Dostupni linkovi

logo-print

Čvrsto ukopane pozicije Beograda i Podgorice


Prva službena reakcija nakon sednice Saveta za integracije usledila je iz Vlade Srbije. Njen premijer Vojislav Kuštunica usprotivio se u pisanoj izjavi dostavljenoj agenciji Beta odlaganju izbora za Skupštinu Srbije i Crne Gore na godinu dana, i ocenio da bi to značilo direktno kršenje Ustavne povelje. Drugačiji pokušaj rešavanja ovog problema dodatno slabi institucije državne zajednice od čijeg stabilizovanja i jačanja zavisi nastavak evropske politike državne zajednice SCG, navodi se u izjavi Vojislava Koštunice. Funkcioner Demokratske stranke Srbije Đorđe Mamula, smatra da će i pored svih problema izbori ipak biti održani u februaru naredne godine.

“Odnos crnogorskog rukovodstva me ne iznenađuje. Međutim, njihov stav jučerašnji prema neposrednim izborima je i odnos prema sopstvenom potpisu iz Beogradskog sporazuma. Tako da ja mislim da ti neposredni izbori moraju biti održani bez obzira što se crnogorsko rukovodstvo suočava sa deficitom legitimiteta vlasti.”

Jedna od mogućnosti koja se često pominje je odlaganje izbora ali i takozvanih asimetričnih izbora u dve države-članice. Funkcioner Demokratske stranke Dragan Šutanovac ipak podseća na obaveze iz Ustavne povelje:

“Ukoliko se u Crnoj Gori napravi dogovor da se na te izbore ne ide, onda će biti mnogo bitna poruka koja će doći iz Brisela da li je to uopšte izvodljivo i da li se time grubo krši Ustavna povelja, odnosno da li time ta Ustavna povelja praktično prestaje da postoji.”

Predsednik državne zajednice Svetozar Marović međutim kaže da za sada nema uslova da raspiše izbore jer je neophodno da se u obe države članice pre toga usvoje zakoni o izborima.

“U međuvremenu, naravno, moguće je očekivati da se ide u nekom traženju i drugih rešenja koje predviđaju i mogućnost korekcije pravnih propisa i Ustavne povelje, ali je u odnosu na to bilo i nekih rezervi.”

Izbori za parlament Srbije i Crne Gore dakle najverovatnije neće biti održani početkom iduće godine jer Crna Gora neće prihvatiti neposredne izbore, pa su stoga mogući takozvani polovični izbori, kako ih naziva politički analitičar Vladimir Goati.

“Nekoliko tu scenarija su moguća. Da Srbija nastavi da donese zakon da bi se raspisali izbori potrebno je da obe države-članice ispune uslove tako da gospodin Marović neće biti u stanju da raspiše te izbore. I to će dati priliku da se sad napada oficijelna Crna Gora, na šta će oni uzvraćati verovatno još većim insistiranjem na prekršaju odredaba Povelje u kojem se nalazi Srbija na izvršavanje haških obaveza. Dakle, ne vidim mogućnost raspisivanja izbora pa time ni održavanja izbora na polovini državne zajednice.”

Srbija Zakono izboru poslanika u parlament državne zajednice usvojila u sredu, dok u Crnoj Gori zakon još nije ušao u skupštinsku proceduru.

* * * * *

Sjednica Savjeta za evropske integracije u četvrtak je završena bez dogovora o neposrednim izborima za parlament zajednice. Srbija je ostala na poziciji da izbore treba organizovati u skladu sa Ustavnom poveljom februara naredne godine, a Crna Gora na drugoj strani da su nepotrebni i nesvrsishodni prije referenduma.


Za visokog funkcionera Demokratske partije socijalista Miodraga Vukovića nije iznenađenje da crnogorska strana sa srpskom nije mogla da se dogovori oko neposrednih izbora za parlament zajednice. Bilo je to sasvim očigledno iz svih stavova Koštunice i njegovih savjetnika posljednjih dana:

''Očekivano, ali istovremeno i upozoravajuće, jer kriza i dalje traje u državnoj zajednici. Odnosi nijesu dobri. Crna Gora na to dnevno upozorava. Ono što, ipak, iz svega se može izvući kao zaključak to je da se na navodno legalistički način gospodina Koštunice stvari ne mogu riješavati. One se samo mogu dodatno komplikovati''.

Na pitanje šta dalje, budući da dogovora očigledno neće biti, Vuković odgovara:

''Ništa od onoga što smo najavljivali. Treba i dalje pokušavati. To je više nego očigledno u februaru nema bilo kakvih izbora, a da bi bili demokratski. Ja mislim da uopšte neće biti izbora i da Crna Gora neće pristati na bilo kakve ultimatume. Evropa se neće miješati. Vidjeli ste iz poruke da je rečeno da ćemo i dalje pokušati da sami to riješimo, da, ako se to ne desi, postoji Beogradski sporazum, postoji Ustavna povelja. Ostalo je još nekoliko mjeseci i referendum, evo i kompromisa, čuli ste ga, krajnjeg posljednjeg ili zadnjeg kada je Crna Gora u pitanju, referendum 2006''.

Potpredsjednik Socijaldemokratske partije Miodrag Iličković smatra da se čvrst stav predstavnika Srbije po pitanju naposrednih izbora djelimično može i ovako tumačiti:

''Mislim da tu ima i tendencije da se takvim stavom izglasavanjem Zakona o neposrednim izborima dio rukovodstva Srbije želi izazvati još veće polemike oko tog pitanja u Crnoj Gori ili eventualne tenzije, što nije dobro. Ono što je naš stav, mi i dalje smatramo da je referendum, ta početna tačka iz koje bi ili poslje koje bi, po našem mišljenju, logično proizilazile sve naknadne radnje od Ustava, pa do, eventualno, izbora''.

Opoziciona Socijalistička narodna partija oštro optužuje Svetozara Marovića da zloupotrebljava funkciju predsjednika države i, kako kažu, golom političkom silom gazi Ustavnu povelju i pokušava da progura interese njegove partije. Portparol SNP-a, Miomir Vojinović upozorava da ne pristajanje crnogorske vlasti na neposredne izbore može da dovede do destabilizacije Crne Gore:

''Zbog toga, u ime Socijalističke narodne partije Crne Gore, pozivam Havijera Solanu da hitno dođe u našu zemlju i uvjeri se da je crnogorska vlast usamljena u namjerama da se pogazi Ustavna povelja. Očekujemo, takođe, da će zbog sačuvanja krhke stabilnosti u našoj zemlji Evropska unija iskoristiti svoju moć i uticaj da Svetozar Marović i Milo Đukanović ispune obaveze iz Ustavne povelje a to je Zakon o neposrednim izborima u Crnoj Gori i raspišu te izbore''.

Na drugoj strani, Miodrag Vuković izražava uvjerenje da Koštunica i insistira na neposrednim izborima da bi Crnu Goru, u očima Evropske unije, predstavio kao stranu koja ne ispunjava svoje obaveze. Pri tom se, kaže Vuković, neposrednih izbora sjetio tek nakon što je bio siguran da Crnoj Gori neće pristati na njih, jer su dva takva zakona odbačena u parlamentu:

''Koštunici apsolutno ne odgovaraju izbori. Da smo mi usvojili Zakon o neposrednim izboraima, zakleo bih se da Koštunici ne bi palo na pamet da isti usvaja. On da ide na neposredne izbore ili bilo kakve izbore u ovom trenutku značilo bi totalnu marginalizaciju njegove stranke''.
XS
SM
MD
LG