna administracija uvijek krši prava pojedinaca i zato u konceptu mikro-države u Crnoj Gori vidim našu civilizacijsku budućnost", istakao je Vukotić, predloživši konkretna rješenja o tristo-trideset-tročlanoj državnoj administraciji, engleskom kao drugom sluzbenom jeziku i japanskom za početnike.

“Smatram da bi, na primjer, sve poslove u državnoj administraciji i danas mogu obavljati do tristotridesettri zaposlena, da je potrebno uvesti predsjednički sistem, sa predsjedničkim kabinetom od pet do sedam članova. Veliki dio sadašnjih poslova koji se rade u državnoj administraciji treba dati da radi privatni sektor. Mnoge troškove sa države treba prebaciti na tržište. Uz to potrebno je, kao službeni jezik, uvesti engleski, a u škole podsticati uvođenje japanskog jezika”

“Crna Gora će, u vezi osamostaljenja morati da računa na izvjesna ograničenja”, rekao je profesor Ljubomir Madžar, rektor Univerziteta “Braća Karić”, koji je pomenuta ograničenja svrstao u tri grupe: nedostatak dovoljne volje u samoj Crnoj Gori za raskid sa Srbijom, zatim, stav međunarodne zajednice i kao posljednje Madžar je istakao da nije uvjeren u čvrstu opredjeljenost samog crnogorskog državnog vrha za nezavisnost. Profesor Madžar je odgovorio na insistiranje dijela auditorijuma da navede bar pet isključivo ekonomskih razloga za opstanak zajednice Srbije i Crne Gore:

“Ne mogu baš pet da nabrojim”.

Madžar je u prilog zajednici, kao argument naveo i veći rezervoar stručnih i kompetentnih kadrova i pritom je upotrijebio metaforu koja je u sali izazvala malo komešanje:

“Crna Gora sa Srbijom ima bolje i pametnije kadrove, nego Crna Gora sama, kao što je u onoj dalmatinskoj poslovici rečeno - magarac i čovik više znaju, nego čovik sam”.

Profesor Ljubomir Madžar je, izmedju ostalog, izrazio i sumnjičavost u mogućnost održavanja referenduma o državno-pravnom statusu Crne Gore:

“Ja bih baš voleo da dođe do tog referenduma i nadam se da ću dovoljno dugo živeti da sačekam konačno taj ishod, ali, Boga mi, kako se razvuklo počeo sam malo i skeptičan da budem”.

Politički analitičar Dušan Janjić se nešto kasnije prisjetio ove rečenice profesora Madžara:

“Ja očekujem da ta 2005. zaista ne ispuni onu želju Ljube Madžara i ona će mu nekako ostati pusta. Neće videti taj referendum. Možda, ako dočeka 2006.”

Janjić je inače, što se tiče državno-pravnog pitanja, rekao da je status državne zajednice riješen.

”To je “poštansko sanduče” za međunarodnu komunikaciju, ali je i kao takvo postalo nefunkcionalno”, rekao je Janjić, dodajući da je u međuvremenu “stiglo pismo u Mastriht i da je stiglo pismo iz Mastrihta”, ali da ljudi nijesu čuli poruke koje glase: Imamo sada dvije adrese i to ne samo za ekonomiju, već i za politiku:

“Ja ne znam, ali u Srbiji nešto nisu primetili da su srpski tradicionalni prijatelji Francuzi definitivno podržali osamostaljivanje Crne Gore i razdruživanje i da su trenutno među vodećim lobistima u Evropskoj Uniji. To se dogodilo, jer Vlada i ja smo bili na tom skupu, gledali smo početak tog velikog istorijskog obrta. Francuska, koja je iz svog razumevanja federalizma Evrope, bila protiv bilo koje ideje o razdruživanju”.

U jednom dijelu izlaganja, Janjić je istovremeno govorio o državno-pravnom statusu Crne Gore, trenutnom odnosu snaga političkih partija u Srbiji, mogućnosti održavanja neposrednih izbora za parlament državne zajednice i procjeni njihovog mogućeg rezultata:

“Kada je u pitanju status Crne Gore, sada je ono drama: hoće li biti izbora, neće biti izbora, kada će biti izbora? Moram da kažem da sam ja od sinoć mnogo mirniji kada sam razgovarao sa nekima koji traže neposredne izbore u Srbiji. Rekli su: Ne pada nam na pamet da idemo na izbore. Mi to tražimo i znamo da Đukanović ne može da prihvati. Kažu: Ne pada nam na pamet da u godinu dana preživimo treći izborni poraz. Apsolutno se zna, ako bude neposrednih izbora za savezni parlament, taj parlament zajednice, da će većinu konstituisati radikali i socijalisti. Nema više mesta u Savetu ministara za: DSS, DS, SPO i ne znam ko već sedi tamo, Rasima Ljajića... Dakle, neće ljudi na izbore. Ja kažem: “Pa čemu vam služi to?” Kaže: “Ako Milo krene na referendum, onda će naši saveznici da bojkotuju referendum.” Baš lepo. I šta ćemo onda?”.

Beogradski politikolog Vladimir Goati se, tokom izlaganja koje je više predstavljalo usko-stručnu teorijsku raspravu, samo u jednom trenutku dotakao aktuelne političke situacije i to kroz prizmu raznorodnosti srbijanske vladajuće koalicije:

“Onog momenta kada budu suočeni, to će biti u Srbiji ovih dana i inače to sučeljavanje Srbije sa nekim ozbiljnim odlukama i odlaganje da se te odluke donesu, tog momenta će se pokazati da ta heterogena koalicija, koja nema zajedničkog “lovnog područja” ne može da funkcioniše”.

Inače, Božićne rasprave su ustanovljene ’93. godine kao nastavak tajnih božićnih sjedeljki kod profesora Boška Gluščevića, u čiji se pomen i danas održavaju.
XS
SM
MD
LG